Smanjenje zarada za osam odsto najvišim državnim funkcionerima, njih oko 800 (premijer, ministri, poslanici, sudije, tužioci, pomoćnici ministara, šefovi kabineta, predsjednik države...), ukidanje naknade za minuli rad u javnom sektoru, smanjenje naknada za majke sa troje i više djece prema kojoj se naknada koja sada iznosi 336 eura smanjuje na 264, a naknada od 192 eura na 144 eura, najavio je potpredsjednik Vlade Milutin Simović.
On je najavio i povećanje nove akcize na gorivo za devet centi.
"Mislimo da je i prirodno da donosioci odluka u državi i oni koji su ključno odgovorni, u trenutku kada usvajamo jedan ovako važan dokument kakav je budžet i prateći sanacioni plan, pođu od sebe“, kazao je Simović nakon sjednice Vlade.
On je rekao da su više nego sigurni da će naići na puno razumijevanje u odnosu na tu mjeru od svih kategorija koje pripadaju tim grupama, u svim granama vlasti.
"Mislim da taj teret moramo svi zajedno da podijelimo i solidarno damo doprinos, uz punu poruku razumijevanja", dodao je Simović.
On je naglasio da će zarade za grupu poslova D ostati nepromijenjene.
Uvodi se i dodatna akciza od devet centi po litru svih mineralnih goriva, PDV na kompjutere i na ostalu računarsku opremu se povećava sa sadašnjih sedam na 19 odsto, krizni porez od dva odsto na zarade preko 480 eura ostaje i u narednoj godini.
Vlada od novih akciza na gorivo očekuje prihod od 32 miliona eura, a od smanjenja zarada funcionerima očekuje se ušteda od 1,6 miliona eura, dok od smanjenja socijalnih naknada 16,5 miliona eura
Ukidanje naknade za minuli rad u javnom sektoru od 0,5 odsto po godini staža će uticati na smanjene svih zarada u javnom sektoru.
Kazao je i daje bilo zahtjeva da se poveća PDV, zamrzne rast penzija, ukinu naknade za majke, poveća porez na lična primanja, ali da to nije prihvaćeno.
Ministar finansija Darko Radunović je kazao da ćemo vratiti 98 miliona eura po osnovu kamata, te da se na prihodnoj strani očekuje novac po osnovu legalizacije bespravno sagrađenih objekata.
Usvojen Predlog zakona o budžetu za 2017. godinu
Vlada je usvojila Predlog zakona o budžetu za narednu godinu, u iznosu od oko dvije milijarde eura, koncipiran na način da se budžetska tekuća potrošnja u potpunosti finansira iz izvornih prihoda.
Radunović je kazao da je Predlog zakona o budžetu u odnosu na ovogodišnji rebalans budžeta manji oko 25 miliona eura, a u odnosu na Zakon o budžetu za ovu godinu 119 miliona eura.
"Tekući budžet za narednu godinu planiran je na 863 miliona eura, što je 91 milion eura više u odnosu na ovu godinu. Budžet državnih fondova planiran je na nivou od 639 miliona eura, što je 13 miliona eura više”, rekao je Radunović nakon sjednice Vlade.
On je naveo da je kapitalni budžet za narednu godinu planiran na 263 miliona eura, što je 52 miliona manje od ovogodišnjeg.
"Transakcije finansijskih izdataka, odnosno otplata duga i neizmirenih obaveza predviđeni su na nivou od 220 miliona eura, što je 173 miliona eura manje u odnosu na ovogodišnji”, kazao je Radunović.
Prema njegovim riječima, najviše zabrinjava značajan porast izdataka u tekućem budžetu, odnosno preko 90 miliona eura usljed povećanja zarada u javnom sektoru i po osnovu naknada za majke sa troje i više djece.
"Pošlo se od pretpostavke da će budžetski deficit na kraju ove godine iznositi 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a da će javni dug biti 66,5 odsto BDP-a, što je razlog da se uz njegovo usvajanje uradi plan fiskalne konsolidacije”, rekao je Radunović.
On je naveo da je došlo do naglog porasta javnog duga i deficita, pri čemu smanjenje javnog duga predstavlja veliki izazov na dugoročnom periodu za crnogorske finansije.
"Plan fiskalne konsolidacije usmjeren je na očuvanje povjerenja finansijskih tržišta u javne finansije Crne Gore uz definisanje paketa reformskih mjera u cilju sprovođenja značajne fiskalne konsolidacije na srednji rok. U skladu sa tim, projektovani budžetski deficit će se kretati silaznom putanjom, sa šest odsto BDP-a padaće do 3,9 odsto u 2019, da bi u 2021. prešao u zonu suficita u visini od 0,9 odsto BDP-a”, precizirao je Radunović.
Javni dug će, kako je dodao, rasti do 2019. godine kada će dostići 79,5 odsto BDP-a, nakon čega slijedi silazni trend i spustiće se na 74,1 odsto BDP-a u 2021. godini.
"Efekat mjera fiskalne konsolidacije je u ukupnom zbiru 126,95 miliona EUR. Na prihodnoj strani imamo efekat naplate zaostalog poreskog duga od 12 miliona EUR, jačanje fiskalne discipline poreskih obveznika 15 miliona EUR, ukidanje poreskih izuzeća 1,5 miliona, povećanje akciza na mineralna ulja 32 miliona EUR i smanjenje zarada javnih funkcionera minus 1,2 miliona EUR”, objasnio je Radunović.
Osnovni ciljevi ekonomske politike su, kako je kazao, stalno funkcionisanje javnih institucija, tekuća potrošnja će se u potpunosti finansirati iz izvornih prihoda, smanjenje budžetskog deficita, nivo javnog duga na silazni trend i povećanje investicija u infrastrukturu.
Bonus video:
