Državni budžet od januara do kraja marta ove godine ostvario je manjak (deficit) od 51,6 miliona eura, dok je samo u martu deficit bio 8,4 miliona eura.
To su najnoviji podaci koje je objavila Centralna banka (CBCG) u posljednjem biletenu, pozivajući se na podatke Ministarstva finansija.
Statistika pokazuje da izvorni prihodi budžeta i državnih fondova na kraju marta bili 100,3 miliona eura i da su u odnosu na plan za taj mjesec manji za 0,8 odsto, a u odnosu na uporedni godišnji period 0,4 odsto.
U strukturi izvornih prihoda u martu najveće učešće ostvarili su prihodi od poreza 60,2 odsto, ali su oni niži za 12,1 odsto u odnosu na plan.
Drugo mjesto u izvornim prihodima čine doprinosi sa 34,6 odsto.
Najznačajnija negativna odstupanja u odnosu na plan, u toku marta, ostvarena su kod poreza na dodatu vrijednost, poreza na dohodak fizičkih lica, poreza na dobit pravnih lica, kao i kod naplate taksi.
Uz prihode i budžetski izdaci u martu bilježe pad. Iz državne kase je potrošeno 108,7 miliona eura što je za sedam odsto niže u odnosu na isti period prethodne godine, a za 16,7 odsto niže u odnosu na plan. Najviše novca je potrošeno za penzije 32,8 miliona i bruto zarade zaposlenih 28,4 miliona.
Vlada je u martu emitovala četvrtu emisiju eurobveznica od 500 miliona eura, a taj novac će koristiti za reprogramiranje dospjelih dugova (400 miliona) i pokrivanje budžetskog deficita koji je, bez autoputa, projektovan u ovoj godini na 30 miliona eura.
Bilježe rast prihoda od akciza
Pozitivan je trend u naplati akciza tako da je naplaćeno 10,9 miliona.
To je u odnosu na plan za mart više za 7,3 odsto, a u odnosu na isti mjesec prošle godine naplata je veća za 14,1 odsto.
Prihodi od akciza su prvi put u ovoj godini, nakon pet godina, počeli da bilježe rast.
Od ove godine naplatu akciza preuzela je Uprava carina, kojom rukovodi Vladan Joković.
Bonus video:
