Rijetko ko će na njivu za 25 eura dnevno

"Ništa mi nije jasno, toliko korisnika socijalnih davanja..."
151 pregleda 9 komentar(a)
Pero Novaković, Foto: Dragana Šćepanović
Pero Novaković, Foto: Dragana Šćepanović
Ažurirano: 13.01.2018. 18:19h

Stopa nezaposlenosti u Kolašinu iznosi 26,92 odsto i znatno je iznad crnogorskog prosjeka, ali poljoprivrednici muku muče da obezbijede radnu snagu za dnevnice do 25 eura.

Pero Novaković iz Trebaljeva priča da mu tokom sezone treba značajan broj radnika na njivama i da dnevnicu plaća od 15 do 25 eura, ali da je u Kolašinu teško nalazi. Kaže da zbog toga često radnu snagu traži u drugim opštinama i plaća radnicima pevoz do njegovog imanja.

"Tokom sezone mi treba oko 300 dnevnica. Ne plaćam manje od 15 eura, a često i do 25, zavisno od težine posla. Pored toga, svaki radnik na mom imanju ima dva obroka, i užinu. Odnosim se prema svakom kao prema članovima porodice. Niko ko je kod mene radio nije ručao na njivi, već u mojoj trpezariji. Takođe, od kuće do njive svakom obezbijedim i prevoz. Nažalost, veliku muku imam da nađem sugrađane koji će pod tim uslovima raditi, pa sam često na njivama angažovao Rome iz Bijelog Polja. Njima sam plaćao gorivo da dođu”.

Novaković kaže da ne razumije nelogičnost da se veliki broj porodica žali na nemaštinu i nezaposlenost, a da odbijaju da rade poslove na selu. Ugledni poljoprivrednik ističe da ima svu potrebnu mehanizaciju za obrađivanje zemlje i da nije riječ o preteškim fizičkim poslovima.

"Ništa mi nije jasno, toliko korisnika socijalnih davanja, pred kućom im dobar putnički automobil, u svakom džepu po mobilni. Moja životna filozofija je drugačija. Svake godine, uz pomoć sedamdesetogodišnje supruge i snahe, obradim četiri hektara zasađenih krompirom. Imam osam krava, do skoro sam imao i farmu sa 40 prasadi. U poodmaklim sam godinama, a ipak, radim i zarađujem. Radnici koje angažujem nemaju preteške poslove, uglavnom je riječ o kupljenju krompira u vreće”.

Priča da je najviše volio da kod njega rade kolašinski studenti, ali da se sada i oni sve manje prihvataju posla. Studentima je, objašnjava, znao da plati i više od dogovorenog, jer je cijenio njihov trud. Često su neki mladi radili, sjeća se, da bi skupili novac za “starke”.

Novaković je bivši referent i direktor u nakad uspješnim kolašinskim preduzećima, ali kaže da, i pored svih izazova, bolji i sigurniji posao od stočarstva i ratarstva nije imao.

Bonus video: