Generalnom direktoratu za ekonomsku diplomatiju, osnovanom u maju prošle godine pri Ministarstvu vanjskih poslova, u zadatak je stavljena promocija crnogorskih proizvoda i usluga u inostranstvu i Crne Gore kao destinacije za biznis.
Ova ustanova je, kako se može pročitati na sajtu Vlade, do sada uspjela da usvoji program ekonomske diplomatije, uspostavi kanale saradnje sa diplomatskim predstavnicima i počasnim konzulima, organizuje nekoliko foruma i prezentacija o investicionim mogućnostima, ali nema podataka o tome da li su se dosad dogovorili o izvozu nekog proizvoda ili doveli do neke konkretne strane investicije.
U junu prošle godine na redovnim ambasadorskim konsultacijama zaključeno je "da će posebna pažnja u narednom periodu biti posvećena unapređenju ekonomskih odnosa sa inostranstvom i obogaćivanju privredne saradnje".
U junu prošle godine na redovnim ambasadorskim konsultacijama zaključeno je "da će posebna pažnja u narednom periodu biti posvećena unapređenju ekonomskih odnosa sa inostranstvom i obogaćivanju privredne saradnje"
Sličan sastanak održan je u februaru ove godine u Berlinu, a konferencija njemačkih privrednika trebala bi da bude održana u septembru.
Prošlog mjeseca, u koorganizaciji ovog direktorata, održan je ekonomski forum Crna Gora - Ujedinjeni arapski emirati, kojem je prisustvovao Ministar vanjskih poslova UAE Abdulah Bin Zajed al Nahjan. Na konferenciji je navedeno da su od 2007. do 2013. godine investicije iz UAE u Crnu Goru ukupno iznosile 80,7 miliona. Jedina poznata investicija iz ove zemlje je učešće u izgradnji stambeno-poslovne zgrade Atlas centra u Podgorici. Rojal grupa iz ove države sa ponudom od 21 milion eura je prvorangirana na tenderu za kupovinu 42,3 hektara zemljišta iznad barske Kraljičine plaže za izgradnju turističkog kompleksa. Iako je tender završen u februaru prošle godine, ugovor još nije potpisan niti je tender poništen.
Direktorat je krajem marta organizovao prvu konferenciju počasnih konzula Crne Gore. Crna Gora je tada imala 30 počasnih konzula a konferenciji su prisustvovala 23 iz 19 država. „Svrha ovog okupljanja, za koje se nadamo da će prerasti u tradiciju, jeste da se međusobno bolje upoznamo, uspostavimo adekvatne mehanizme saradnje i kanale brze komunikacije i informišemo vas o najnovijim zbivanjima u crnogorskoj vanjskoj politici, ekonomskim i investicionim prilikama”, kazao je tada ministar Igor Lukšić i istakao da su počasni konzuli važni promoteri ekonomskih i kulturnih interesa. Ministri ekonomije i poljoprivrede i ruralnog razvoja su tada upoznali konzule sa potencijalima i mogućnostima za investicije u oblastima koje pokrivaju. Najviše je govoreno o energetskim potencijalima kao što su izgradnja podmorskog energetskog kabla između Crne Gore i Italije, projektom trans-jadranskog gasovoda i jadransko-jonskog gasovoda, te potencijalima u oblasti obnovljive energije. Predstavljeni su potencijali za investicije u poljoprivredi i uzgoju, proizvodnji i plasiranju organskih proizvoda, drvoproredi, proizvodnji i plasiranju pitke vode...
I u programu ekonomske diplomatije Vlada se značajno oslanja na počasne konzule. Oni su najčešće, ili bi trebalo da budu, ugledni strani državljani koji te funkcije obavljaju volonterski. Vlada je prošlog mjeseca za počasnog konzula u Iskenderunu u Turskoj za počasnog konzula imenovala Šerifa Tosjalija. Njegova porodica je vlasnik Toš čelika, kompanije koja je privatizovala nikšićku Željezaru.
Zaštita domaćih biznis interesa
Stručnjaci objašnjavaju da ekonomska diplomatija nije novi termin u razvoju diplomatije.
Među više modela koji su se razvijali od renesanse, američki model je posebno prepoznatljiv. Trgovinska diplomatija, prema zvaničnom tumačenju Stejt Departmenta, podrazumijeva aktivnosti države na promociji i zaštiti interesa firmi na međunarodnom planu, pregovore sa vladama i firmama u čijim zemljama matične kompanije posluju, mjere predupređivanja mogućih ekonomskih konflikata, prikupljanje informacija...
Ekonomska diplomatija dobija dodatno na značaju ubrzavanjem globalizacije
“Firme se pozivaju na institucije svojih država kako bi osnažile nastup na svjetskom tržištu. Vlade nemaju velikog izbora nego da podrže aktivnosti preduzeća sa svoje teritorije, jer u suprotnom preduzeća drugih država će iz njihove pasivnosti izvući korist. Sve ovo nije ništa drugo nego otvorena borba za rast i razvoj ekonomske snage pojedinih preduzeća, čiji uspjeh u krajnjem slučaju predstavlja i uspjeh ekonomske politike demokratski izabranih vlada”, piše srpski stručnjak mr Dejan Miletić.
U štampanom izdanju za 27. april čitajte
- Šta predstavnik Američke privredne komore u Crnoj Gori kaže o privlačenju investicija
- Kavu ulogu imaju diplomatska predstavništva i kako razvijati biznis diplomatiju?
- Iskustva iz regiona
Bonus video:
