Uče na greškama o trošku građana - Vijesti.me
VLAST U CRNOJ GORI NIJE IzVUKla pouKE Iz KRIZE 2008. GODINE

Uče na greškama o trošku građana

Vlada se proteklih godina nije izborila protiv visokih troškova javne uprave, velike sive ekonomije, neodgovornosti javnih funkcionera..., zbog čega je nespremno dočekala novu ekonomsku krizu Za 14 godina - BDP je porastao za 167 odsto, a javni dug za 413 odsto. To potvrđuje da sadašnja generacija živi tako što zadužuje buduću

Koronavirus otvorio još jedno gašenje požara u ekonomiji (ilustracija)
Koronavirus otvorio još jedno gašenje požara u ekonomiji (ilustracija) (Foto: Luka Zeković)

Vlast u Crnoj Gori nije izvukla pouke iz prethodne krize iz 2008. godine - nije smanjena javna potrošnja, nije smanjena zavisnost od uvoza, nije se izborila značajno protiv sive ekonomije, nije razvijala industriju već je ekonomiju države ostavila da dominantno zavisi od turizma..., što pokazuju zvanični podaci u ovoj analizi.

Takav doček nove krize usljed epidemije koronavirusa, Crnu Goru može da košta ove godine pada bruto-domaćeg proizvoda od devet odsto, koliko prognozira MMF, a pad javnih prihoda od oko 400 miliona, uzimajući u obzir procjene Ministartsva finansija.

Nakon obnove nezavisnosti, prije 14 godine, zvanična neoliberalna ekonomska politika očekivala je da će Crna Gora moći živjeti samo od turizma i usluga. Iz državnog vrha nedavno su saopštili da se sada treba okrenuti i tome da “malo oslobodimo Crnu Goru od zavisnosti samo od turizma i usluga”. Prve dvije godine rasta ekonomije bilo je podstaknuto ulaganjem stranaca u nekretnine, to prestaje u drugoj polovini 2008. usljed globalne ekonomske krize, izazvane padom tržišta nekretnine i finansijskih usluga širom svijeta.

U kratkom periodu ekonomskog buma tadašnji premijer Milo Đukanović je već 2006. godine obećao: “Za četiri godine u ovoj zemlji neće biti nijednog nezaposlenog građanina”. Crna Gora se protiv krize prije 12 godina godina borila povećanjem zaduživanja i rastom svih državnih dažbina. Teret krize podnijela je radnička srednja klasa. Nekoliko godina kasnije novi ekonomski rast podržavan je novim zaduživanjem, čime su obezbjeđivani troškovi ogromne administracije, penzije, socijalna davanja... i investicije.

Javni dug 2006. godine iznosio je 701 milion eura ili 38 odsto tadašnjeg BDP-a od 1,83 milijarde eura. Sadašnji javni dug iznosi preko 3,6 milijardi eura ili oko 73 odsto BDP od 4,9 milijardi.

U proteklih 14 godina, BDP je porastao za 167 odsto, a javni dug za 413 odsto. To potvrđuje da sadašnja generacija živi tako što zadužuju buduću.

U sadašnjem iznosu javnog duga svega 670 miliona se odnosi na dug zbog izgradnje dionice auto-puta od Podgorice do Mateševa ili 18 odsto ukupnog javnog duga. Većina od preostalih 2,9 milijardi otišla je na javnu potrošnju, odnosno izdržavanje ogromne javne administracije. U prethodnih 14 godina samo za pokriće deficita penzionog i zdravstvenog fonda potrošene su 2,2 milijarde eura, jer naplata doprinosa za penziono i zdravstveno osiguranje, zbog ogromnog sivog tržišta rada, ne pokriva troškove za potrebne isplate. Poređenja radi, za završetak auto-puta od Bara do Boljara potrebno je još 1,7 milijardi eura prema podacima iz Strategije razvoja saobraćaja.

Prognozirani pad ekonomije od oko devet odsto (gornja granica dosadašnih procjena) i nova zaduženja od oko 450 miliona eura dovode do rasta javnog duga na oko 90 odsto BDP-a. Uz pad kreditnog rejtinga agencije „Standard and Poors“, to će značiti da će se Crna Gora sve teže zaduživati, a da će kamate biti sve veće. Najava takvih događaja je neuspio javni poziv Ministarstva finansija sa kraja aprila, u kojem su pozvali banke u Crnoj Gori da državnoj kasi pozajme 40 miliona eura za javne investicije. Odazvala se samo jedna od 13 banaka, koja je ponudila kredit od pet miliona uz kamatu od 3,25 odstu plus šesto mjesečni euribor i jednokratnu proviziju od 0,5 odsto.

S obzirom da je većina dažbina već na visokom nivou i da bi njihovo povećanje samo otjeralo privrednu i građane u sivu zonu, Vlada novac za vraćanje dugova i održavanje javnih potreba može naći samu uz veliku štednju i prodaju preostalih javnih resursa i imovine.

Da je kriza u Crnoj Gori počela i prije epidemije koronavirusa pokazuju podaci o padu zaposlenosti. Broj zaposlenih u februaru bio je za šest hiljada manji nego u istom mjesecu prošle godine, dok je u martu bio manji za deset hiljada nego u martu 2019. godine.

Broj nezaposlenih se značajno povećava od kraja marta. Na 18. maj ove godine na evidenciji Zavoda za zapošljavanje bilo je 41.560 nezaposlenih, od čega je 24.020 žena ili 57,79 odsto. U odnosu na 15. mart, kada su počele mjere za suzbijanje epidemije, broj nezaposlenih povećan je za 6.094 ili 17,18 odsto.
Prema podacima Zavoda, od ukupnog broja 911 novonezaposlenih je prijavilo da im je u periodu od 15. marta prestao radni odnos. Iz Zavoda sumnjaju da su se preostali prijavili zbog dobijanja naknade ili su radili u sivoj zoni, dok su iz sindikata upozoravali da je radnicima kojima nije produžen ugovor na određeno bilo otežano prijavljivanje.

Međunarodne institucije godinama upozoraju na nedostatke vladavine prava i korupciju. Javni funkcioneri ne snose odgovornost za loše odluke koje su državu koštale desetine miliona eura. Uvođenje odgovornosti i privođenje pravdi značio bi početak puta za stvaranje uspješne i za svoje građane bogate crnogorske države.

Izvoz na minimumu, industrija svega četiri odsto BDP-a

Crna Gora je lani izvezla robe za 415 miliona eura, dok je uzvoz vrijedio 2,6 milijardi. Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je svega 16 odsto. I pored raznih vladinih strategija - uvoz hrane i dalje raste i prošle godine je bio 443 miliona eura, odnosno za skoro 30 miliona bio je veći od ukupnog crnogorskog izvoza.

Crnogorski turizam čini oko 25 odsto crnogorske ekonomije, dok cijela prerađivačka industrije vrijedi oko četiri odsto. Potrošnja državne uprave, sa obrazovanjem i zdravstvom, ima udio od 14 odsto BDP-a. Građevinarstvo je prošle godine i pored rasta činilo 5,7 odsto BDP-a.

Poljoprivreda i šumarstvo, najveća šansa sjevera Crne Gore i strateška grana u vladinim strategijama, vrijede 6,7 odsto BDP-a i u padu su. Koliko je zapostavljena jedna od nekada značajnih industrija, pokazuju podaci da je Crna Gora lani izvezla sirovog drveta u vrijednosti 33 miliona eura, dok je uvoz proizvoda od drveta i namještaja vrijedio 105 miliona.

Kad bi se strategije ispunile...

Da bi riješila svoje ekonomske probleme Crna Gora, između ostalog, mora da počne da sprovodi ono što piše u njenim strategijama razvoja - da obnovi rad industrija za koje ima resurse poput poljoprivrede i prehrambrene industrije, drvoprerade i prerade metala i pokuša da razvije nove poput informacionih tehnologija i farmaceutike.

Vlada bi konačno morala da ispuni davno dato obećanje međunarodnim finansijskim institucijama da će smanjiti broj zaposlenih u glomaznoj javnoj administraciji i smanji sivu ekonomiju, koja se procjenjuje na 30 odsto BDP-a ili 1,5 milijardi eura, čiji je najznačajniji dio crno tržište rada.


Vidi sve komentare