Lazović: Država više troši nego što zarađuje, potrebno je više stvarati

Vlada je prošle godine planirala da se zaduži za 634 miliona, ali je na kraju građane zadužila za 200 miliona više
0 komentar(a)
Vlada Crne Gore sjednica, Foto: Gov.me
Vlada Crne Gore sjednica, Foto: Gov.me
Ažurirano: 09.06.2016. 20:16h

Prošlogodišnji državni budžet vrijedio je 2,1 milijardu eura od čeka je skoro 40 odsto ili 832 miliona eura obezbjeđeno kreditima i pozajmicama, navedeno je u završnom računu budžeta za 2015. godinu kojeg je usvojila Vlada.

Prošle godine su iz budžeta vraćeni stari krediti i pozajmice od 541 milion eura, za što je potrošeno više od četvrtine budžeta. To znači i da je novim zaduženjima od 832 miliona vraćen stari dug ali i sa skoro 300 miliona finansirane ostale potrebe države i njenih službi ili službenika.

Državni dug Crne Gore na kraju 2015. godine iznosio je 2,27 milijardi ili 63,33 odsto BDP-a.

Govoreći o Predlogu završnog računa budžeta za 2015. godinu potpredsjednik Vlade za ekonomsku politiku i finansijski sistem Vujica Lazović je ocijenio da je problem Crne Gore što više troši nego što zarađuje i da je za obezbjeđivanje dinamičnog rasta potrebno prije svega više stvarati.

"U diskusiji je naglašeno da je primarni cilj fiskalne politike Vlade bio smanjenje tekuće potrošnje i povećanje investicija u infrastrukturu, kako bi javni dug bio finansiran iz ekonomskog rasta, a sve sa namjerom uspostavljanja njegovog opadajućeg trenda. Povećanjem budžetskih prihoda kroz napore na suzbijanju sive ekonomije i snaženju fiskalne discipline, nastojao se smanjiti deficit javnih finansija, istovremeno koristeći mehanizme racionalizacije potrošnje. Poreskim oslobađanjima i podrškom kapitalnim i razvojnim projektima ojačana je razvojna komponenta fiskalne politike, u namjeri da se uvaži potreba finansiranja projekata koji u dugom roku osiguravaju ekonomski rast", saopšteno je iz Vlade.

Izvorni prihodi budžeta prošle godine iznosili su 1,3 milijarde eura. Od poreza je naplaćeno 805 miliona ili 27 miliona manje od plana, a od doprinosa 437 miliona eura ili 20 miliona više od plana.

Od naknada je prihodovano 29 miliona eura ili 16 više od plana, najviše zahvaljujući naknadi za autoput koja se naplaćivala uz gorivo do ukidanje odlukom Ustavnog suda i rastu prihoda od naknade za igre na sreću. Takse su budžetu doprinijele sa 13 miliona ili četiri manje od plana. Ostali prihodi iznosili su 26 miliona ili 10 manje od plana.

Vlada je prošle godine planirala da se zaduži za 634 miliona, ali je na kraju građane zadužila za 200 miliona više.

Na kapitalne izdatke (gradnja infrastrukture i javnih objekata) potrošeno je 30 miliona eura manje od plana ili 256 miliona eura.

Na otplate dugova i ranijih obaveza otišlo je 619 miliona eura, dok je plan bio 398 miliona eura.

Bruto zarade za zaposlene u budžetskim službama iznosile su 382 miliona eura ili dva miliona manje od plana. Za kamete je umjesto planiranih 61 milion plaćeno 20 miliona eura više.

Transferi za socijalnu pomoć iznosili su 60 miliona koliko je i bilo planirano, dok je za isplatu penzija izdvojeno 387 miliona ili dva miliona manje od plana. Kod ostalih stavki nije bilo većih odstupanja.

Bonus video: