"Značajan faktor za solidno planiranje investicija, pripremu projekata, kao i njihovu uspješnu realizaciju je uključivanje civilnog sektora u blagovremenu identifikaciju i implementaciju najznačajnih infrastrukturnih projekata", saopštila potpredsjednica Vlade i ministarka evropskih poslova Jovana Marović.
Naglašava da je jedan od najvažnijih strateških ciljeva Crne Gore, razvoj infrastrukture u skladu sa Ekonomskim i investicionim planom (EIP).
Marović je učestvovala na online panelu „Obezbjeđivanje održivih i otpornih investicija u infrastrukturu“ u okviru ,,Foruma civilnog društva i istraživačkih centara 2022“, koji je organizovan od strane njemačkog Instituta Aspen i Udruženja jugoistočne Evrope, navodi se u saopštenju Generalnog sekreterijata Vlade.
Na panelu je ukazano da je u cilju prevazilaženja efekata različitih kriza, neophodno uspostaviti jak sistem za planiranje i implementaciju investicija u održivu i otpornu infrastrukturu.
Uključivanje civilnog sektora kroz pružanje adekvatne ekspertize je od velikog značaja, dok je veći stepen inkluzivnosti ovog sektora konstruktivan i koristan dio prevazilaženja važnih izazova pri implementaciji infrastrukturnih projekata.
Marović ističe da, "zajedničkim radom i visokim nivoom uključenosti svih struktura u društvo, uz maksimalnu iskorišćenost EU sredstava možemo obezbjediti solidnu osnovu zrelih infrastrukturnih projekata".
Kako kaže, "u odnosu na organizacije civilnog sektora, neophodno je fokusirati se na uspostavljanje strukturnog dijaloga između relevantnih organizacija civilnog sektora i institucija zaduženih za infrastrukturne projekte, kako bi se doprinijelo praksi snažnijeg učešća organizacija civilnog sektora na nacionalnom nivou".
Kada je u pitanju razvoj infrastrukture u sektorima saobraćaja i energetike, Marović poručuje da ulaganja u željeznički saobraćaj i dalje ostaju značajna na duži rok, posebno zbog ekološkog uticaja ovog vida transporta.
Dodaje da da Crna Gora ima ogromne potencijale u energetskom sektoru u pogledu proizvodnje energije iz obnovljivih izvora energije, te da još uvijek nisu u potpunosti iskorišćeni.
Naglašava da ovo pitanje postaje sve važnije jer su države Zapadnog Balkana snažno pogođene energetskom krizom izazvanom ratom u Ukrajini.
Zato Marović pozdravlja namjeru Evropske unije da pruži podršku u ublažavanju efekata krize, reprogramiranjem bespovratnih EU sredstava kroz IPA III perspektivu, navodi se u saopštenju.
Cilj panela je da obezbjedi platformu za razmjenu najboljih praksi za umrežavanje civilnog sektora u okviru kojeg su istaknute ključne poruke o potrebi stvaranja povoljnog ambijenta za razvoj nevladinih organizacija, uz jačanje kapaciteta javne uprave, kako bi učešće civilnog društva u cjelokupnom procesu predlaganja i implementacije infrastrukturnih projekata, bilo što efikasnije.
Osim Marović, na panelu su učestvovali i istraživač u Institutu Alternativa u Podgorici Marko Sošić, direktor istraživanja i koordinator Foruma za povezivanje u Tirani Ardian Hackaj, regionalni menadžer Međunarodne finansijske korporacije za Centralnu i Jugoistočnu Evropu Ari Naim, referent u Zajednici za saobraćaj u Beogradu Nedim Begović i ekonomista na Institutu za međunarodne ekonomske studije u Beču, Branimir Jovanović.
Bonus video:
