MNOGO LOŠIH KREDITA

Žugić: Nastaviti čišćenje bilansa u bankarskom sektoru

„Odsustvo budžetske ravnoteže produbljuje strukturne probleme i slabi izgled snažnijeg rasta“, poručio je Žugić
0 komentar(a)
Radoje Žugić, Foto: Zoran Đurić
Radoje Žugić, Foto: Zoran Đurić
Ažurirano: 29.11.2013. 14:06h

U crnogorskom bankarskom sektoru poboljšana je likvidnost i solventnost, ali je i dalje visok nivo nekvalitetnih kredita (NPL), ocijenio je ministar finansija Radoje Žugić i dodao da bi trebalo nastaviti čišćenje bilansa svim raspoloživim sredstvima. On je na panelu u okviru konferencije Ekonomija Crne Gore - Saradnjom do prosperiteta koju u Budvi organizuje Privredna komora (PKCG), kazao da trenutno stanje u bankarskom sektoru karakteriše kontinuirani rast depozita.„Veća je stabilnost, ali niska kreditna aktivnost. Negativan je uticaj na likvidnost ekonomije i na mogućnost finansiranja potrošnje i investicija, što indirektno povećava rizik neostvarenja planiranih stopa rasta i budžetskih prihoda“, saopštio je Žugić.On je drugog dana konferencije, govoreći o stabilnost bankarskog i finansijskog sistema, rekao da je visok nivo NPL rizik bankarskog, ali indirektno i fiskalnog sektora.„Trebalo bi nastaviti sa iščišćavanjem bilansa svim raspoloživim sredstvima - prodajom, restrukturiranjem i u konačnom otpisom. Neophodna je i pravilna politika izdvajanja rezervacija, kao i preventiva kao najbolja politika“, poručio je Žugić.On je podsjetio da su održivost fiskalnog sistema, bankarska stabilnost i konkurentnost na makro i mikro nivou, ključni preduslovi za finansijsku stabilnost.„Eurizacija je dala brojne pozitivne efekte, odnosno olakšala proces demonetizacije, doprinijela uspostavljanju cjenovne stabilnosti, razvoju bankarskog sistema, unaprijeđenju budžetske discipline i privlačenju stranih direktnih investicija“, dodao je Žugić.Njenim uvođenjem, kako je naveo, ipak je izgubljen značajan broj instrumenata ekonomske politike.Žugić je saopštio i da je uravnoteženje javnih finansija osnovni cilj, dodajući da trajno ozdravljenje javnih finansija može biti postignuto prvenstveno uspostavljanjem balansa javne potrošnje.„Odsustvo budžetske ravnoteže produbljuje strukturne probleme i slabi izgled snažnijeg rasta“, poručio je Žugić.On je dodao da ravnoteža budžeta nije sama sebi cilj i da njeno dostizanje treba da doprinese ekonomskoj ravnoteži, povećanju zaposlenosti i uravnoteženju platnog bilansa.„Deficit u budžetu povećava nivo javnog duga, čime se ograničava odnosno sužava prostor za poreske podsticaje razvoju i rješavanje strukturnih problema“, objasnio je Žugić.On je govoreći o porjekcijama do 2016. godine saopštio da će rast biti po prosječnoj stopi od 3,6 odsto u naredne tri godine, dok će neto SDI značajno rasti kao posljedica započetih i najavljenih investicionih aktivnosti.„Taj period će karakteristai i jačanje kreditne aktivnosti banaka usljed ekonomskog rasta i blago smanjenje inflacije do 2,5 odsto“, precizirao je Žugić.On je podsjetio i da je Vlada uz Predlog zakona o budžetu za narednu godinu koji je usvojen na sjednici u četvrtak, pripremila i set sistemskih mjera. Neke od mjera su, kako je naveo, uređenje sistema zarada u javom sektoru, uvođenje „akciznog“ kalendara, strožije sankcionisanje povratnika u prekršaju, veći nivo održivosti penzijskog sistema, jednokratna otplata glavnice za starije dugove, naplata poreskog duga imovinom dužnika, proširivanje osnovice oporezivanja.Žugić je rekao da je budžet za narednu godinu planiran na osnovu izvršenja za deset mjeseci ove godine, kao i na temelju projekcija izvršenja za novembar i decembar.„U planiranju su uzeti u obzir i ažurirani makroekonomski indikatori za narednu godinu, nove fiskalne projekcija i zaključci Vlade o dodatnim mjerama štednje“, saopštio je Žugić.Prema njegovim riječima, ciljevi budžeta za narednu godinu su dalje obuzdavanje prekomjerne potrošnje, kada je u pitanju rashodna strana i uvođenje sistemskog reda na prihodnoj strani, kroz unaprijeđenje fiskalne discipline i pružanje podrške konkurentnosti ekonomije.Žugić je dodao i da treba težiti ka konkurentnosti zasnovanoj na temeljima pametnog, održivog i inkluzivnog rasta. On smatra i da bi trebalo razviti novi model privređivanja koji će se zasnivati na rastu domaće štednje, povećanju produktivnosti i poboljšanju konkurentnosti kao i kreirati politike zasnovane na produktivnosti, inovativnosti i razvoju preduzetništva.„Treba nastaviti sa implementacijom strukturnih reformi u oblasti penzija, zdravstva, obrazovanja i tržišta rada i kontinuirano raditi na unaprijeđenju poslovnog okruženja”, zaključio je Žugić

Preporučujemo za Vas