Svaki drugi građanin Crne Gore bi prijavio korupciju nadležnim organima, ali više od trećine tvrdi da to ne bi uradili, jer ne vjeruju da bi institucije postupile po prijavi, a plaše se i od odmazde.
Korupcija je, navode građani, najzastupljenija u oblastima zapošljavanja, sudstva i zdravstva, ali i opštinskim službama i inspekcijama, a gotovo polovina (48,3 odsto) nivo korupcije u Crnoj Gori ocjenjuje kao visok, dok 42,1 procenta smatra da je umjeren.
To pokazuju rezultati istraživanja o stavovima javnosti o korupciji za 2025, koje je za potrebe Agencije za sprečavanje korupcije (ASK) sprovela agencija “DeFacto”, na reprezentativnom uzorku od 1.005 punoljetnih građana Crne Gore, u periodu od 1. do 17. decembra 2025. godine.
Prema podacima istraživanja, 50,3 odsto ispitanika tvrdi da bi prijavilo korupciju, dok čak 35,1 odsto to ne bi učinilo, a 14,6 procenta građana je neodlučno.
Kada su u pitanju razlozi zbog kojih bi građani rađe izbjegli da prijave sumnju u korupciju, na vrhu liste su tvrdnje da nemaju povjerenja da će nadležni postupati u tim slučajeva - 26,2 odsto. Bojazan da prijava neće ostati anonimna ima 21,4 odsto ispitanika, dok 14 procenata ocjenjuje da bi korupciju bilo teško dokazati.
Među razlozima se izdvaja i stav da osobe koje prijave korupciju nijesu zaštićene u Crnoj Gori, zbog čega sumnju ne bi prijavilo 12,5 odsto ispitanih, dok od osvete ili odmazde strahuje 8,8 odsto.
Nepotizam i dalje vlada
Na pitanje koje su koruptivne aktivnosti najprisutnije, najviše ispitanika, skoro četvrtina, ocijenila je da je to korišćenje prijateljskih i rodbinskih veza sa državnim službenicima radi lakšeg i bržeg obavljanja poslova. Slijedi korišćenje položaja radi zapošljavanja rođaka ili prijatelja sa 15,3 odsto, ali i korišćenje državnih i javnih resursa radi ličnog interesa ili koristi - 14,5 procenata.
Građani navode i davanje novca ili poklona državnom službeniku da bi uradio nešto što je inače njegov posao. Da postoji praksa davanja novca ili poklona da bi se dobila protivpravna usluga smatra 6,5 odsto građana.
Tu praksu, međutim, 91,4 odsto građana ne opravdava, i naglašavaju da nije u redu dati novac zaposlenom u državnom ili lokalnom organu, obrazovnoj ili zdravstvenoj ustanovi ili javnom preduzeću kako bi se ostvarilo pravo koje zakonom pripada.
Da nije u redu dati poklon smatra 77,5 odsto građana, dok 78,2 odsto smatra da nije u redu “učiniti uslugu” službeniku radi ostvarivanja prava.
Siva ekonomija najveći problem
U pogledu procjene najizraženijih društvenih problema, građani detektuju korupciju, niske plate i neefikasne institucije. Slijede siromaštvo, ali i nedostatak mogućnosti za mlade, kao i kriminal i bezbjednost.
Očekivanja za naredni period su oprezna. Najviše ispitanika, 40,2 odsto, smatra da će nivo korupcije u narednoj godini ostati isti. Da će se korupcija smanjiti očekuje 34,7 odsto građana, dok 14,5 smatra da će se povećati.
Kada je riječ o tome kome građani pripisuju najveći doprinos borbi protiv korupcije, najčešće navode Agenciju za sprečavanje korupcije, sa 23,7 odsto odgovora. Slijede Uprava policije sa 18,4 odsto i tužilaštvo sa 18,2 odsto.
Građani su ocjenjivali i koliko su napori institucija u borbi protiv korupcije bili uspješni. Ukupno 63,9 odsto ispitanika smatra da su ti napori bili uspješni ili djelimično uspješni, dok 29,1 odsto navodi da su neuspješni.
Najveći dio građana, 64,7 odsto bi se obratio Agenciji za sprečavanje korupcije, 52 procenta Upravi policije, 33,9 Vrhovnom državnom tužilaštvu...
Najčešće bi prijavljivali anonimno
Kada je riječ o načinu prijavljivanja, građani najčešće navode da bi to učinili na telefonske brojeve (52,5 odsto), dok bi 17,7 odsto to uradilo neposredno, direktnim kontaktom sa institucijama.
Najveći dio građana kaže da bi prijavu podnio anonimno - 62,8 odsto, dok bi 24,6 odsto prijavilo pod svojim imenom i prezimenom.
Iako polovina kaže da bi prijavila korupciju, iskustvo pokazuje da to ne rade svi koji se nađu u situaciji ucjene. U posljednjih 12 mjeseci, prema nalazima istraživanja, 9,8 odsto ispitanika navodi da je prilikom ostvarivanja prava kod državnih ili lokalnih organa bilo uslovljeno zahtjevom za davanjem poklona ili novca. Među onima koji su imali takvo iskustvo, slučaj je prijavilo 35,5 odsto ispitanika, dok 64,5 odsto to nije uradilo.
Veće povjerenje u ASK
Iz Agencije su juče saopštili da je istraživanja pokazalo da je 81,6 odsto građana upoznato sa radom te institucije, “što predstavlja značajan porast u odnosu na prethodnu godinu”.
“Istovremeno, povjerenje u rad Agencije poraslo je na 73,3 odsto, dok je procenat nepovjerenja smanjen. Istraživanje pokazuje da 75 odsto ispitanika smatra da je ASK dao doprinos borbi protiv korupcije, a posebno je zabilježen rast zadovoljstva građana koji su imali neposredan kontakt sa Agencijom, od kojih je 87,9 procenata navelo da su u potpunosti ili djelimično zadovoljni komunikacijom”, saopštili su iz Agencije.
Navode i da je pozitivan pomak zabilježen i u oblasti prijavljivanja korupcije.
“Prema percepciji ispitanika, korupcija je najprisutnija u oblasti zapošljavanja, a zatim u sudstvu i zdravstvu. Agencija za sprečavanje korupcije ostaje posvećena neselektivnoj primjeni zakona, jačanju transparentnosti i unapređenju povjerenja javnosti, u skladu sa evropskim standardima”, poručili su.
Bonus video:
