"TUŽILAŠTVO DA ISPITA POSTUPAK VOĐENJA STEČAJNOG POSTUPKA"

Vučinić: U Košuti ostale gole hale vrijedne 300.000 eura, nedovoljno da se radnici namire

Fabrika je, kako je naveo, imala višemilionsku vrijednost, odnosno postrojenja, opremu i maloprodajne objekte
51 pregleda 0 komentar(a)
Janko Vučinić, Foto: Boris Pejović
Janko Vučinić, Foto: Boris Pejović
Ažurirano: 09.02.2019. 09:38h

Komisija za praćenje i kontrolu postupka privatizacije uputiće preporuke Vrhovnom državnom tužilaštvu, Privrednom sudu i Fondu rada u cilju rješavanja problema bivših radnika Industrije modne obuće (IMO) Košuta, dobijanja informacije o raspodjeli prodate imovine i mogućnosti namirenja radničkih potraživanja.

Poslanik Demokratskog fronta (DF), Janko Vučinić, kazao je da su članovi Komisije, koja je raspravljala o problemima bivših radnika Košute, saglasni da se obrate tim institucijama kako bi se saznalo gjde je nestala imovina fabrike, što je posao za Državno tužilaštvo.

On je podsjetio da radnici traže devet zaostalih zarada, otpremnine i povezivanje radnog staža.

„Smatram da treba da se ide sa urgencijom prema Državnom tužilaštvu da se ispita postupak vođenja stečajnog postupka od samog početka do danas i da se utvrdi šta se desilo sa tom ogromnom imovinom“, naveo je Vučinić, koji je i predsjednik Komisije.

Takođe, kako je naveo, treba se obratiti Privrednom sudu da im dostavi informacije kako se vodi stečajni postupak i da se vidi kako se raspodijelila ta imovina, kao i Fondu rada kako bi se vidjelo koliko su oni u mogućnosti da pomognu radnicima.

„Na sjednicu smo pozvali i predstavnike Privrednog suda i Ministarstva ekonomije, koji se drugi put ne odazivaju pozivu. Oni su naveli da problem radnika nije u njihovoj nadležnosti“, podsjetio je Vučinić.

On je naveo da je ta fabrika zapošljavala 1,2 hiljade radnika, kao i da je zbog malog duga u kompaniju 1996. godine uveden stečaj.

„Početkom 2000-ih zaključuje se stečaj nad jednim dijelom fabrike, dok je drugi prodat i počeo da radi pod firmom Montenegro modern shoes, što je bio momenat da se fabrika oporavi, ali ni to nije dugo trajalo jer je i ta fabrika otišla u stečaj“, rekao je Vučinić.

Fabrika je, kako je naveo, imala višemilionsku vrijednost, odnosno postrojenja, opremu i maloprodajne objekte.

„Sada su ostale samo gole hale vrijedne 300 hiljada eura, što je nedovoljno da se radnici namire“, dodao je Vučinić.

Advokat bivših radnika, Petar Martinović, kazao je da je uveden stečaj u kompaniju zbog nemogućnosti da se isplati devet plata.

„Ugovorom o kratkoročnoj pozajmici Vlade izmirene su obaveze radnika. Zašto tim ugovorom kada je fabrika imala toliku imovinu, odnosno 600 mašina i poslovnih prostora, koji su nakon zatvaranja stečajnog postupka prodati? Ti poslovni prostori prodati su zarad namirenja radnika“, precizirao je Martinović.

Prema njegovim riječima, bez obzira na taj ugovor, odgovornost ima država.

„Kad je pokrenut stečajni postupak, trebalo je da se svakom radniku pojedinačno isplati poraživanje, jer niko nije mogao znati osim nadležnih u Košuti koliko je kome iznosila plata. Ne postoji dokaz da su radnici primili te pare“, naveo je Martinović.

Privredni sud, kako je dodao, nikad nije dao odgovor, a radnici su im se obraćali više puta.

„Kao dokaz za ova poraživanja, nama su dovoljna rješenja o otvaranju i zatvaranju stečajnog postupka. Radnici su kao prioritetni povjerioci trebalo da budu prvo namireni“, saopštio je Martinović.

Predsjednik Štrajkačkog odbora bivših radnika Košute, Dijana Vujović, kazala je da su oni ostali na ulici 1996. godine.

„Smaramo da smo oštećeni, puno ljudi je ostalo na Birou rada. Upućujemo apel Vladi da se okrene na nas, pri tom niko nam se ne obraća“, dodala je Vujović.

Vršilac dužnosti generalnog direktora Direktorata za rad u Ministarstvu rada i socijalnog staranja, Tijana Prelević, kazala je da je taj Vladin resor u okviru svojih nadležnosti ispunilo određene obaveze 1998. godine.

„Na osnovu rješenja donijetih 1998. godine te isplate su trebalo da budu uplaćene na osnovu obaveze po ugovoru o kratkoročnoj pozajmici Vlade i Košute. Isplatu je trebalo da obavi tadašnja Uprava za zajedničke poslove državnih organa“, rekla je Prelević.

Ona je navela da su uputili predstavnike zaposlenih Košute u taj organ da provjere da li je došlo do isplate tih sredstava, pri čemu je, prema listingu iz Centralne banke (CBCG), bilo te uplate.

„Po sada važećem zakonu, ne postoji obaveza Ministarstva rada i socijalnog staranja da uplati neisplaćene zarade. Ta obaveza postoji u slučaju da iz stečajne mase kod Privrednog suda nijesu mogla da se namire ta potraživanja, onda se podnose pojedinačni zahtjevi Fondu rada zbog njihove isplate“, kazala je Prelević.

Nezavisni poslanik, Obrad Gojković, saopštio je da Ministarstvo rada i socijalnog staranja treba da reaguje i da se obrati Fondu rada kako bi se pomoglo radnicima u cilju isplate tih devet plata.

Prelević je dodala da bi Komisija trebalo da traži i od Privrednog suda izjašnjenje za tok stečajnog postupka i da li je došlo do isplate tih potraživanja, jer su Ministarstvu u dopisu naveli da su te isplate realizovane na osnovu uplate tom Vladinom resoru na osnovu kredita o pozajmici.

„Ministarstvo nije uplatilo poimenično zaposlenima nego na žiro račun Košute“, dodala je Prelević.

Poslanik Demokratske partije socijalista (DPS), Branko Čavor saopštio je da je odlukom Skupštine formirana Komisija čije su obaveze jasno definisane i tiču se kontrole postupka privatizacije i praćenje tog postupka.

„U tome nema bavljenja ovim pitanjima, ali zajednički smo se dogovorili da se bavimo i ovim. Takođe bih volio da su prisutni predstavnici Privrednog suda, Ministarstva ekonomije i Sindikata Košute kako bi od njih dobile dodatne informacije“, naveo je Čavor.

On je rekao da treba dati preporuke Privrednom sudu, Fondu rada, kao i Državnom tužilaštvu da saznaju šta se dešavalo kroz stečaj.