Crnoj Gori fali 149 inspektora, a u okviru 44 inspekcije trenutna popunjenost predviđenog broja inspektora je na nivou od 70 odsto, saopštio je Institut alternativa (IA).
Kako je saopšteno, samo sedam inspekcija ima u potpunosti popunjene kapacitete, dok uopšte nema inspektora za državnu imovinu, za energetsku efikasnost, za kulturnu baštinu, kao ni geoloških inspektora.
Kažu da su podaci o broju zaposlenih inspektora prikupljeni putem javno dostupnih izvora, kao i putem slobodnog pristupa informacijama.
"Prema podacima za 44 inspekcije koje djeluju u skladu sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru, Crnoj Gori fali 149 inspektora, budući da je sistematizacijom predviđen 501 inspektor/ka (uključujući i glavne inspektore i inspektore koordinatore), dok je zaposleno svega njih 352 (70.26%). U ovaj podatak se ne ubrajaju poreski, carinski i pravosudni inspektori, koji sprovode nadzore u skladu sa svojim matičnim zakonima", piše u saopštenju.
Analiza kadrovskih kapaciteta inspekcija, kako kažu iz IA, pokazuje da, i pored prekobrojne javne administracije, nedostaju kadrovi na pozicijama u čijoj je nadležnosti otkrivanje nepravilnosti kako privatnog, tako i javnog sektora.
"Analiza pravilnika o sistematizaciji i organizaciji ministarstava, uprava i zavoda, pokazala je da imamo 44 inspekcije koje crpe nadležnost iz Zakona o inspekcijskom nadzoru", saopštila je Dragana Jaćimović.
"Od 44 inspekcije, samo sedam inspekcija ima u potpunosti popunjene kapacitete u odnosu na sistematizaciju, i to metrološka inspekcija i inspekcija za vode, termoenergetska i inspekcija za ugljovodonike, inspekcije rada, sporta i za arhivsku djelatnost. Svega tri inspekcije imaju popunjenost kapaciteta preko 90%, i to sanitarna inspekcija i inspekcija zaštite i zdravlja na radu (90.91%), kao i inspekcija šumarstva, lovstva i bilja (92.31%). Četiri inspekcije su bez inspektora/ki, budući da nemamo inspektore za državnu imovinu, inspektora za energetsku efikasnost, geološkog inspektora i inspektora za kulturnu baštinu. Sistematizacijom su predviđena četiri inspektora/ke za državnu imovinu, dva geološka inspektora, i po jedan inspektor/ka za kulturnu baštinu i energetsku efikasnost", dodaje ona.
Ističe da je nedostatak kadrovskih kapaciteta posebno izražen kod osam inspekcija u kojima je zaposleno manje od polovine inspektora u odnosu na sistematizaciju.
Popunjenost od svega 25 odsto zabilježena je u inspekciji za geodeziju, inspekciji za poštansku djelatnost, kao i inspekciji za informaciono društvo, u kojima radi po jedan od četiri predviđena inspektora.
"Kod još pet inspekcija imamo manje od 50% zaposlenih u odnosu na broj sistematizovanih inspektora/ki, i to u inspekciji za nadzor zeljezničke infrastrukture, saobraćaja i žičara (33.33%), budžetskoj inspekciji (37.50%), 40% popunjenosti u inspekciji za zaštitu kulturnih dobara i inspekciji za nadzor nad stranim plovnim objektima i njihovim posadama (PSC), kao i poljoprivrednoj inspekciji (44.44%). Kadrovski deficit je prisutan i kod ekološke inspekcije (popunjenost 57.14%), kao i upravne inspekcije (60%). Crnoj Gori manjka i urbanističko-građevinskih inspektora, budući da je u Direkciji za građevinski nadzor popunjenost svega 54.39%, dok je u Direkciji za urbanistički nadzor popunjenost na 60%. Važno je napomenuti da je stupanjem na snagu Zakona o izgradnji objekata i Zakona o uređenju prostora 7.marta ove godine, razdvojena nadležnost između urbanističkih i građevinskih inspektora, ali da će tokom tranzicionog perioda od tri mjeseca nadzore obavljati urbanističko-građevinski inspektori", dodaje se.
U većini ostalih inspekcija kadrovska popunjenost se kreće između 62,5 i 87,5 odsto.
"Govoreći o reformi i optimizaciji javne uprave, potrebno je prepoznati i ove podatke a posebno s aspekta upravljanja ljudskim resursima. Takođe, neophodno je da se uporedo sa kadrovskim jačanjem inspekcijskih organa, jačaju i mehanizmi provjera integriteta aktuelnih i budućih inspektora", piše u saopštenju.
Bonus video:
