Predlog budžeta za narednu godinu nije socijalni i razvojni kako to tvrdi Vlada, već je dominantno izborni.
To je jedna od najvažniji poruka koju su uputili danas poslanici opozicije tokom rasprave o najvažnijem ekonomskom aktu za 2016. godinu.
Opozicija je zamjerila Vladi što se raspravlja o predlogu budžeta bez predloga zakona o zaradama u javnom sektoru na kome se temelji i kojim je predviđeno uvećanje fonda zarada za 13 miliona eura. Vlada je obećala da će predlog zakoano zradama uputiti do kraja godine poslanicima.
“Predlog je dominantno izborni i da mijenaće se ad hok kako se budu bližili izbori. Predlog o zaradama je u korist državne adminsitracije koja treba da ponese teret na izborima vladajućim partijama. Dajte da taj zakon usvojimo nakon izbora” istakao je Aleksandar Damjanović (SNP).
Njegov stav podržao je samostalni poslanik Dritan Abazović ocijenivši predlog budžeta “kampanjaškim i izbornim”.
Potpredsjednik Vlade Vujica Lazović odbaci je te tvrdnje Naglasio da je predlog o zakona o zaradama nužan za uvođenje reda u platnim razredima.
“Ne može predsjednik države biti na 50 mjestu po zaradi koju prima” naglasio je Lazović.
Opozcija tvrdi da predlog budžeta nije razvojni i socijalni, dok Vlada i DPS smatra suprotno.
“Rukovodili smo se da obezbijedimo razvonu komponentu predloga budžeta i da ima socijalni karakter. Budžet ima za cilj da pruži podršku razvoju novih vrijednosti, povećanju zarada u javnom sektoru gdje je neto efekat 13 miliona, planiranju ukupnog nivoa penzija, povećanje broja penzionera, održavanje socijalnih izdataka, definisanje novog zaduženja u cilju prestruktuiranja starog duga, nastavak projekta Bar-Boljare ..” kazao je Lazović.
On je objasnio da povećanje duga nije dobro, te da je ranije mjera uspješnosti ekonomije učešće duga u BDP -u.
“Ali, to više ne važi danas. Najrazvijenije zemlje imaju najveće učešće duga u BDP -u. Sad 102 odsto, Velika Bristanija 82 odsto, Francuska 86,3 odsto, Japan 229 odsto...Bitno je da obezbjeđujemo visoke stope ekonomskog rasta iz kojih ćemo servisirati dug”, istakao je Lazović.
Damjanović mu je odgovoriuo da su sve velike zemlje izgradile svoju infrastrukturu, autputeve, zelčjeznice, velike energetske projekte i to sve zadnji 60 godina, dok Crbna gora ima visoki dug , a da niej izgradilaništa od krupnih projekta.
“Naš dug ide na tekuću potrošnju godinama unazad. Zadužili smo se za autoput, a gdugove vraćamo godinama I nie bitno kolik oje povoljan kredt, već kolik oje skup kilometar puta” rekao je Abazović.
U SDP-u sumnjaju u Vladine projekcije o rastu ekonomije od 4,1 odsto i pitaju se hoće li crnogorska ekonomija obezbijediti punjenje budžeta za izmirenje svih obaveza. Poslanik te partije Rifat Rastoder pita koliko je realna ta projekcija kad se u ostatku euro zone očekuje od 1,5 odsto.
“Rast od 4,1 odsto neće zabilježiti niejdna zemlja u Evropi, ali nas taj podataka ne treba da zadovoljava. Mislim da je pretpostavka rasta konzervativno postavljena ako sve bude išlo po planu i realizuej se kapitalni budžet” kazao je samostalni poslanik Damir Šehović.
Damjanović je ukazao da se kapitalni budžet godinama ne ostvaruje u iznosima koje je Vlada projektovala.
Zoran Jelić (DPS)istakao je da dinamika rasta javnog duga je ključna ranjivost u narednoj godini i treba voditi račuan o servisiranju javnog duga. On je ukazao da Fondu rada nedostaje novac za isplatu pravosnažnih rešenja kojih ima 2.829 od kojih je 1144 iz 2013. godine.
“Novac koji jeplaniran Fondu za narednu dovoljan je samo za isplatu rešenja uz 2013. godine,ne za 2014. i 2015. godinu. Treba naći rešenje i za te isplate” kazao je Jelić.
Samostalni poslanik Velizar Kaluđerović smatra da država kroz naknade za korišćenje prirodnih dobara uzima mrvice do kse ostatak sliva u džepove prvatnika. po tom osnovu je planirano svega 2,1 milion eura.
“Od 2,12 milijardi 1,606 milijardi ili 75,5 odsto budžeta ide na tekuće izdatke , socijale i otplata kredita” istakao je Srđan Perić (Pozitivna). Njegov kolega Goran Tuponja je istakao da makroekonomski pokazatelji od 2009. godine ( rast nezaposelnosti, javnog duga, stagniranje plata...) pokazuju da budžet ne može imati razvojnu komponentu.
Državna kasa naredne godine biće “teška” dvije milijarde eura od čega su izvorni prihodi projektovani na 1,42 milijarde, dok će ostatak od 667,14 miliona država obezbijediti pozajmicama i kreditima
Budžetski deficit je projektovan na 276 miliona eura (7,2 odsto BDP-a) i veći je od ovogodišnjeg za 40,9 miliona. Planirano je da se za kapitalni budžet izdvoji 334,9 miliona, što je 50 miliona više zbog izgradnje autoputa.
Pomoćnik ministra finasija Nikola Vukićević kazao je u završnim riječima da očekuje podršku poslanika za predlog budžeta
Pomoćnik ministra finasija Nikola Vukićević kazao je u završnim riječima da očekuje podršku poslanika za predlog budžeta.
“Projekcija realnog rasata ako svi razvojni projekti budu išli razvojnom dinamikom možda bude potcijenjena” istakao je Vukićević.
Pažin obećava da tužilaštvu nećenedostajati novac za rad
Poslanici su ukazali na mala iznose koji se izdvajaju za potrebe tužilaštva koje je tražio vše novca za rad.
Ministar pravde Zoran Pažin kazao je da će tužilaštvo imati dovoljno novca za sve što mu bude trebalo i da će se on založiti da se novac obezbijedi iz budžetske rezerve .
“Založiću se da se novac koji se oduzme od kriminalne djelatnosti usmeri tužilaštvu za njihove potrebe. Tužilaštvo neće oskudijevati, a pri planiranju budžeta mora se uvažiti realnost” kazao je Pažin.
Snežana Jonica (SNP) predložila je da se smani stavka od devet miliona eura za gorivo koje troši Vlada i da se dio novca usmjeri tužilaštvu
SNP traži da se ne povećavaju akcize na gorivo
Lider SNP -a Srđan Milić (SNP) rekao je da je evidentan pad garancija koje nijesu prepoznate u predlogu budžeta. Predloožio je da se uvede tranzitna taksa ka granici koja postoji u veći evropskih zemalja, i da država proda imovinu koju ne koristi, te da se tako nadomjeste prihodi.
SNP je podnijela amadman na izmjene zakona o akcizama kojim traži brisanje rešenja kojim se povećava akciza na gorivo.
“Pokušava se vratiti ponovo neustavna taksa na autoput. Vlada umjesto da snosi odgovornost zbog te pljačke i da odmah vrati otetih 10 miliona eura, sada nudi da parlament legalizuje novu otimačinu” rekao je Milić.
Ekonomija nam je kao u Japanu, pa treba ukinuti raspravu o budžetu
Abazović je kazao da se iz godine u godinu smanjuje minutaža poslanicima da govore o predlogu budžeta.
“Imali smo 10 minuta, a sada pet. Sledeći put ne treba da diskutujemo. Ekonomija nam je kao u Japanu, pa možemo mejlom glasati o budžetu ne moramo ni dolaziti u Skupštinu da ne pravim troškove", istakao je Abazović.
Bonus video:
