OPOZICIJA ŽELI DA ISPRAVI NEPRAVDU PREMA RADNICIMA

Vučinić: U đavoljem KAP-u, kao u Bermudskom trouglu, nestalo oko 800 miliona eura

„U tom đavoljem KAP-u, kao u Bermudskom trouglu, nestaje novac. Tamo je nestalo oko 800 miliona eura“, naveo je Vučinić i poručio da se radnicima moraju isplatiti otpremnine.
13 komentar(a)
Janko Vučinić, Foto: Boris Pejović
Janko Vučinić, Foto: Boris Pejović
Ažurirano: 17.06.2015. 13:40h

Skupština je danas završila raspravu o Predlogu zakona o izmirenju obaveza prema radnicima Kombinata aluminijuma (KAP) koji su usljed stečaja otišli u penziju, kojim se, kako tvrede u opoziciji, ispravlja nepravdu prema tim zaposlenima.

Poslanici opozicionih partija smatraju da će usvajanjem predloženog zakona 420 radnika KAP-a biti ravnopravni sa ostalima iz tog preduzeća i metalske industrije kojima su isplaćene otpremnine, dok u vladajućoj Demokratskoj partiji socijalista (DPS) tvrde da se oni na taj način dovode u povlašćen položaj.

Poslanik Demokratskog fronta (DF), Janko Vučinić, saopštio je da je Predlog zakona podnio jer smatra da je 420 radnika KAP-a diskriminisano, iako imaju zakonsko pravo na isplatu otpremnina.

„Ti radnici se godinu okupljaju ispred Skupštine i traže ono što im zakonski priprada. Oni su diskriminisani jer su otpremnine isplaćene ostalim bivšim radnicima KAP-a i metalske industrije. Za svaku osudu je da neko, ko je u fabrici radio 30 godina, ode u penziju kao podstanar i uz teško oboljenje“, rekao je Vučinić.

On je podsjetio da su otpremnine za 420 radnika KAP-a bile predviđene zaključcima Skupštine, ali da ih je izvršna vlast ignorisala.

„Danas ne znamo ni kome pripada KAP, Privrednom sudu ili nekom ko je za nju platio pola iznosa. Ne znamo ni kako radi KAP, ni ko uzima profit, ako ga preduzeće ostvaruje, ni da li se od tog iznosa plaća cijena za imovinu KAP-a“, rekao je Vučinić.

On je dodaoda nije poznato ni ko pokriva eventualne gubitke preduzeća, ukoliko ih bilježi.

„U tom đavoljem KAP-u, kao u Bermudskom trouglu, nestaje novac. Tamo je nestalo oko 800 miliona eura“, naveo je Vučinić i poručio da se radnicima moraju isplatiti otpremnine.

Poslanik DPS-a, Nikola Gegaj, smatra da Predlog zakona nije u skladu sa Ustavom, jer u neravnopravan položaj stavlja radnike KAP-a u odnosu na one koji rade u drugim sektorima.

On tvrdi da je Vlada, do sada, uradila mnogo za radnike KAP-a i da je samo za povezivanje njihovog radnog staža uplatila 2,2 miliona eura. On je dodao i da će socijalni program za zaposlene u KAP-u biti otvoren do zaključenja stečaja.

Poslanik DF-a, Emilo Labudović, saopštio je da mu je dosta privilegovanih grupa radnika, ali da je neophodno 420 radnika KAP-a, koji nijesu dobili otpremnine, izjednačiti po pravima sa ostalim iz tog preduzeća koji su prethodno penzionisani.

„Da li je to ustavno, pošteno i ekonomski opravdano - to je druga priča, ali ne smijemo da prenebregnemo činjenicu da je njih 420 dovedeno u neravnopravan položaj“, rekao je Labudović.

Nezavisni poslanik, Dritan Abazović, smatra da poslanici DPS-a, pod izgovorom da se odgovorno ponašaju prema budžetu, neće da pomognu radnicima KAP-a, ali hoće tajkunima.

„Vi se borite za održivost budžeta sada kada opozicija želi da pomogne radnicima. Je li ovo realno, moguće i je li ovo Zona sumraka? Jesmo li svi u Informeru i u Minut, dva? Hoćete da date Trinaestojulsku nagradu, a nećete da kažete da čovjek nije platio punu cijenu za KAP“, rekao je Abazović.

On je dodao da bi svaka odgovorna Vlada dala ostavku zbog onoga što je uradila KAP-u.

Poslanik DF-a, Andrija Mandić, tvrdi da je Vlada odgovorna za sve što se desilo u KAP-u i da građani Crne Gore mogu samo da čekaju da im se ispostavi faktura nakon arbitražnih postupaka, koje pred stranim sudovima vodi bivši vlasnik podgoričke fabrike, Centralnoevropska aluminijumska kompanija (CEAC).

Poslanik DF-a, Nebojša Medojević, kazao je da je predloženo zakonsko rješenje kako bi se kompenzovala šteta prema žrtvama tranzicije.

„KAP je žrtva pogrešnih odluka, ali nakon protesta, koje ćemo uskoro imati, za to će krivično i materijalno odgovarati oni koji su ih donosili. Ne mogu se donositi štetne odluke, a da se za to ne odgovara“, rekao je Medojević.

On je poručio i da će vlada DF-a, nakon što dođe na vlast, ispraviti dio grešaka koje je načinila postojeća vlast.

„Radnike ste ostavili bez posla, fabriku zatvorili, a posljedice vaše politike su ljudi koji masovno bježe u Njemačku i tamo šire najbolju opozicionu propagandu, iako su bili glasači DPS-a“, naveo je Medojević.

On je dodao da je od izglasavanja nezavisnosti 2006. godine 120 odsto povećan broj zaposlenih u državnoj upravi, a značajno smanjen u industriji.

„Najveći politički progon u Crnoj Gori su su pretrpjeli zaposleni, koji su ostali bez posla. Imovina koja je stečena pljačkom KAP-a, vlada DF-a će vratiti i šteta će biti kompenzovana“, rekao je Medojević.

Mladen Bojanić je u ime Kluba samostalnih poslanika kazao da će podržati predloženi zakon, jer će se na taj način ispraviti nepravda prema radnicima KAP-a koji nijesu dobili otpremninu, što će državu koštati 5,5 miliona eura.

On je podsjetio da su KAP i nikšićka Željezara po uvođenju stečaja ostavili 360 miliona eura, odnosno oko 90 miliona eura priznatih dugova.

„Država je prethodno platila i garancije za KAP, a nakon toga je imovina kompanija prodata za 28 miliona eura, odnosno 15 miliona eura. Te dvije kompanije ne žive, već su u likvidaciji“, rekao je Bojanić.

Poslanik Socijalističke narodne partije (SNP), Radosav Nišavić, tvrdi da je 420 radnika KAP-a dovedeno u neravnopravan položaj jer je Vlada uporno ignorisala zaključke Skupštine u vezi sa obavezom isplate otpremnine, dok je Srđan Perić iz Pozitivne Crne Gore kazao da je predloženo rješenje odraz promašene ekonomske politike.

Rasprava o zakonu počela je uz protivljenje poslanika DPS-a koji smatraju da ga je trebalo skinuti sa dnevnog reda, jer Zakonodavni odbor nije potvrdio njegovu ustavnost.

Poslanik DPS-a, Miško Vuković, objasnio je da je šest članova Odbora glasalo za to da je Predlog u skladu sa Ustavom, a isto toliko njih se izjasnilo da nije u skladu sa Ustavom.

To, prema njegovim riječima, znači da zakonu nije potvrđena ustavnost.

S njim se nije složio predsjednik parlamenta, Ranko Krivokapić, koji je ocijenio da se političkim nadgornjavanjima „šest-šest“ ne može uskratiti ustavnost nekom propisu.

„Ako donesemo akt koji je neustavan, tu je Ustavni sud da nas zaštiti“, rekao je Krivokapić dodajući da nema obrazloženja koji član zakona nije u skladu sa Ustavom.

On je naveo da u Crnoj Gori postoje tri vlasti – zakonodavna, sudska i izvršna, iako jedna vlast, kako je ocijenio, „ne zna da postoje tri vlasti“.