Međunarodni monetarni fond (MMF) predložio je Vladi set novih mjera fiskalne konsolidacije do 2025. godine, među kojima su privremeno zamrzavanje zarada u javnom sektoru i penzija, povećanje poreza za turizam i ukidanje PDV izuzeća.
Ta međunarodna finansijska organizacija procjenjuje da bi se tim mjerama spustio javni dug države ispod mastrihtskog praga od 60 odsto BDP-a do kraja 2025. i ograničili bi se rizici u javnim finansijama. Premijer Milo Đukanović najavio je prošlog mjeseca korekciju plata i penzija ako se ostvare stope rasta ekonomije između četiri i pet odsto. On je kazao da je ekonomija u prvom polugodištu porasla 3,4 odsto i da u Vladi procjenjuju da će do kraja godine dinamičnije rasti zahvaljujući turističkim projektima.
MMF u zaključcima objavljenim juče po završetku redovne godišnje misije u Crnoj Gori navodi da dugoročne opcije uključuju i smanjenje broja zaposlenih u sektoru države, uvođenje novih strategija za unapređenje naplate poreza, oslobađanje od javnih preduzeća i uzdržavanje od investicionih subvencija.
“Ova godina je bila jako dobra za crnogorsku ekonomiju koja je snažno odskočila, a impulsivni rast nastaviće u srednjem roku. Glavni pokretač rasta biće veliki investicioni projekti koji se finansiraju iz inostranstva”, saopštio je šef misije MMF-a za Crnu Goru, Alaisdair Skot na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ministrom finansija Radojem Žugićem i guvernerom Centralne banke (CBCG) Milojicom Dakićem.
MMF projektuje da će crnogorska ekonomija rasti ove godine po stopi od oko četiri odsto.
Skot je kazao da podržavaju Vladinu potrebu za razvojem i izgradnjom infrastrukture koja zahtijeva velike količine kapitala i da je potrebno obezbijediti upravljanje tim rizicima i javnim finansijama. Navodi da bi bili zabrinuti da se politike usmjerene na stvaranju rasta pretvore u politike rasta po svaku cijenu.
“Bitno je da se obezbijedi da javne finansije budu zdrave ne samo da bi se otplaćivao javni dug, nego i da Vlada može da se zadužuje po najpovoljnijim uslovima”, naglasio je Skot. MMF projektuje da će javni dug nastaviti da se povećava i da će dostići 77 odsto BDP-a u naredne tri do četiri godine, a da će se smanjiti na oko 73 odsto 2020. godine. Za ovu godinu projektovali su javni dug od 70 odsto BDP -a.
Žugić je istakao da su deficit i javni dug u zakonskim okvirima (tri i 59 odsto BDP-a), kao i da će naredne godine preći tu granicu zbog izgradnje autoputa.
Naveo je da su pripremili radnu verziju predloga zakona o budžetu za narednu godinu gdje je osnovni cilj da se troši koliko se naplati, a da u segmentu kapitalnog budžeta ima deficit.
Žugić je naglasio da Crna Gora nema potrebu za kreditinim aranžmanom sa MMF-om i da će refinansirati dugovanja od 400 miliona koja dolaze na naplatu naredne godine.
Na pitanje da li ima prostora u budžetu za narednu godinu za povećanje plata i penzija, Žugić je odgovorio da će formula po kojoj se obračunavaju penzije (odnos plate i troškova života) pokazati da li je potrebno povećanje, kao i da se razmišlja o ponovnom stavljanju na dnevni red predloga zakona o zarada u javnom sektoru.
Zabrinjavaju poreske olakšice pojedinim sektorima
MMF u zaključcima navodi da neke od mjera dovode u pitanje sposobnost da se održi fiskalna disciplina. “Krizni porez je smanjen, uvedene su nove mjere za socijalnu potrošnju, a nema detalja o namjeri da se ograniče rashodi na srednji rok. Širok spektar ustupaka u vezi sa porezima i doprinosima za socijalno osiguranje kao podrška investicijama u konkretnim sektorima, pokreću zabrinutost oko pravičnosti i mogućnosti da se te subvencije uklone”, navodi se u zaključcima.
MMF smatra da država mora imati rezervne fiskalne planove jer bi privremeni udari na rast (loša turistička sezona ili slaba proizvodnja električne energije iz hidro izvora), mogli da uzrokuje ubrzanu dodatnu eskalaciju duga.
Upozoravaju da upotreba fiskalnih i finansijskih politika za pojačavanje podsticaja za rast može da dovede do pogrešne raspodjele kapitala.
Dakić nije odgovorio koje su banke osumnjičene za pranje novca
Guverner CBCG Milojica Dakić nije odgovorio na pitanje kojih šest banaka je Uprava za sprečavanje pranja novca osumnjičila za pranje novca, uz obrazloženje da ne objavljuju podatke pojedinačno o bankama.
On je kazao da su predstavnicima MMF-a predočili da je bankarska regulativa u visokom stepenu usklađenosti sa međunarodnim standardima i pravnim tekovinama EU.
„Predstoje nam u narednoj godini izmjene zakoni o CBCG, bankama, sanaciji banaka, u 2017. zakoni o likvidaciji banaka i finansijskim konglomeratima, a u 2018. godini zakon o zaštiti depozita“, precizirao je Dakić. On je podsjetio da je bankarski sektor stabilan, likvidan i solventan.
„Finansijski rezultat banaka je pozitivan, a kamatne stope visoke, iako ispoljavaju stalnu tendenciju smanjenja“, kazao je Dakić.
Bonus video:
