Snižavanje kreditnog rejtinga Crne Gore lako se može odraziti na cijenu budućih aranžmana, jer je rizik jedan od bitnijih faktora formiranja cijene kreditnih aranžmana i državnih obveznica, saopštio je potpredsjednik Foruma mladih Socijaldemokratske partije (SDP), Filip Miloš.
On je kazao da međunarodne agencije koje se bave procjenom kreditnog rejtinga ukazuju na „pregrijanost“ javnih finansija Crne Gore i potencijalnim investitorima sugerišu na rizike rastućeg deficita budžeta i javnog duga, koji ima srednjoročnu tendenciju.
Miloš je podsjetio da su agencije Moody's i Standard and Poor's (S&P) nedavno pogoršale dugoročnu prognozu kreditnog rejtinga Crne Gore. Analitičari Moody's-a su snizili ocjenu sa Ba3 na B1, dok je S&P revidirao procjenu iz stabilne u negativnu, što ukazuje na mogućnost snižavanja rejtinga ukoliko se postojeći trend nastavi.
„Prisutna tendencija da se interpretacijom ciljanih statističkih parametara unutar određenih političkih krugova prikriju pogrešne politike koje su rezutirale erozijom javnih finansija, na ovaj način je suočena sa najvećim neprijateljem, realnošću“, naveo je Miloš u saopštenju.
On je dodao da se procjenjuje da će javni dug u naredne tri godine rasti 7,5 odsto u prosjeku, da bi 2019. dostigao nivo od skoro 80 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
„Rast javnog duga je praćen konstantnim deficitom za koji se očekuje da će preći sedam odsto, duplo više od kriterijuma konvergencije“, kazeo je Miloš.
On je saopštio da je deficit tekućeg računa od oko 15 odsto jedan od uzroka rasta javnog duga i da predstavlja hroničan problem crnogorske ekonomije.
„I pored činjenice da veliki infrastrukturni projekti, konkretno dionica autoputa, doprinose deficitu i javnom dugu, problem je sama struktura ekonomije. Crna Gora je otvorena, uvozno orijentisana, ekonomija sa slabašnim realnim sektorom i poprilično glomaznim javnim aparatom, koja se dominantno bazira na uslugama“, kazao je Miloš.
On je dodao da takva struktura ukazuje na visok rizik od eksternih šokova, odnosno faktora na koje se ne može uticati.
„Svaki ekonomski ili geopolitički potres na po nas prioritetnim tržištima ima svoje refleksije u Crnoj Gori, u većoj ili manjoj mjeri. Sve to doprinosi percepciji o Crnoj Gori kao rizičnoj ekonomiji“, rekao je Miloš.
On smatra da je potrebno da se, umjesto uobičajne igre podacima o relativnim i apsolutnim brojkama rasta BDP-a, zarada i penzija, suočimo sa činjenicom da dvije prosječne zarade jedva prelaze minimalnu potrošačku korpu domaćinstva.
„Neophodno je suočiti se i sa činjenicom da je stopa nezaposlenosti mladih oko 35 odstp, kao i da postoje ekonomske unutrašnje i spoljne migracije. Javnosti je potrebno prezentovati jasan plan sanacije javnih finansija, kao i redefinisanje postojećeg neodrživog ekonomskog modela“, zaključio je Miloš.
Bonus video:
