Viceguverner Centralne banke (CBCG) za finansijsku stabilnost i platni promet Nikola Fabris kazao je da će smanjvianje kreditnog rejtinga države uticati na njeno dalje zaduživanja, ali da na to veći uticaj ima globalna situacija na finansijskom tržištu.
"Crna Gora u periodima lošijeg kreditnog rejtinga zaduživala se po mnogo nižim kamatnim stopama nego što je to bilo u periodu kada je kreditni rejting bio viši", rekao je Fabris na sjednici skupštinskog Obora za ekonomioju finansije i budžet.
Agencija Moody's snizila je dugoročni kreditni rejting Crne Gore jedan nivo sa Ba3 na B1, zbog pogoršanja fiskalne pozicije.
Odbor je usvojio izvještaj o radu CBCG i Savjeta za finansijsku stabilnost za prošlu godinu.
Zoran Jelić (DPS) pitao je predstavnike vrhovne monetarne institucije hoće li smanjenje kreditnog rejtinga usloviti buduće zaduženje kod međunararodnih finansijskih institucija sa većim kamatnim stopama, a Fabris je objasnio da su rejting agencije često bile nepravedne prema Crnoj Gori.
"U jednom našem dokumentu iz prošle godine naveli smo stav, iza kojeg i sada stojim, a odnosi se na to da je metodologija ocjenjivanja kreditnog rejtinga agencija vrlo nejasna i netransparentna. Poređenjem performansi zemalja sa sličnim kreditnim rejtingom uspjeli smo da identifikujemo zemlje koje imaju lošije sve makroekonomske performanse, a bolji rejting. Sugerisali smo državi da se raskine ugovor sa jednom rejting agencijom i angažuje druga", kazao je Fabris.
Guverner CBCG Milojica Dakić kazao je da je prošlu godinu na bankarskom tržištu obilježio rast aktive, depozita i kredita,ali i negativan finasijski rezultat banaka. Dodao je da je pojačana kreditna aktivnost što je i dalje nedovoljno, te da su kamatne stope, uprkos smanjenju i dalje visoke. Dakić je naveo da je budžetski deficit bio je na nivou od 8,1 odsto BDP i da je očuvana finansijska stabilnost sistema.
"Prihod CBCG je bio 11,3 miliona eura, rashodi 10,1 miliona, a neto dobit1,16 miliona. Dio dobiti od 650.000 ide u državni budžet, ostatak u opšte rezerve CBCG”, kazao je Dakić.
Aleksandar Damjanović (SNP) smatra da je insteresantno da su iz godine u godinu povoljne ocjene stabilnosti bankarskog sistema, dok je konstantno prisutan rizikom fiskalne sfere i nelikidnosti domaće privrede.
"Valjda bi bankarski sistem trebao da bude u funksiji razvoja privrednog sektora", istakao je Damjanović.
Na njegovo pitanje zašto su banke negativno poslovale kad su svi pokazatelji bili pozitivni Dakić je odgovorio da je to najviše posljedica stanja u jednoj banci koja je imala povećanu obavezu izdvajanja zbog primjene Zakona o konverziji švajcarskih franaka u eure.
Kredite u švajcarskim francima je odobravala Hipo Aple Adria banka (HAAB).
Fabris je dodao da su banke prvi kvartal ove godine završile sa dobitkom od 6,6 miliona eura, a HAAB je dominantno uticala na gubitak u prošloj godini pošto je njen gubitak bio 20,5 miliona.
Damjanović je dodao i da su visoki operativni troškovi banaka uticali na konačni rezultat, te da bi CBCG trebala da bude proaktivnija u njihovom smanjenju.
Rešid Adrović (DPS) rekao je treba učiniti napor da se postigne zakonski nivo od 50 miliona eura za osnovni kapital banke. Damjanović je dodao da je nedopustivo da se taj minimum nije postigao, a nije dobio od predstavnika CBCG odgvor na pitanje kada će se to desiti.
Damjanović: Mikrofinansijske institucije izbaciti iz sistema
Damjanović je ocijenio bi mikrofinansijske institucije trebalo izbaciti iz sistema jer sa kamatnom stopom od 24,68 odsto obesmiljašavaju finansijsku logiku.
"Očekivao sam da se u kontekstu izrade novog zakona o CBCG i novih odredbi zakona o bankama ide ka tome da se takav vid institucija izbaci iz sistema, zato što jednostavno kamatna stopa od 24,68 odsto obesmišljava kompletan finansijski sistem i logiku“, smatra Damjanović.
Dakić je rekao da se MFI osnivaju u skladu sa postojećim zakonom, kao i da je nesporno da novim zakonom nije predviđena takva forma organizovanja tako da će oni sami biti prinuđeni da se prilagode novonastalom zakonu.
Fabris: Ima smisla otpisati potraživanja koja su nenaplativa
Nezavisni poslanik Mladen Bojanić pitao je Dakića da li je neko kontaktirao CBCG zbog najave premijara Mila Đukanovića da će država da subvencioniše kredite stranih investitora koji budu ulagali u hotele sa više zvjezdica, te da li je to sektorska diskriminacija.
"CBCG je zadužena za podsticanje finansijske stabilnosti, tako da to nije u našoj nadležnosti” kazao je Dakić.
Na pitanje Srđana Milića (SNP) kakav stav ima vrhovna monetarna institucija po pitanju otpisa poreskih potraživanja, Fabris je odgovorio da nijesu u tome direktno uključeni, ali da ima smisla otpisati ona potraživanja koja su nenaplativa.
Milić je rekao da su depoziti bili 15 odsto veći nego 2014. godine i pitao da li Vlada treba da preduzme mjere za te depozite koji su ogromni.
Dakić je objasnio da su sve banke privatne, da vlasnici sami utvrđuju kreditnu politiku i nema načina da bi se predložile mjere za upotrebu tog novca.
Kontrolno saslušanje Šegrta 31. maja
Odbor je odlučio da se kontrolno saslušanje ministra zdravlja Budimira Šegrta održi 31. maja
Šegrta saslušavaju kako bi dobili informacije zašto je opredijelio samo pet miliona eura za ljekove i medicinska sredstva, a ne 16 koliko je potrebno zdravstvenom sistemu.
Kontrolno saslušanje Šegrta zatražio je poslanik Socijaldemokrata Damir Šehović.
On je u inicijativi naveo da je zbog toga što je Šegrt, bez konsultacije sa Fondom za zdravstveno osiguranje, opredijelio nedovoljno novca za medicinska sredstva ugrožena funkcionalnost cjelokupnog zdravstvenog sistema, ali i ozbiljno dovedeno u pitanje pružanje kvalitetne zdravstvene zaštite stanovništvu.
Bonus video:
