Crna Gora, s obzirom na to da nema razvijenu industriju gasa, intenzivno nastoji da učestvuje u regionalnim projektima čijom realizacijom bi osjetila značajne benefite, saoštio je ministar ekonomije, Vladimir Kavarić.
On je u intervjuu za portal Natural Gas Europe kazao da je jedan takav projekat izgradnja Jadransko-jonskog gasovoda (IAP).
“Na taj način bi gas, kao veoma značajan energent, došao i do Crne Gore, a čitav projekat će dobiti novu dimenziju ukoliko u crnogorskom podmorju budu pronađena komercijalna ležišta gasa”, rekao je Kavarić.
To će, kako smatra, biti šansa da Crna Gora bude ne samo tranzitna zemlja, već zemlja koja sopstvene rezerve gasa može ponuditi na tržištu.
“Pronalaskom gasa i nafte i njenom proizvodnjom pravimo prvi korak ka stvaranju ove industrije u Crnoj Gori”, kazao je Kavarić.
Na pitanje da li Crna Gora ima neku vrstu strateškog dokumenta kada je u pitanju gas, Kavarić je odgovorio da je trenutno u izradi Master plan gasifikacije Crne Gore – Prioritetni projektni portfolio u Crnoj Gori, koji će bliže analizirati sve aspekte razvoja industrije gasa.
“Izrada Master plana je u toku i očekuje se da bude završena u toku ove godine”, saopštio je Kavarić.
Prema njegovim riječima, dosadašnjim istraživanjima je utvrđeno postojanje geoloških struktura u kojima je moguće naći ležišta ugljovodonika.
“Imajući u vidu prethodna istraživanja podmorja Crne Gore, kao i analize kompanija koje su dostavile ponudu na tenderu koje jasno ukazuju na postojanje ovog resursa, daju nam dodatni optimizam po tom pitanju”, naveo je Kavarić.
On je rekao da su u Vladi izuzetno zadovoljni što su se na tender za istraživanje nafte i gasa, javili renomirani investitori i dostavili ponudu posebno ako se ima uvidu da je otkrivanje komercijalnih rezervi nafte i gasa i njihova proizvodnja rizik budućeg investitora koji mora da uloži sredstva u istraživanje.
“U pitanju su značajni finansijski izdaci, pa smatramo da interesovanje kompanija koje su poslale ponude daje odgovor na ovo pitanje. Jednostavno rečeno, ukoliko postoje investitori spremni da ulože novac u istraživanje, postoje i šanse da ima komercijalnih rezervi ugljovodonika, odnosno nafte i gasa”, objasnio je Kavarić.
On je rekao da se, kada se govori o istraživanju nafte i gasa u primorskom dijelu Crne Gore, govori o istraživanju podmorja.
“Dakle, u ovom trenutku je akcenat na moru, ne na kopnu, što ne znači da u perspektivi nećemo razmišljati i o tome. Što se tiče troškova samog istraživanja našeg podmorja, njih u potpunosti snose kompanije. Projekat je koncipiran tako da Vlada finansijski ne učestvuje u procesu istraživanja i proizvodnje ugljovodonika”, rekao je Kavarić.
On je kazao da Crna Gora ima ljudske kapacitete koji daju i davaće svoj doprinos u izgradnji naftne industrije, ali da je činjenica da se postojeći kapaciteti moraju povećati.
“To neće biti teško onda kada industrija gasa bude razvijena i sposobna da sama stvara potrebne kadrove, ali predstavlja izazov u fazi u kojoj smo sada odnosno na samom početku procesa koji vodi ka stvaranju nove industrije”, dodao je Kavarić.
On smatra da bi benefiti koje bi Crna Gora Gora osjetila realizacijom projekta izgradnje IAP-a, koji predstavlja prirodni nastavak projekta Trans-jadranskog gasovoda (TAP) kao najznačajnijeg segmenta projekta Južnog gasnog koridora, bili višestruki.
“Sa finansijskog apsekta, Crna Gora bi prolaskom TAP-IAP gasovoda preko njene teritorije godišnje na ime tranzitne takse ubirala značajna sredstva. Izgradnjom gasne infrastrukture stvoriće se uslovi da ovaj čisti i jeftiniji energent dođe do industrije i domaćinstava”, saopštio je Kavarić.
Sve to, kako je dodao, dobija potpuno novu dimenziju u slučaju komercijalnih otkrića gasa u crnogorskom podmorju, jer će realizacijom IAP gasovoda postojati potrebna infrastruktura za njegovo plasiranje na tržište.
Komentarišući ranije najave da bi Crna Gora željela da bude uključena u projekat gasovoda Južni tok, koji je sada otkazan, Kavarić je rekao da je svaku investiciju koja bi Crnoj Gori omogućila dolazak gasa, odnosno diversifikaciju energenata, Vlada spremna da razmotri.
“S obzirom na to smo zemlja od oko 600 hiljada stanovnika, naša šansa da ostvarimo diversifikaciju energetskih izvora jeste da budemo dio nekog regionalnog ili evropskog projekta”, objasnio je Kavarić.
Crna Gora je, kako je saopštio, u potpunosti zaokružila potrebnu zakonsku regulative kada je riječ o istraživanju i eksploataciji gasa.
“Vlada je u prethodnom periodu donijela niz zakonskih i podzakonskih akata koji uređuju oblast istraživanja nafte i gasa, kao i propise kojima se uređuje oblast obračuna plaćanja naknade za proizvodnju nafte i gasa, razvoj i proizvodnja ugljovodonika, bušenje bušotina i izgradnja postrojenja za istraživanje i proizvodnju ugljovodonika”, rekao je Kavarić.
Osim toga, kako je naveo, Vlada je usvojila i modele ugovora o koncesiji za proizvodnju ugljovodonika, zajedničkim i računovodstvenim operacijama.
“Kreiranjem ovakvog normativnog okvira postavljaju se jednaki uslovi za sve naftne kompanije, što pospješuje transparentnost i konkurentnost tržišta i omogućava pravilan razvoj upstream industrije u Crnoj Gori”, objasnio je Kavarić.
Kada je u pitanju Poglavlje 15, koje se odnosi na energetiku, u pregovorima sa Evropskom unijom (EU), Kavarić je naveo da je napredak u tom poglavlju ocijenjen kao veoma dobar, prevashodno zahvaljujući tome što je Crna Gora članica Energetske zajednice od 2006. godine i što već devet godina radi na praćenju svih obaveza koje propisuje EU u toj oblasti.
“Naravno, preostalo je još dosta posla da bi se u potpunosti ispunili zahtjevi koji prate ovaj sektor. Poglavlje energetike još nije otvoreno, a jedino mjerilo za otvaranje je priprema Akcionog plana za obezbjeđenje obaveznih rezervi nafte”, rekao je Kavarić.
On je kazao da je Akcioni plan pripremljen i već diskutovan sa ekspertima EK, tako da se njegovo usvajanje i otvaranje poglavlja očekuje veoma brzo.
“Bez obzira na otvaranje poglavlja, namjera nam je da u ovoj godini naš zakonski okvir usaglasimo sa zahtjevima trećeg energetskog paketa, pa iz tog razloga trenutno radimo na pripremi novog zakona o energetici i zakona o prenosnim sistemima za prekograničnu razmjenu električne energije i prirodnog gasa”, naveo je Kavarić.
Komentarišući saradnju sa susjednim zemljama kada je riječ o istraživanju gasa i infrastrukturnom povezivanju, Kavarić je rekao da je saradnja u posljednje vrijeme intenzivirana upravo sa ciljem realizacije infrastrukturnih i energetskih projekata od regionalnog i evropskog značaja.
“Takav značaj sigurno ima projekat IAP gasovoda čija realizacija je uslovljena saradnjom zemalja zapadnog Balkana, a tu, prije svega, mislim na Albaniju, Bosnu i Hercegovinu (BiH) i Hrvatsku”, saopštio je Kavarić.
On je dodao da su pored Crne Gore i ostale zemlje regiona počele ili planiraju da počnu projekte istraživanja nafte i gasa u podmorju Jadrana.
“Sigurni smo da će komercijalna otkrića nafte i gasa u bilo kojem dijelu Jadrana, pospješiti aktraktivnost i uvećati mogućnost realizacije ovih projekata u svim ostalim zemljama regiona”, zaključio je Kavarić.
Bonus video:
