Crna Gora je u prošloj godini ostvarila ograničene, ali i vidljive rezultate u ostvarenju projektovanih ciljeva iz Strategije razvoja pomorske privrede za period 2020. do 2030.godine, jer je od ukupno 31 indikatora učinka, pozitivan trend registrovan kod njih 17.
To se navodi u godišnjem izvještaju o sprovođenju ove Strategije koji je nedavno usvojila Vlada. Navedeno je da je prošlu godinu u primjeni ove Strategije obilježila “pandemija koronavirusa, ali i institucionalnim promjenama nakon parlamentarnih izbora 30. avgusta 2020. godine.
”Može se reći da su rezultati ograničeni, ali i vidljivi, obzirom da je kod 17 indikatora učinka identifikovan pozitivan trend u odnosu na ulazni parametar, kod devet isti, a samo kod pet negativan trend”, piše u Izvještaju.
Strategija se odnosi na ekonomskih aktivnosti koje treba da dovedu do značajnijeg napretka svih aspekata pomorske privrede i poboljšanja njenih komercijalnih rezultata, kao i na niz administrativnih mjera koje treba da rezultiraju unapređenjem rada pomorske administracije i drugih državnih službi koje su od značaja za more i pomorstvo. Sve što se postiže u ovim oblastima “mjeri” se u odnosu na početno stanje koje je bilo u 2018.godini koja je uzeta za reper u ostvarivanju Strategije.
Kada je pomorska privreda u pitanju, lani je u odnosu na 2018. godinu zabilježen rast obima pretovara u Luci Bar koji je sa 1.382.563 tone iz 2018. godine porastao na 1.645.542 tone tereta. To je 63 odsto od rezultata projektovanog na sredini perioda za koji je izrađena Strategija, odnosno za 2025.godinu, kada se u Luci Bar očekuje pretovar od skoro 2,6 miliona tona tereta.
Pretovar tereta u Port of Adria (dio barske luke kojim gazduje turski koncesionar), lani je bio svega 43.659 tona što je značajan pad u odnosu na na rezulat iz 2018. kada je u Port of Adria pretovareno 173.211 tona tereta. Prošlogodišnji rezulat pretovara u Port of Adria na nivou je od 15 odsto od očekivanog na polovini primjene Strategije.
U svim crnogorskim lukama lani je pretovaren ukupno 53.591 kontejner što je za nešto više od 3.000 nego 2018. godine, odnosno na nivou je 64 odsto od planiranog za 2025. kada se očekuje godišnji pretovar od 83.689 kontejnera. Neki od indikatora ostvarenja ciljeva Strategije projektovanih za 2025.godinu u potpunosti su ostvareni prošle godine poput broja zaključenih ugovora o koncesiji za pružanje lučkih usluga kojih je trenutno osam. Neki su i nadmašeni, kao broja aktivnih ugovora o obavljanju djelatnosti u slobodnoj carinskoj zoni kojih je trenutno 97, dok je očekivano da će ih 2025. biti 80. U odnosu na 2018. prošle godine je za nepunih 2.000 bruto registarskih tona (BRT) porasla ukupna tonaža brodova crnogorske trgovačke mornarice koja je 2020. iznosila 105.461 BRT. To je 43 odsto u odnosu na 240.000 BRT koliko je Strategijom planirano da 2025. iznosi ukupna tonaža. To znači da nacionalna flota ne raste brzo kako su to autori Strategije očekivali.
Prema podacima iz dokumenta lani je bilo 596 aktivnih poslovnih subjekata iz oblasti tzv. plave ekonomije što je rast u odnosu na 2018. kada ih je bilo 488. Do sada je u ovoj oblasti, gdje se za 2025. očekuje da će biti ukupno 650 postignuto ostvarenje od 91 odsto cilja projektovanog Strategijom. Indikatori projektivani za 2025. već su ostvareni u oblasti broja brodogradilišnih luka namijenjenih remontu jahti i suprejahti, a kakvih Crna Gora sada ima dvije, dok je ostvarenje u broju luka nautičkog turizma (marina) kojih je trenutno pet, na nivou od 88 odsto jer se očekuje da ih 2025. bude ukupno sedam.
Pandemija je lani značajno uticala na smanjenje broja izdatih vineta koje se naplaćuju stranim jahtama koje dolaze u crnogorske teritorijalne vode, a kojih je izdato 2.333 (5.076 vinjeta izdato je 2018.). To je na nivou od samo 33 odsto cilja za 2025.godinu kada se očekuje da se izda 7.000 vinjeta.
Zbog pandemije prošle godine nije bilo uplovljenja brodova na kružnim turističkim putovanjima u Luku Bar u koju je 2018. uplovilo 16 kruzera.
Uvećava se broj jahti u registru
U Registru jahti lani je bilo upisano 291 plovilo, što je 83 odsto projektovanog cilja za 2025. kada je planirano da ih bude 350. Od naknade za upis jahti država je lani prihodovala 49.665 eura. U odnosu na 2018. evidentiran je rast, jer je tada crnogorsku zastavu vilo 259 jahti, a od naknade za njihov upis je te godine prihodovano 40.054 eura.
”Prošle godine je značajno pojednostavljen upis jahti u Registar i to naročito dio koji se odnosi na tehnički pregled. Rast indikatora može se dovesti u vezu sa uspostavljanjem mreže nezavisnih tehničkih inspektora i korišćenjem savremenih informacionih tehnologija u postupku upisa jahti. Kako druge aktivnosti u okviru ovog operativnog cilja još nisu sprovedene, to se nije ni mogao očekivati značajniji rast broja upisanih jahti na kraju 2020. Imajući u vidu globalno smanjenje ekonomskih i turističkih aktivnosti izazvano pandemijom, može se konstatovati da je realizovana vrijednost predmetnog ovog indikatora na krjau 2020. i više nego zadovoljavajuća”, piše u Izvještaju.
Bonus video:
