Manjinski akcionari AD „Klanica“ ni poslije više godina povlačenja po sudovima ne odustaju od namjere da dokažu da je, kako tvrde, ova mala kompanija privatizovana i prisvojena putem prevare i falsifikovanja dokumenata. Oni ovih dana traže da Viši sud u Bijelom Polju naloži ponovno odlučivanje po zahtjevu za otvaranje istrage protiv Milosava Lutovca iz Berana, zbog krivičnog djela zloupotreba službenog položaja.
„Ovo je klasičan primjer pljačkaškog privatizovanja i uništavanja nekadašnjih društvenih dobara. Građani koji su uložili vaučere i bivši radnici su osiromašeni, a neko je preko noći stekao bogatstvo“, rekao je jedan od podnosilaca krivične prijave, Radivoje Merdović.
Merdović (SDP) se kao potpredsjednik Opštine za privredu i ranije zalagao za otvaranje procesa revizije privatizacija u ovom gradu, koje su dale katastrofalne rezultate i stvorile armiju „polugolih, polubosih i polugladnih građana“.
„Preduzeće Klanica je tipičan primjer prevarantske privatizacije, koja je završena rušenjem objekta gdje se nalazila Klanica i stvaranjem preduslova za promjenu djelatnosti i nicanjem nečeg sasvim trećeg, što nema veze sa djelatnošću nekadašnje firme“, rekao je Merdović.
Stečeni uslovi da se preispita privatizacija
Manjinski akcionar Izet Hadrović, takođe, smatra da su se stekli svi uslovi da državni organi preispitaju ovu privatizaciju i građanima vrate ono što im je oteto.
„Dražava nam je dala nešto kroz masovnu vaučersku privatizaciju, pojedinci su nam to oteli. Smatramo da treba pod reviziju da se stavi i sudski postupak koji traje nerazumno dugo i da se utvrdi da li je bilo sprege između sudova, katastra i privatnika“, kaže Hadrović.
„Dražava nam je dala nešto kroz masovnu vaučersku privatizaciju, pojedinci su nam to oteli. Smatramo da treba pod reviziju da se stavi i sudski postupak koji traje nerazumno dugo i da se utvrdi da li je bilo sprege između sudova, katastra i privatnika“, kaže Hadrović.
U krivičnoj prijavi i zahtjevu za sprovođenje istrage protiv nekadašnjeg većinskog vlasnika Lutovca, koji je kasnije svu imovinu prebacio na sebe, tvrdi se da je on, kao član odbora direktora, podstrekao predsjednika Skupštine akcionara da sačini lažni i neovjereni zapisnik sa sastanka Skupštine u koji je unio neistinite podatke o prisustvu pojedinih akcionara.
Na osnovu tog zapisnika, u rukopisu na parčetu papira, Skupština je, navodno, donijela svojevremeno odluku da se Klanica zaduži 25.000 eura kod firme DOO “Laz promet”, čiji je vlasnik Lutovac, a za taj minorni iznos kompletna imovina kompanije, vrijedna makar deset puta više, stavljena je pod fiduciju.
„To je bilo perfidno, ali vrlo providno. Dug je trebalo da se vrati u roku od 45 dana, što nije bilo moguće, i Lutovac je jednostvano u jednom danu prenio u svoje vlasništvo svu imovinu Klanice. Katastar mu je omogućio da ubilježi i nešto što mu ne pripada i ne postoji, kao, recimo, stambeni prostor na mjestu prodavnice u blizini zelene pijace sa 12 metara dvorišta, kao i neku livadu u Beranselu od pet ari“, objašnjava Refik Zujović, koji je sa širom porodicom bio vlasnik dvadeset odsto akcija Klanice.
Manjinski akcionari pričaju da su o ovoj prevari saznali tek kada je otvoren kratki i ekspresni stečajni postupak, od svega tri mjeseca, i da su odmah podnijeli krivičnu prijavu.
Manjinski akcionari pričaju da su o ovoj prevari saznali tek kada je otvoren kratki i ekspresni stečajni postupak, od svega tri mjeseca, i da su odmah podnijeli krivičnu prijavu.
„Sudski postupak je bio još u toku kada je Lutovac počeo da ruši Klanicu iz nama nepoznatih razloga, i mi smo tražili da se to spriječi, ali sud nije ništa povodom toga preduzeo. Na naše oči zgrada Klanice je sravnjena sa zemljom, i tako je do danas“, kaže Zujović.
Ovaj čovjek, koji je iz mesarske branše i porodice koja je u toj branši nekada bila poznatija nego neki danas veliki proizvođači, objašnjava kako je Klanica bila od javnog interesa i da su upravo zbog toga mnogi vlasnici malih mesarskih radnji u gradu bili prinuđeni da zatvore svoje lokale, čime su u krajnjem oštećeni i potrošači, odnosno građani Berana.
Drastičnije od beranske ciglane
„Za slučaj beranske ciglane se čulo. A ja vam tvrdim da je ovo još drastičnije. Način na koji je Lutovac preveo sve na sebe, mora da se preispita“, kaže Zujović.
Manjinski akcionari i bivši radnici zbog toga traže da se Klanica ponovo sagradi, odnosno vrati u prvobitno stanje.
„Da je Lutovac uložio jedan euro i održao firmu, mi se danas ne bismo žalili“, kažu oni.
„Da je Lutovac uložio jedan euro i održao firmu, mi se danas ne bismo žalili“, kažu oni.
Klanica AD nastala je segmentacijom bivšeg poljoprivrednog giganta u Beranama, Agropolimlja, koje je još 1988. godine rasparčano na desetak manjih kompanija. U procesu MVP Klanica je prešla sa 58 procenata u vlasništvo Milosava Lutovca, dok su 42 procenta imali radnici i građani. Tako je bilo sve dok Lutovac nije kod samog sebe pozajmio dvadesetak hiljada eura i stavio Klanicu pod fiduciju, da bi poslije toga imovina vrijedna najmanje 250 hiljada postala samo njegova i izbrisana iz privrednog registra pod starim nazivom.
Manjinski akcionari vjeruju da ovo, ipak, nije završena priča i pripremaju obimnu dokumentaciju sa kojom će se za pomoć obratiti i MANS-u.
Lutovac: Sve je po zakonu
Milosav Lutovac tvrdi da tokom postupka privatizacije nije uradio ništa nezakonito i da vjeruje u sudove.
„Sudovi i tužilaštvo su ovu privatizaciju i prenos fiducije detaljno ispitivali, vještačili i jednom odbacili prijavu protiv mene. To traje već četiri godine, i njima bi trebalo da bude jasno da nema ništa sporno. Ne znam šta više hoće. Sada se, čujem, žale Višem sudu. To je njihovo pravo, ali mislim da nemaju tačne podatke“, rekao je Lutovac.
On tvrdi da je kao vlasnik „Laz prometa“ srušio Klanicu da bi sagradio moderniji objekat. „Kriza je učinila svoje, i to je još u planovima“, kazao je Lutovac.
Bonus video:
