osigurati ekološki prihvatljivu energetsku budućnost

Eko-tim: Energetska transformacija ključni pokretač globalnog ekonomskog rasta

Unapređenje energetske tranzicije zasnovane na obnovljivim izvorima prilika je za dostizanje međunarodnih klimatskih ciljeva uz istovremeno jačanje i ubrzanje ekonomskog rasta, otvaranje miliona radnih mjesta i poboljšanje blagostanja i kvaliteta života ljudi do 2050. godine, navode iz Eko-tima
409 pregleda 1 komentar(a)
Ilustracija, Foto: Shutterstock
Ilustracija, Foto: Shutterstock

Relevatne institucije moraju da se posvete osmišljavanju sistema koji će na ekonomski pravedan i socijalno pravičan način osigurati ekološki prihvatljivu energetsku budućnost naše zemlje, saopšteno je iz NVO Eko-tim.

Međunarodna agencija za obnovljivu energiju (IRENA) juče je, kako navode, objavila prvi globalni izvještaj o obnovljivim izvorima energije koji je pokazao na koji način transformacija energetskog sistema može povećati kumulativni rast globalnog BDP-a.

"Vlade širom svijeta trenutno se suočavaju sa teškim zadatkom da dovedu pod kontrolu širenje virusa SARS-CoV-2, a istovremeno uvode glavne mjere podsticaja i oporavka ekonomije. Novonastala kriza otkrila je duboko ugrađene ranjivosti trenutnog sistema. Ovaj izvještaj pokazuje načine na koje je moguće dostići održivije otpornije ekonomije usklađivanjem kratkoročnih napora za oporavak sa srednjoročnim i dugoročnim ciljevima Pariskog sporazuma (ograničiti globalno zagrijavanje znatno ispod 2 °C)i UN-ove Agende za održivi razvoj", navodi se u saopštenju.

Unapređenje energetske tranzicije zasnovane na obnovljivim izvorima prilika je za dostizanje međunarodnih klimatskih ciljeva uz istovremeno jačanje i ubrzanje ekonomskog rasta, otvaranje miliona radnih mjesta i poboljšanje blagostanja i kvaliteta života ljudi do 2050. godine, dodaju iz Eko-tima.

"Ključni nalazi izvještaja ukazuju na to da bi energetska transformacija smanjila oko 70 odsto globalne emisije ugljen-dioksida (CO2) do 2050. Preko 90 odsto ovog smanjenja postiglo bi se obnovljivim izvorima energije i mjerama energetske efikasnosti. Nova perspektiva dekarbonizacije pokazuje put ka nultim emisijama. Iako taj put  zahtjeva ukupno ulaganje u sektor energetike do 130 biliona USD, društveno-ekonomski dobici od takve investicije bili bi ogromni. Prema izvještaju transformacija energetskog sistema doprinjela bi dostizanju 2,4 odsto većem BDP-a do 2050. nego što bi se postiglo trenutnim planovima".

U Evropi, usvajanje “Evropskog zelenog dogovora” koji istovremeno predstavlja novu strategiju rasta koja će Evropsku uniju transformisati u društvo čiji se ekonomski razvoj bazira na principu održivosti omogućiće da Evropa 2050. godine bude klimatski neutralna i pored ekonomskog rasta i razvoja koji se planira postići, navode iz Eko-tima.

"Zemlje Zapadnog Balkana još uvijek ne dijele ambicije EU u procesu dekarbonizacije ekonomije iako su članstvom u Energetskoj zajednici napravljeni značajni pomaci u procesu harmonizacije u oblasti energije i klime. Trendovi koji postoje u zemljama Zapadnog Balkana u pogledu budućih investicija u sektoru energetike ne uklapaju se u ono što su osnovni postulati EU politike u oblasti klime i energije. Međutim, Evropska unija priprema paket ekoloških mjera "Zelena agenda" za zemlje Zapadnog Balkana sa ciljem  ostvarenja ekoloških i energetskih partnerstava sa ovim zemljama kako bi se smanjila zavisnost o prljavim tehnologijama poput uglja, nafte i mazuta. Iako još nisu definisani konkretni projekti, niti konačna suma koja će biti izdvojena u ove svrhe, očekuje se da će najmanje 25% svih sredstava za region biti usmjereno u ekološke projekte poput vjetroelektrana, solarnih panela, elektromobiliteta i drugih mjera.To bi značilo da će našem regionu u narednom petogodišnjem periodu na raspolaganju za zelene projekte biti milijarde eura grantova i kredita s vrlo niskim kamatnim stopama."

Podizanje ambicija na regionalnom i nacionalnom nivou biće od presudnog značaja za ispunjavanje međusobno povezanih energetskih i klimatskih ciljeva i postizanje socio-ekonomskog blagostanja, ističu iz Eko-tima. 

"Podsjećamo na to da je uspostavljeni sistem podsticaja proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora u Crnoj Gori do sad bio drušveno - ekonomski neopravdan, ali okretanje održivim izvorima energije i smanjivanje korišćenja fosilnih goriva i dalje mora ostati u fokusu zemlje. Relevatne institucije moraju da se posvete osmišljavanju sistema koji će na ekonomski pravedan i socijalno pravičan način osigurati ekološki prihvatljivu energetsku budućnost naše zemlje", zaključuje se u saopštenju.