Nevladina organizacija iz oblasti poljoprivrede „Eko zrno“ i zemljoradnička zadruga “Vrbica” očekuju ove godine rekordne prinose takozvanih alternativnih žitarica, posebno heljde, čija žetva je upravo počela.
Vlasnici NVO “Eko zrno” i ZZ “Vrbica”, braća Muslija i Avdul Adrović, koji su i do sada postizali izvanredne rezultate i dobijali priznanja sa najviših državnih nivoa, optimisti su u pogledu daljeg razvoja poljoprivredne proizvodnje u okviru ovih asocijacija.
“Mislim da smo do sada postigli dosta, posebno proizvodnjom heljde. Ja očekujem prinos od oko 25 tona, i još 80 do stotinu tona drugih tzv. crnih žitarica, ovsa, ječma, raži i kukuruza. Kod Avdula prinosi će biti i veći. Mi smo i pojedinačno i zajedno najveći proizvođači heljde i alternativnih žitarica u Crnoj Gori, ističe Muslija.
"Organizovana proizvodnja heljde i njena upotreba u domaćinstivma kod nas je još u povoju"
On kaže da naš narod još ne poznaje i ne koristi dovoljno heljdu kao hranljivu i nadasve ljekovotu žitaricu.
“Organizovana proizvodnja heljde i njena upotreba u domaćinstivma kod nas je još u povoju, ali se čini da posljednjih nekoliko godina stvari počinju da se mijenjaju u tom pogledu. Vjerujem da smo i mi tome značajno doprinijeli”, smatra Adrović.
Problemi sa magacinskim prostorom
On objašnjava da se najveći dio proizvodnje plasira u Podgorici i Budvi, kao i na sajmovima, ali da se ipak dešava da se naprave veće zalihe.
"Ono što je jako bitno reći je to da se svi zasadi nalaze na nadmorskim visinama od 850, do hiljadu i šesto metara"
“Prodaja varira iz godine u godinu, a imamo problem sa magacinskim prostorom. Desi nam se nekada da se naprave zalihe, a da moramo opet da ulažemo. Ali nekako izlazimo na kraj i sigurno nećemo odustati od namjere da ovu žitaricu popularišemo na našim prostorima”, rekao je Adrović.
Osim heljde i drugih rijetkih žitarica, ZZ “Vrbica” i “Eko-zrno” zasijali su i značajne površine pod krompirom i kupusom.
“Ono što je jako bitno reći je to da se svi zasadi nalaze na nadmorskim visinama od 850, do hiljadu i šesto metara, bez ikave upotrebe hemijskih preparata. Mi smo upravo registrovani za proizvodnju organske hrane i tu postižemo značajne rezultate”, kaže Muslija.
Ogledno dobro Poljoprivrednog instituta
Braća Adrović počela su zajednički da rade u Zemljoradničkoj zadruzi “Vrbica” još 1984. godine, ali su sa ozbiljnijom poljoprivrednom proizvodnjom heljde, drugih rijetkih žitarica i proizvoda, krenuli prije desetak godina, zahvaljujući čemu su postali veoma poznati u Crnoj Gori.
"Nadamo se nekim boljim vremenima, kada ćemo moći da izvozimo naše proizvode, jer nam je tržište Crne Gore malo"
ZZ „Vrbica“ tako ima oko 120 kooperanata, a zasadi se prostiru na području tri opštine, Berane, Bijelo Polje i Rožaje, na Koritskoj visoravni.
“Našu proizvodnju budno prati Poljoprivredni institut iz Podgorice, i mi im dođemo nešto kao ogledno dobro. Vrlo često dovode studente na praksu kod nas”, kažu oni.
Dodaju da su “Eko-zrno” i ZZ “Vrbica” prisutni na svim sajmovima.
"Nadamo se nekim boljim vremenima, kada ćemo moći da izvozimo naše proizvode, jer nam je tržište Crne Gore malo. Trenutno je kriza učinila svoje, inače bismo i do sada krenuli u osvajanje susjednih tržišta”, kaže Muslija.
On naglašava da se njihova žita, odnosno brašna od rijetkih žitarica, pakuju i prodaju u većim marketima u Crnoj Gori, i da su veoma tražena.
Nekada je bilo 30 mlinova
Braća Adrović planiraju dalji razvoj svog poljoprivrednog dobra i izgradnju jednog planinskog mlina na vodu, kao i eko restorana i male centrale u selu Vrbica, nedaleko od Berana.
"Vodu koja pokreće mlin, Adrovići bi iskoristili za ugradnju male turbine za proizvodnju struje"
“Nekada je u Vrbici bilo trideset mlinova. Danas imamo samo dva, od čega jedan nije za upotrebu. Mi naše žito meljemo na isključivo tradicionalni način, na kamenu, tako da namjeravmo da napravimo jedan mlin značajnijeg kapaciteta, od 100 kilograma na sat, kaže Avdul.
Istovremeno, vodu koja pokreće mlin, Adrovići bi iskoristili za ugradnju male turbine za proizvodnju struje za potrebe mlina i budućeg restorana, u jednom kompleksu.
“Za sve to imamo gotov projekat, ali je potrebno mnogo novca, tako da je to još u planovima”, pričaju dva brata.
Ponovo otkrivena
Nauka kaže da heljda pripada porodici tzv. dvornjače. Farmaceutski naziv joj je Fagopyri herba. Prirodni je antiarterosklerotik, dermetik, dijetik, hemostiptik, kozmetik, vermifug, sedativ. Druga imena heljde su: ajda, eljda, hajda, hajdina, jelda, golokud.
Energetska vrijednost 100 grama heljde iznosi 1407 kJ ili 335 kcal
Domovina heljde je centralna Azija iz koje su je u Evropu prenijeli Saraceni u 15. vijeku. Francuzi heljdu nazivaju ‘ blé sarrasin ‘ u prevodu saracensko žito, a u Rusiji ‘greča’ ili ‘grčika’ što upućuje da su Grci prenijeli heljdu u te istočne krajeve u kojima se danas najviše uzgaja.
Energetska vrijednost 100 grama heljde iznosi 1407 kJ ili 335 kcal. Plod ove rijetke i ljekovite žitarice sadrži: ugljikohidrata ima 72 %, bjelančevina 12 %, biljnog ulja 2,4 %, biljnih vlakana 25 %, kalija 448 mg, fosfora 282 mg, kalcijuma 114 mg, željeza, natrijuma, globulina, glutenina, magnezijuma, vitamina B-kompleksa, 1-5 % glikozida rutina (vitamin P).
Bonus video:
