Potencijalno ulaganje u sektor poljoprivrede u narednih pet do osam godina biće oko 140 miliona eura, rekao je Direktor Direktorata za IPARD plaćanja Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja, Blagota Radulović. Predstavnici Ministarstva i bankarskog sektora u Crnoj Gori razgovarali su danas o aktuelnim i budućim projektima podrške poljoprivrednim proizvođačima iz EU fondova, s ciljem da se ukaže na iznos grantova, koji će biti na raspolaganju. Radionici na temu finansiranja investicionih projekta u poljoprivredi i ruralnom razvoju, održanoj, u okviru Tvining projekta "Jačanje programa ruralnog razvoja za potrebe IPARD-a u Crnoj Gori", prisustvovali su predstavnici 11 banaka. Kako je saopšteno iz Ministarstva, Radulović je podsjetio da Crna Gora ima na raspolaganju sredstva iz komponente Ruralni razvoj u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPARD), i da je ispunila uslove za povlačenje tih sredstava. Prema njegovim riječima, kroz dosadašnju implementaciju pet MIDAS poziva, pripremljen je agrarni sektor za aktuelni IPARD like, kao i za naredne projekte podrške iz predpristupnih fondova.
On je objasnio da će kroz IPARD like poljoprivrednicima biti na raspolaganju 4,1 milion eura bespovratne podrške za investicije u poljoprivredna gazdinstva. „Intenzivno radimo na obezbjeđivanju potrebnih uslova i uspostavljanju pravnog osnova za uspješnu implementaciju nove mjere koja će se odnositi na investicije u preradu i marketing proizvoda poljoprivrede i ribarstva, kroz koju će bespovratna podrška biti oko pet miliona eura“, naveo je Radulović. Prema njegovim riječima, planirani budžet za IPARD program za period 2016-2020.godina iznosi ukupno 52 miliona eura, od čega je, kako je naveo, doprinos EU 75 odsto, odnosno 39 miliona eura. On je dodao da to znači da je potencijalno ulaganje u sektor poljoprivrede u narednih pet do osam godina oko 140 miliona eura. S obzirom da taj iznos novca podrazumijeva i ulaganja poljoprivrednih proizvođača, Radulović je ukazao da povlačenje novca zavisi, ne samo od učesnika u procesu, nego i kreditnih institucija. Iz Direktorata za IPARD plaćanja predstavili su predstavnicima banaka podatke o trenutnom IPARD like javnom pozivu, broju primljenih zahtjeva, vrijednostima projekata sa kojima su aplicirali poljoprivrednici, kao i sa istraživanjima sprovedenim za potrebe MIDAS projekta. Radionici su prisustvovali i eksperti iz Holandije i Estonije koji su prenijeli znanja i iskustva iz procesa povlačenja sredstava iz fondova EU u njihovim zemljama. "Ekspert ukazali na neophodnost podizanja svijesti banaka i drugih kreditnih institucija u Crnoj Gori, kako bi one olakšale proces odobravanja kredita poljoprivrednim proizvođačima, potencijalnim korisnicima sredstava bespovratne podrške kroz IPARD like projekat, kasnije kroz IPARD i druge fondove EU", kaže se u saopštenju. Ekspert iz Letonije rekao je da iskustvo te države pokazuje da je povlačenjem novca iz evropskih fondova i ulaskom u EU, cijena poljoprivrednog zemljišta trostruko porasla, a kamatne stope se snizile sa 12 na tri odsto.
Bonus video:
