Crna Gora, kao država kandidat za ulazak u Evropsku uniju (EU), mora da ima dokument koji će ukazati na sve rizike od katastrofa koji mogu da ugroze ljude, materijalna i kulturna dobra, kao i životnu sredinu, prenosi PR Centar.
To je poručeno na četvrtom Tehničkom sastanku Procjene sposobnosti upravljanja rizicima Crne Gore, koji je organizovao Direktorat za zaštitu i spašavanje Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP).
V.d. generalnog direktora Direktorata za zaštitu i spašavanje, Miodrag Bešović, u svom uvodnom izlaganju, podsjetio je na poplave u Crnoj Gori koje su nanijele štete i u kojima je izgubljen i jedan život.
Takođe se osvrnuo i na zemljotres koji je pogodio Tursku i Siriju, a u kojima je više od 40 hiljada ljudi stradalo.
"Mislim da se sada malo više obraća pažnje na sistem zaštite i spašavanja, a naročito na ova važna dokumenta koje mi izrađujemo. Nadam se da su donosioci odluka i javnost shvatili značaj svih naših aktivnosti i da je izrada ovog dokumenta jako bitna za sistem zaštite i spašavanja u Crnoj Gori", kazao je Bešović.
Kada su u pitanju aktivnosti, on je istakao da je ovaj sastanak priprema za Konsolidacioni sastanak, kao i da je završen dio koji se tiče odgovora na 51 pitanje.
„Sada su naše obaveze da napravimo presjek i da pripremimo sažetak za Evropsku komisiju i očekujem da će ovaj dokument biti urađen na vrijeme “, zaključio je Bešović.
Načelnik Direkcije za civilnu zaštitu i smanjenje rizika od katastrofa, mr Ljuban Tmušić, govorio je o aktivnostima na izradi dokumenta, kao i o narednim koracima koji ih očekuju.
Tokom sastanka su predstavljeni dosadašnji rezultati rada na Procjenu sposobnosti upravljanja rizicima, a bilo je riječi o sažetku koji treba da bude poslat Evropskoj komisiji.
Tmušić je ponovio da se nada da će ovaj dokument donosiocima odluka omogućiti da uvide šta sve nedostaje u Crnoj Gori i šta sve treba da bude unaprijeđeno.
Načelnik Direkcije za šumarstvo u resornom Ministarstvu, Ranko Kankaraš, kazao je da su šumski požari ključni rizik po šumske ekosisteme Crne Gore i da su nakon urađene procjene rizika pokrenili postupak procjene kapaciteta za borbu protiv požara.
"Kako u pogledu administartivnih kapaciteta, tako u pogledu tehničkih sposobnosti i opremljenosti i procjenu finanisijskih sredstava koje se izdvajaju za zaštiti šuma od požara", rekao je Kankaraš.
Prema njegovim riječima, na osnovu materijala koji su do sada prikupili omogućeno im je da imaju drugačiji i kompletniji uvid u cjelokupnu situaciju.
Kada su u pitanju administrativni kapaciteti, on je naglaiso da već sada mogu da konstatuju da postoji funkcionalan okvir u planskom i legislativnom smislu za djelovanje i prevenciji u borbu protiv nastanka i gašenja šumskih požara.
"Ključne tačke gdje se mora unaprijediti stanje su tehnički kapaciteti i opremljenost službi za gašenja šumskih požara i unapređenje preventivnih mjera za smanjene rizika od šumskih požara. To je vrlo važna komponenta i tu se prepozanje neki modus šta i kako dalje treba da se radi.“, poručio je Kankaraš.
Koordinator podgrupe Zaštita kritične infrastrukture, Vojin Vojinović, podsjetio je da su u Crnoj Gori doneseni Zakon o kritičnoj infrastrukturi i Uredba o obrađivanju sektorskih kriterijuma za određivanje kritične infrastrukture.
"Bavimo se oblastima energetike, drumskog, željezničkog, pomorskog i vazdušnog saobraćaja. Pokrili smo oblasti sporta, obrazovanja i kulture, vojske i odbrane i telekomunikacionih sistema", dodao je Vojinović.
On je napomenuo da je Crna Gora prva država koja je obradila ovu oblast na ovaj način, što znači da su identifikovali objekte kritične infrastrukture i rizike kojima su oni izloženi, a ovim dokumentom su svim institucijama, koje se bave ovom oblasti, pokrili administrativne, finansijske i tehničke kapacitete.
Bonus video:
