Direktor Direktorata za medije Neđeljko Rudović smatra da je nekada bilo jednostavnije, a danas imamo portale i 400.000 potencijalnih medija.
“Svaki građanin Crne Gore, ako to želi, a vidimo da žele, može biti medij. U takvim okolnostima potrebno je naći pravi način da se kao društvo zaštitimo od štetnih uticaja i destabilizacije koja je lako moguća ako zatvaramo oči na ono što nam se dešava", rekao je Rudović koji je bio moderator panela “Put ka zaštiti društva od dezinformacija”.
Profesorica na Fakultetu političkih nauka Jovana Davidović Vuletić istakla je da različite korake u borbi protiv dezinformacija moramo preduzimati paralelno.
“Postoji borba na ličnom nivou, da se ne kreira sadržaj koji obmanjuje, a drugi predstavlja sistemski nivo koji može biti preventivni i reaktivni. Preventivni kroz cjeloživotni sistem obrazovanja. A reaktivni kroz normativni okvir. Istovremeno važan preventivni mehanizam je uslov u kom rade novinari u Crnoj Gori, ako govorimo o dezinformacijama u medijskom sadržaju. Važan faktor je finansijska nezavisnost, u kom pogledu situacija u Crnoj Gori nije dobra, imamo prilično neuravnoteženo finansiranje”, rekla je Vuletić.
Dodala je da je preporuka Evrope da se dezinformacije ne kriminalizuju jer predstavljaju prijetnju i slobodi izražavanja.
Crna Gora, poručila je, mora da se postara o stranom uticaju, koji ne mora nužno da bude negativan, ali ne doprinosi ni eksternom ni internom pluralizmu.
Direktorica Agencije za audiovizuelne medijske usluge (AMU) Sunčica Bakić kaže da je problem sa dezinformacijama u državi na više nivoa i strana.
“Mehanizmi i regulativa EU koja je na svjetskom nivou daleko najnaprednija u svojoj osnovi ipak počiva na tome da se problemom bavite sa aspekta zaštite maloljetnika, potrošača, tržišta, ali na Balkanu problem dezinformacija je upravo narušavanje demokratskih principa, kohezije društva, podsticanje mržnje, podjela i moramo se baviti na nešto drugačiji način nego što to rade EU zemlje. Medijska pismenost jeste veliki mehanizam, ali se ne možemo njom baviti svim tipovima dezinformacija u svim uslovima i na sve načine”, rekla je Bakić.
Načelnica PR službe Vrhovnog državnog tužilaštva Dragana Maljević kazala je da, nakon izmjena i dopuna Krivičnog zakonika Crne Gore u decembru 2023, u njemu nema eksplicitnog pominjanja lažnih vijesti, ali da imaju obavezu procesuiranja onih koji, naročito putem medija, šire paniku.
“Mislim da bi ovo što su Sunčica i Jovana pominjale, definisanje šta je nelegalni sadržaj, šta koja institucija u kojim situacijama treba da radi, to bi pomoglo društvu. Da napravimo zajednički front, institucije i civilni sektor da vidimo šta je primjenjivo i šta će doprinijeti da imamo društvo gdje ćemo biti svi odgovorni za ono što radimo na privatnom i institucionalnom planu”, rekla je Maljević.
Objasnila je da je otežano procesuiranje onih koji lažne vijesti i dezinformacije šire putem društvenih mreža.
“Državnim tužiocima je veoma otežan rad i utvrđivanje odgovornosti kada su mreže u pitanju, naročito kada je riječ o lažnim profilima. To je dug proces. Ako se utvrdi da iza lažnog profil stoji osoba koja živi u Australiji, ne može tužilac da pokuca na vrata, moraju prethodno da se ispune mjere, radnje i procedure i često su vrlo spore… Kada se i utvrdi da je IP adresa u Australiji ne može da se utvrdi ko je konkretna osoba”, rekla je Maljević.
Odgovarajući na pitanje kako da sa velikim onlajn platformama postignemo dogovor, Davidović Vuletić kaže da je rješenje Akt o digitalnim uslugama.
“Kompleksan izazov je globalno. Isključivanje fektčekera na Fejsbuku se odnosi na SAD, a može se desiti i Evropi. Meta sada ima ugovore sa faktčekimg organizacijama koje mogu da provjeravaju sadržaj po prijavama. Ubuduće rješenje za Crnu Goru je akt dogitalnim uslugama. On je prilično liberalan kada govori o tome šta je nelegalno ali je striktan u tome šta će biti preduzeto ako se te platforme ne povinuju pravilima akta. Te mjere su preko finansijskih kazni, povlačenja sadržaja, pa i da se privremeno suspenduje sadržaj na mrežama. To su jedini mehanizmi u pravnom smislu kojima će se Crna Gora prilagođavati u narednom periodu”.
Bakić je ponovila da nemamo definiciju dezinformacija, što ograničava institucije.
Objasnila je da je Crna Gora u svakom trenutku izložena tri dezinformacionim mehanizmima.
“Jedna grupa su unutrašnjeg tipa, uglavnom ih, politički akteri prizovde. Nisu kohezivni jer se svako bori za svoj interes, ali su opasni jer se šire priličnom brzinim na mrežama. Druga grupa su čini mi se najopasnije, tu je prisutno više aktera i unutrašnjih i stranih i koriste podijeljenost Crne Gore po više osnova i zagovaraju se podjele. To su po društvo najopasniji mehanizmi jer je prisutno više subjekata koji postižu sinergiju a ne moraju biti povezani. Treća grupa su strani akteri, na njih najmanje možemo da uticemo a rezultat su širih geopolitičkih procesa”, navela je Bakić.
Bonus video:
