Odluka skupštinskog Odbora za ljudska prava i slobode da ne podrži predlog Rezolucije o genocidu u Srebrenici nastavak je negativnog trenda relativizacije najmasovnijeg zločina na tlu Evrope poslije Drugog svjetskog rata i presuda međunarodnih sudova od strane javnih funkcionera u Crnoj Gori.
To se navodi u saopštenju koje potpisuje devet nevladinih organizacija: Akcija za ljudska prava (HRA), Centar za građansko obrazovanje (CGO), ADAMAS, ANIMA – Centar za žensko i mirovno obrazovanje, Centar za ženska prava, Crnogorski komitet pravnika za ljudska prava, Evropska asocijacija za pravo i finansije, Politikon mreža i NVO PRIMA.
Podsjećaju da su Međunarodni sud pravde i Haški tribunal, sudovi uspostavljeni pod okriljem Ujedinjenih nacija, u više predmeta u kojima je postupalo više od 60 sudija različitih nacionalnosti utvrdili da je u Srebrenici izvršen genocid jer je od 10-19. jula 1995. godine sistematski ubijeno preko osam hiljada nenaoružanih ljudi. Neprihvatanje presuda međunarodnih sudova, ističu, dovodi u pitanje kapacitet Crne Gore za članstvo ne samo u Evropskoj uniji, već i u Ujedinjenim nacijama.
"Rezoluciju o osudi genocida u Srebrenici neophodno je usvojiti, posebno zbog nedavne relativizacije tog zločina od strane nadležnih predstavnika nove vlasti, kao što su ministar pravde i ljudskih i manjinskih prava Crne Gore, Vladimir Leposavić, i predsjednik Odbora za ljudska prava i slobode, Jovan Vučurović. Poražavajuće je to što se oni i dalje nalaze na tim funkcijama u državi koja stremi usvajanju i primjeni najboljih demokratskih standarda i praksi. Stoga bi se usvajanjem predložene Rezolucije pokazalo da većinska Crna Gora iskazuje dostojno poštovanje žrtvama srebreničkog genocida i da prihvata međunarodnopravni poredak tako što poštuje presude medjunarodnih sudova", navodi se u saopštenju.
S druge strane, kako dodaju, za protivljenje rezoluciji nema opravdanog razloga. "To što su predlagači sada opozicione stranke – Bošnjačka stranka (BS), Demokratska partija socijalista (DPS), Socijaldemokrate (SD), Socijaldemokratska partija (SDP), FORCA, Demokratska partija (DP) i Liberalna partija (LP) – koje su mogle ovu deklaraciju da predlože i dok su bile na vlasti, samo po sebi nije nikakav razlog da joj se bilo ko danas suprotstavi".
Iako je činjenica da je Skupština 2009. godine usvojila Deklaraciju o prihvatanju Rezolucije Evropskog parlamenta o Srebrenici od 15. januara 2009. godine, predložena rezolucija ide korak dalje, zato što izričito navodi da je zločin u Srebrenici bio genocid, proglašava 11. jul za Dan sjećanja na žrtve Srebrenice i zabranjuje javno negiranje postojanja ili umanjenja genocida u Srebrenici, navode iz nevladinog sektora.
"Neusvajanje rezolucije će izvjesno nanijeti štetu Crnoj Gori u procesu pridruživanja Evropskoj uniji. Nedavno je u Nezvaničnom dokumentu Evropske komisije za poglavlja 23 i 24 , jasno rečeno da napredak Crne Gore ka EU 'podrazumijeva demonstraciju jače političke volje vlasti za rješavanje preostalih izazova … što uključuje odbacivanje i osuđivanje svakog poricanja, relativizacije ili pogrešnog tumačenja genocida u Srebrenici.' Ovakav negativan stav Odbora za ljudska prava i slobode očigledno šteti evropskim integracijama, pa predlažemo da se Predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici dostavi na razmatranje i Odboru za evropske integracije", dodaje se u saopštenju.
Iz devet nevladinih organizacija kazali su kako se nadaju da će parlament glasati o predloženoj rezoluciji i da će je usvojiti, da će uspostaviti Dan sjećanja na žrtve tog zločina i time pokazati da većina crnogorskih građanki i građana osuđuje srebrenički genocid.
"Podsjećamo da istraživanja javnog mnjenja pokazuju da i znatna većina stanovništva Crne Gore to prihvata, pa očekujemo da i njihovi predstavnici i predstavnice u Skupštini budu makar na tom nivou", zaključuje se u saopštenju.
Bonus video:
