MEĐUNARODNI DAN BORBE PROTIV KORUPCIJE

Radonjić se pohvalio da je ASK radila odlično, ali rezultata nema

Radonjić: Agencija dobija zahtjeve da sprovodi zapljenu imovine i kažnjava počinioce. Mi nemamo represivne nadležnosti...
51 pregleda 0 komentar(a)
Sreten Radonjić, Foto: Boris Pejović
Sreten Radonjić, Foto: Boris Pejović
Ažurirano: 09.12.2017. 08:12h

Agencija za sprečavanje korupcije je 2017. pokrenula 388 prekršajnih postupaka i 191 upravni postupak protiv javnih funkcionera koji su kršili Zakon o sprečavanju sukoba interesa, dok ih 140 ostalo bez funkcije.

Sudovi su izrekli 205 kazne u vrijednosti 52.300 eura i 65 opomena.

Ovo je godišnji rezultat rada Agencije, na čijem je čelu Sreten Radonjić. Ona je počela da radi prije dvije godine. 

Tako Crna Gora još jednom dočekuje Međunarodni dan borbe protiv korupcije, 9. decembar, bez rezultata koji godinama traži Brisel i dio domaće javnosti - da se zaista provjeri porijeklo imovine visokih funkcionera.

Radonjić međutim smatra da je Agencija odlično radila posao, te da im je uloga isključivo preventivna, a nikako represivna. 

Takva objašnjenja davala je i prethodna Agencija za sprečavanje korupcije na čijem je čelu bila Vesna Ratković, pa je EK sugerisala da se ustanovi agencija koja će zaista provjeravati imovinu funkcionera i sankcionisati ih za kršenje zakona.

Da se od toga nije odustalo potvrđuje i Nacrt nalaza eksperata EK koji su analizirali rad ASK. Oni navode da je Agencija istraživala samo javne funkcionere na nižem nivou i da za to nisu utvrđeni razlozi. 

Iz Agencije nijesu odgovorili "Vijestima" koliko je funkcionera smijenjeno zbog nepoštovanja Zakona o sprečavanju korupcije, ali je Radonjić juče u tekstu na sajtu Agencije objavio da je “kroz institut prevencije sukoba interesa i kontrole ograničenja u vršenju javnih funkcija, preko 140 javnih funkcionera od početka rada Agencije do 1. decembra dalo ostavku ili je razriješeno sa javne funkcije”.

Direktor Istraživačkog centra MANS-a Dejan Milovac poručuje da nije novost da su institucije zarobljene, a građani demotivisani da se ozbiljnije uključe u borbu protiv korupcije. 

"Nažalost, dok su svima puna usta navodnog zalaganja za vladavinu prava, crnogorski zatvori i dalje nisu konačna destinacija za najviše funkcionere vlasti koji su se ogriješili o zakon. Više puta smo čuli iz tužilaštva da se oni ne bave imenima već krivičnim djelima, pa ipak nekim čudom ona najzvučnija, ali i najodgovornija imena i dalje nijesu predmet ozbiljnije pažnje tužilaštva”, kazao je Milovac. 

Radonjić međutim na to gleda drugačije.

"Agencija je u dvogodišnjem periodu rada dala snažan doprinos na preventivnom planu, odnosno da je kroz sprovođenje antikorupcijskih propisa u javnom sektoru, postavila temelj za izgradnju institucionalnog ambijenta u kojem postoje sistemski mehanizmi koji odvraćaju pojedince i grupe od činjenja koruptivnih radnji”. 

Specijalno tužilaštvo ima desetine predmeta u kojima su pod sumnjom javni funkcioneri zbog koruptivnih krivičnih djela, a informacije koje su isplivale u javnost ukazuju da je samo jedna opština, Budva, pretrpjela milionsku štetu zbog zloupotreba bivših fuunckionera i njihovih prijatelja, rođaka...

Ni sadašnja a ni bivša agencija ništa od toga, prema javno objavljenim informacija, nije prevenirala niti pomogla otkrivanju. 

"Agencija često dobija  zahtjeve od dijela javnosti da postupa kao represivni organ, odnosno da vrši istražne radnje, sprovodi zapljenu imovine i kažnjava počinioce. Agencija ne posjeduje represivne zakonske nadležnosti, već isključivo koristi preventivne mehanizme za unapređenje etike i integriteta u institucijama javnog sektora i u vršenju javnih funkcija”, tvrdi Radonjić. 

Prema Zakonu o sprečavanju korupcije ASK ima ovlašćenje da otkrije nesaglasnost u prihodima funkcionera, njhovoj imovini, odnosno onome što su prijavili i stvarnog stanja. Eksperti EK utvrdili su da se ASK nije bavila detajnim provjerama, te da je čak fingirala podatke za koliko je funkcionera radila takozvane dubinske provjere. 

Eksperti su, kako piše u izvještaju u koji su “Vijesti” imale uvid, provjerili 361 funkcionera, dok je ASK prikazala da je to 1.473 plus 174.

Radonjić je u tekstu objavljenom na sajtu ASK naveo da je Ekspertska misija EU u junu boravila u Agenciji i “utvrdila je da je implemantacija propisa u oblasti antikorupcije na boljem nivou i da bilježi značajan progres u poređenju sa prethodnima godinama....” 

"Određene sugestije koje su eksperti saopštili su se više odnosile na određena zakonska rješenja i njihovu učinkovitost, nego na sam rad Agencije”, tvrdi njen direktor koji je na toj poziciji dvije godine, koliko i Agencija postoji.

Nezakonito bogaćenje kao jedan od važnijih problema u Crnoj Gori

Posljednje poruke iz EU pokazuju da i u Briselu prepoznaju nezakonito bogaćenje kao jedan od važnijih pitanja i kao problem sa kojim se Crna Gora suočava, navodi Milovac. 

On podsjeća da MANS odavno ukazuje na potrebu da se nezakonito bogaćenje javnih funckionera prepozna u Krivičnom zakoniku kao posebno krivično djelo, kao i na to da je pasivnost Agencije za sprečavanje korupcije prema ovom problem postala alarmantna. 

Milovac smatra da je u Crnoj Gori kreiran sistem koji štiti javne funkcionere od bilo kakve odgovornosti za ono što rade. 

"Zato tužilaštvo deceniju izviđa slučaj “Carine” i nije sposobno ni da sasluša bivšeg gradonačelnika Miomira Mugošu. Zato se dokumentacija o slučaju “Telekom” prevodi sa engleskog jezika godinama, a švajcarskim milionima Đurđine Marović se ne može ući u trag. Još uvijek ne vidimo ozbiljniju namjeru crnogorskog tužilaštva da se bavi garancijama za KAP i brojnim uništenim preduzećima na sjeveru i jugu zemlje, ali ni Prvom bankom brata bivšeg premijera. Nema odgovornosti ni za “Limenku” ni policijski kamp na Zlatici i brojne druge poslove kojima je državni budžet oštećen stotine milione eura”, pojašnjava Milovac.

Preporučujemo za Vas