PREDSJEDNIK ATLAS GRUPE OBJAVIO

Razgovor Marovića i Kneževića: Sa crkvom su otvorili pandorinu kutiju

"Ali čemu, crkva nije ni NATO nije ni referendum. Referendum je bio čak i naj, iako je bio emotivan i pun neke pomešane emocije, jer ljudi su željeli i jedno i drugo i živeli su u nekoj jugoslovenskom mitu više nego u srpskoj priči...", rekao je Marović

35583 pregleda 431 reakcija 21 komentar(a)
Marović i Knećević, Foto: Screenshot/Youtube
Marović i Knećević, Foto: Screenshot/Youtube

Predsjednik Atlas grupe Duško Knežević objavio je snimak razgovora sa bivšim visokim funkcionerom Demokratske partije socijalista (DPS) Svetozarom Marovićem koji se nalazi u Beogradu i tako izbjegava izdržavanje zatvorske kazne u Crnoj Gori.

Razgovor prenosimo u cjelosti:

DK: Alo.

SM: Halo.

DK: Dobro jutro.

SM: E dobro jutro, kako ste?

DK: Evo, malo sam, spremam se, idem malo u gym, za jedno sat vremena i vodim porodicu na ručak danas

SM: Danas je, subota i nedelja su dani za porodicu

DK: Mogu Vam reći da sam više sad sa porodicom, nego do sad...

SM: Pa jeste, nikad više nego sad. U svemu tome ima i dobrog...

DK: Jeste videli koliko je bogata jedna blagajnica?

SM: Jesam, mada to je samo dio toga.

DK: A zamislite ona uopšte neće da priča o pljački u poreskoj upravi, o svemu tome. On samo skreće pažnju sa svega onoga što vodi prema familiji, on u kontekstu nekih uopšte ne obrađuje, ono je strašno. Ona konferencija za štampu (Katnić). Njih dvojicu siledžija, onako, priča nešto o nekom kriminalu, nekim ljudima skrivenim na egzotičnim destinacijama. Misli na narko kartele koji oni kontrolišu. Pa to je stvarno užas.

SM: Da, ali mislim da su stvarno oko crkve otvorili pandorinu kutiju koja će ih otvoriti... Jer vjerujte, to strahopoštovanje prema crkvi i taj nerazumljivi strah kojim jedino mogu vjerom u Boga da ljudi prevaziđu je nešto što je mnogo jače i snažnije, čak i teološki neobrazovanom čoveku, nego što je neka naklonost i prvrženost nekoj tekućoj vlasti ili prolaznoj koristoljubivosti koja im se nudi.

DK: Jeste primetili kako oni sad to lukavo rade sad, kroz procese, neće oni tako da otimaju i rade to. Oni će to da otvaraju jedan po jedan dokazne postupke.

SM: Pa naravno, ali kad se donese jedan, onda idu svi.

DK: Znam, znam, ali znate kako će oni to da rade. Tamo će u nekom selu, šta ja znam, koji neko dao zemlju i dao donaciju za crkvu da mu ostane. Oni će to lukavo tako da krenu.

SM: Ali će samo nadražiti ljude jer će ljudi znati da će tako da urade sa manastirom jednim i drugim. I pitanje je taktike, da li je bolje odmah progutati žabu što je Zoran (Vukčević) govorio, onu najveću, ili početi sa malim žabama i zasititi se pa kad dođete do velike ne možete ili već postanete nepokretni da pojedete onu veliku. Nisam siguran. Ono što je izvesno je da se ovim zakonom uvodi pravni poredak oduzimanja. Prema tome da li će se to oduzeti u jednom trenutku, procesu, ili je onako suština je ukinti postojanje agiturne, velikosrpske crkve i ustanoviti novu crkvu koja će biti direktno pod faktičkom kontrolom.

DK: A da li je po Vama ovo pumpanje isto što je radio za referendum i NATO, da se narod homogenizuje i napravi pred izbore.

SM: Ali čemu, crkva nije ni NATO nije ni referendum. Referendum je bio čak i naj, iako je bio emotivan i pun neke pomešane emocije, jer ljudi su željeli i jedno i drugo i živeli su u nekoj jugoslovenskom mitu više nego u srpskoj priči...

DK: Da, da jugoslovenski mit koji je nestao u međuvremenu.

SM: Jeste, i drugo oko NATO-a je bila brutalna krađa demokratske volje. NATO je ušao nasilno u Crnu Goru. Kad kažem nasilno-demokratski nasilno.

DK: Da, da, bez referenduma.

SM: I imate očigledno, po istraživanju 35,36% ljudi koji to podržava, većina je protiv toga i vi to uradite i u ovom zakonu je u tom delju to slično, ali ovdje, narod se umori tim prevarama i pomere se kapaciteti ili granice tolerantnosti tim obmanama. I mislim da je povodom crkve to na kraju, na izdisaju da se tolerišu te predaje. Iako ja ne znam šta će se tamo dešavati, ali znam da pokušaj da neko uđe u Cetinjski manastir ili da iz Cetinjskog manastria... Mitropolit crnogorsko primorski bude postavljen u nekoj zgradi kojom upravlja direkcija, nekog lokalnog aparata vlasti i da mora da zaključuje ugovor o zakupnini kojim će država oslobađati, su stvari koje u ovom vremenu, kroz tihu nacionalizaciju koja se sprovodi na dva načina. Jedan je zakon o ekspropriaciji, a to je da se oduzima jedna imovina, nezabelježena u istoriji pravosuđa i pravnih poredaka i to pod argumentom eksproprijacije, od jednog privatnog lica, da bi se ustupilo drugom privatnom licu koje će graditi hotel. Izgradnja hotela nije javni interes, to je ekonomski interes. Javni interes je da imate puteve, škole, bolnice i tako dalje... Zbog toga se privatna svojina može ograničiti, ali ne može se privatna svojina oduzeti ukoliko je vlasnik ne želi prodati, da bi se dala drugom privatniku, što su oni zakonom o ekspropriaciji uradili. E to isto sada rade sa crkvom, znači mogu da mi uzmu imovinu i da daju Milovom nekom poslovnom partneru da gradi na Jazu. Znači moja imovina koja je evidentirana u knjigama je naša i možemo da je prodamo ili ne prodamo, možemo da gradimo travu na njoj, ako se ništa ne urbanistički riješi. Ali nam je ne mogu otijeti, ako ne žele graditi neku sanatoriju na obali mora ili neki klinički centar. Ono što je strašno je da se "pravim reformama" dešava jedna najmostruoznija, tiha nacionalizacija i otimanje, kršenje svojine kao temelja prava, ljudskih sloboda, po evropskoj konvenciji. Neprikosnoveno pravo svojine koje ima i crkva u ovom slučaju će sada biti ograničeno. Pažin kaže biće više sloboda za veroispovesti. To je paradoks, odnosno laž. Ne može biti više sloboda, ako imaju manje prava. Sloboda je na neki način jednaka sa pravom ili identična tom pojmu. Pravo da donosite odluke, pravo da ne zavisite od drugoga, pravo da upravljate sopstevenim stvarima i životom. To su sve slobode koje čine demokratsku osnovu i ovo sve što govorim, izvinite malo duže je, je reč o nekom malignom kontaminiranju države u krajnje privatno vlasništvo. Znači i crkva će biti privatno vlasništvo. Faktički, neće biti formalno, ali tamo neki nesretnik koji će doći iz Berana, da radi u Podgorici, i da radi to i biće možda muslimanske vere, ko to zna. On će odlučivati kad će Amfilohije držati liturgiju u crkvi Svetog Pavla u manastiru gde su izložene mošti Svetog Petra Cetinjskog. To su paradoksi.

DK: Ali, mislite da je sve sračunato posle kongresa, da je sve sračunato i tempirano?

SM: Jeste, njima je potrebno

DK: Znači privatno tužilaštvo, privatno sudstvo, privatno ANB, privatna ministarstva, sad imamo da hoće da napravi privatnu crkvu.

SM: Jeste, nema tu, nije bitno za koga, nisu bitni vijernici. Znači vjerujući narod je nebitan, fokari da sada idu kod tog čovijeka, da postoji takav entuzijazam za Crnogorsku pravoslavnu crkvu i za Dedejiće i za Dukljane i za politiku koju predstavlja ovaj čovjek na čelu.

DK: Oni i sad imaju tu svoju...

SM: Oni imaju. Zašto se ne nakupe 50.000 iz te crkve pa da pokažu da su moćni, nego ne mogu skupiti 300 ljudi koji po političkom zadatku dolaze tamo.

DK: Da, po partijskom.

SM: Da. Negdje sam čuo da je ovih dana neko krštenje bilo tamo u porodici Miomira Mugoše i da je Džomić krstio u toj porodici nekoga. Tako se pričalo u ovom periodu. A znate koliko je Mugoša i ateista i agnostik i on nema pojma o tome osim što vidi popove kao vlasnike imovine. Ili može da odradi neki posao da bi oni bili pacifikovani u nekoj svojoj muci. Ali on crkvu kao pojam vijere, on to još ništa... A ima osećaj odgovornosti da bi možda napravio jeres ako bi to uradio nekom predstavniku kanonske crkve.

DK: Da, da nemaju ljudi hrabrosti, boje se da se ne ogriješe.

SM: Jeste.

DK: A onda to radi polu ilegalno da javnost ne bi vidjela.

SM: Jeste, da se ne bi čulo, da se ne bi vidjelo, oni to rade tajno sa kanonskom crkvom. Znam da mi je ranije govorio Amfilohije i Aco i ovi idu u manastir Ćelije Piperske. Dođu tamo i znači sve je tamo gdje je redovno tako, gde je ova crkva zvanična. I oni imaju pravo jer je Bog dao pravo da vjeruju u Boga.

DK: Bog im teško može pomoći poslije svega ovoga. Nema tog Boga koji može oprostiti.

SM: To je najveći problem, odgovornost upravo pred njime. Pred njim je i najveće iskušenje za sve njihove grehove. Svi ih mi imamo i nečiji su veći, nečiji su manji. Čak i kad su veći, ako priznate, u nekom trenutku možda vam Bog da, možda vas pogleda i da vam učini da ne izgorite u vatri pakla, nego da opet na neki način mirno odete. Bojim se da ta moć je toliko opila i učinila ljude samodovoljnim, da oni ne vide Boga u sebi. Tu je Bog i za njih i za vernike, po meni one koji traže crnogorske crkvu. Niko od njih neće otići ni u tu crkvu, zato što oni nemaju navike, nemaju obrazovanje, nemaju potrebe, nemaju osećaja. Ono što Vi kažete strahopoštovanje od neke sile, nekog zakona. Znate, tako mudri, veliki ljudi, civilizacije su imali odnos prema Bogu sa poštovanjem. Od najvećih klasičnih filozofa. Spinoza je došao do pojma panteizma, da je Bog jednako priroda, znači sam kosmos je Bog. Jedna helenistička, primitivna, provincijalna relacija pojma i Bogu i crkvi i vijeri. Oni zaista bogove vide u zidu, popove vide, neke kamuflirane agenture,neke ljude koje rade protiv neokomunizma. Danas je zapadni komunizam, a ne istočni, nije u hotelu Lux, nego u NATO sjedištu. Crna Gora je samo promjenila te simbole centralizacije, te hijerarhičnosti. Ako ste dobro sa vrhom NATO-a, onda vi ste šef, feudalac, na svojoj teritoriji, kao što je bilo u vrijeme komunista, kad su ljudi bili...

DK: Blizina centru moći daje vam za pravo da radite šta hoćete.

SM: Jeste, imate čisti vazalni sistem. To ne znači da se treba sa velikima svađati, da loše biti sa zapadom. Ne, sa zapadom treba biti dobro. I sa istokom i sa zapadom, ali treba biti pre svega dobro sa sopstvenim narodom koji ima svoje težnje, svoje osjećanja, svoje vjere. Ne možete gasiti. Na sve to raditi, iz uvjerenja smo mi vizionari. Razumjete kad je Duško (Marković) objasnio da je 80% ljudi bilo protiv NATO pakta i da je to bio vizionarski potez rukovodstva, onda je to istovremeno priznanje da je neka odluka donjeta gaženjem narodne volje i da narodna volja i demokratija nisu važne u Crnoj Gori.

DK: Da.

SM: Ovo govorim zato što smo i Vi i ja prošli sve to, prošli smo iskrenu ljubav prema zapadnoj demokratiji, integraciji tih zapadnih vrijednosti.

DK: Ja sam i dalje za evropske vrednosti.

SM: Isto, naravno.

DK: Ceo Balkan treba da ima evropske vrijednosti.

SM: Nema alternative tome, ali to ne znači da sa druge strane nemate druge prijatelje.

DK: I sva naša dijaspora, sve na zapadu, kultura, uvek se išlo u Beč na obrazovanje, malo ko je išao u Istanbul. Išli su ovi... Ali uglavnom je istorija pokazalo da je sve dolazilo sa zapada. Naša je diaspora 95% na zapadu.

SM: Svakog građanina da pitate gde će da živi, on će radije da izabere Pariz, Milano, London ili neki od tih gradova nego nešto na istoku. Na istoku idete da posetite svijeta mesta... Istina je da kad je bio Konstantinopolj i Carigrad, Rim je bio, potpuna margina, periferija. U jednom trenutku Vizantija je bila moćno carstvo, ali to je bio samo kratak period. Ali Rim je Rim, kao simbol nečega što je kontinuitet... Tu je započelo sve ono što je uz Grčku, naravno u filozofskom i kulturološkom smislu, sa pravnom naukom, jednom evropejskom mišlju, tu je započelo sve ono što je temeljna kultura zapadne Evrope. Važi Dule, hvala na razgovoru, uzivajte danas. Prijatno.