EKONOMSKE PERSPEKTIVE ZAPADNOG BALKANA

"Privredne komore država regiona da budu platforme za sprovođenje ekonomskih politika"

"Potrebno je da države nastave i ubrzaju ulaganja u modernizaciju privrede i obave reforme birokratije i pravnog okvira", kazao je Rišar
58 pregleda 2 komentar(a)
Ažurirano: 27.10.2016. 19:14h

Privredne komore država regiona mogu biti ključne implementacione strukture i platforme za sprovođenje ekonomskih politika, ali je i dalje neophodno sprovesti određene reforme, ocijenili su danas njihovi predstavnici.

Specijalni izaslanik za ekonomsku diplomatiju Francuske za Balkan, Alan Rišar, je na panelu pod nazivom Ekonomske perspektive zapadnog Balkana, naveo da taj region ima kapacitet za razvoj.

“Potrebno je da države nastave i ubrzaju ulaganja u modernizaciju privrede i obave reforme birokratije i pravnog okvira”, kazao je Rišar.

On je na panelu koji je organizovan u okviru dvodnevne Konferenciji o ekonomiji pod nazivom Razvojne perspektive zapadnog Balkana, koju u Budvi organizuje Privredna komora (PKCG), saopštio da je Francuska posebno zainteresovana za taj trend, jer je jedan od razloga njene pristutnosti u regionu da donese tehnologiju i učestvuje u promjeni privrede, na osnovu potencijala malih i srednjih preduzeća država regiona.

“I dalje su određene reforme i poboljšanja neophodna u svakoj državi i svaka od zemalja se time i bavi da bi poboljšala svoj 'dosije' za pristupanje Evropskoj uniji (EU)”, poručio je Richard.

Privredne komore, kako je ocijenio, treba da budu lokomotive tog rasta i poboljšanja poslovnog okruženja.

Predsjednik Privredne komore Makedonije, Branko Azeski, poručio je da na zapadnom Balkanu nema nikakve perspektive zbog korupcije.

“Korupcija cvjeta na ovom području svijeta i ona je razlog za našu ekonomsku stagnaciju, a proizilazi iz pravosudnog sistema”, kazao je Azeski.

On je objasnio da Evropa daje pare za infrastrtkturu državama zapadnog Balkana, koje na osnovu toga grade autoputeve, ali opet postoje kolone i zastoji, jer vlada korupcija u carinskim službama.

“Ako može EU da nam pomogne to je da nam riješi korupciju, odnosno da nam dovede sudije koji će riješiti problem korupcije”, saopštio je Azeski.

On smatra da prvo treba raščistiti sa nekim vokabularima koji se mogu čuti već 25 godina, a koji “nemaju nikakve veze”.

“Ne postoji kvalifikovana radna snaga. Sve što je bilo dobro je otišlo. Mi ne možemo da nađemo radnike i vrtimo se u krug. Pitam se kako opstaju ove firme na Balkanu. Njima svima treba orden da damo”, tvrdi Azeski.

On je poručio da je Berlinski proces posljednja nada svih država regiona da se može nešto učiniti.

“Uputio bih apel da ako mi možemo da napravimo takav zaokret kao komore onda i političari treba malo da se pozabave time. Manje istorije više biznisa”, poručio je Azeski.

Predsjednik Privredne komore Kosova, Safet Gerdžaliu, kazao je da treba gledati u budućnost, a ne u ono što je bilo.

“Ako slušate političare oni će pričati šta je bilo ranijih godina. Biznis i komore pričaju gdje smo sada, gdje ćemo biti za pet godina, ili 15 godina. Mi gledamo budućnost, a ne ono što je bilo nekada”, rekao je Gerdžaliu.

On je naveo da su komore država regiona napravile 50 koraka ispred politike.

“Što više se miješa politika, u ekonomiji se formiraju barijere, koje ograničavaju rast i budućnost”, dodao je Gerdžaliu.

Nezaposlenost i nizak ekonomski rast su, kako je ocijenio, zajednički problem država regiona.

“Treba da radimo između sebe i eliminišemo barijere. Na Balkanu se daleko više priča o političkim integracijama sa političke paltforme, a moramo vidjeti kako da budu integrisane sa ekonomske strane”, kazao je Gerxhaliu.

On je dodao da treba ojačati dijalog i partnerstvo među državama.

Predsjednik Privredne komore Srbije, Marko Čadež, saopštio je da ako region želi da opstane mora zajedno da odgovori na neka pitanja, što ne može da uradi bez političke elite u državama i Evropi.

“Očekujemo da mnogo više naše vlade zajedno raspravljaju o pitanjima kako da riješe neke probleme. Mi kao privrede svih zemalja svakodnenvo radimo i sarađujemo kako bismo povezivali naše ekonomije”, kazao je Čadež.

Predsjednik Privredne komore Slovenije, Marjan Mačkošek, saopštio je da je privreda puno napravila za politiku na ovim prostorima i da je sada vrijeme da politika vrati dug.

“Tu treba napraviti pritisak na politiku da nađe snagu da prevaziđe sve te probleme koji su bili posljedica istorije i da se okrenemo budućnosti. Svim firmama koje su opstale treba dati medalju”, smatra Mačkošek.

Privredne komore su, kako je naveo, dokaz kako treba raditi.

“Politika ne treba da favorizuje jedan ili dva sektora ekonomije, nego mora stvarati takve uslove da bilo ko ko ima ideje, inovacije i druga znanja može raditi”, smatra Mačkošek.

Predsjednik Privredne komore Crne Gore, Velimir Mijušković, ocijenio je da su privredne asocijacije ranije, kao i danas, uvijek bile neko ko je nastojao da stalno radi na povezivanju zemalja regiona, iako nije postojala podrška politike i političara.

On je ocijenio da je teško biti konkurentan na tržištu EU bez regionalnog povezivanja.

“Treba predložiti vladinim investicionim komisijama koji su to investicioni projekti koje treba realizovati”, saopštio je Mijušković.

Predstavnik Privredne komore Hrvatske, Želimir Kramarić, rekao je da je cilj svih zemalja regiona pristup EU radi rješavanja energetske i saobraćajne infrastrukture i protoka ljudi i robe.

“Ekonomska saradnja regiona nije loša, a komore su bile perjanice tog procesa”, ocijenio je Kramarić.

Kada je u pitanju buduća saradnja, on smatra da treba napraviti digitalno povezivanje komora kako bi sve njihove članice imali prave informacije.

“Drugo što smatram da je neophodno su znanja i kompetencije za obrazovanje za potrebe ekonomije. Komore mogu ponuditi infrastrukturu za jačanje cijele priče”, ocijenio je Kramarić.

On je naveo da sve zemlje pate od istog problema, odnosno niskog nivoa ulaganja u inovacije i razvoj.

“Ako ne budemo međusobno razvijali nove proizvode i usuge ne možemo biti konkurentni ni na svojim ni na drugim tržištima. Glas komora se mora puno glasnije čuti u vladama država regiona”, kazao je Kramarić.

Predsjednik Unije privrednih komora Albanije, Ines Mucostepa, kazala je da u toj državi postoji mnogo mogućnosti za ulaganja.

“Imamo tu situaciju da nam je premijer napravio dobru klimu da bi se sve to izdešavalo”, zaključila je Mucostepa.

PKCG šestu Konferenciju o ekonomiji ove godine organizuje u saradnji sa Komitetom za istočno-evropske ekonomske odnose iz Berlina.

Očekuje se da Konferencija okupi oko 500 učesnika.

Konferencija je prilika da se privrednoj i široj zajednici kroz izlaganja ministara ekonomije odnosno infrastrukture, predstave rezultati i očekivanja Berlinskog procesa, koji je 2014. godine inicirala njemački kancelar, Angele Merkel, s obzirom na to da se balkanske države tokom integracija u EU suočavaju sa brojnim i kompleksnim izazovima.

Galerija

Preporučujemo za Vas