Novac i rokovi

Bankama zapisi isplativi, nema novca na duži rok

Bankari tvrde da država zaduživanjem ne smanjuje kreditne mogućnosti za privredu
2 komentar(a)
Ažurirano: 20.02.2019. 15:53h

Emitovanjem državnih zapisa, po ocjeni bankara i privrednika, država ne predstavlja konkurenciju privrednom sektoru zato što su to kratkoročne pozajmice koje banke daju.

Kako objašnjavaju, privrednicima treba novac na duži vremenski period pa im je problem visina kamatnih stopa i obezbjeđenje koje se traži za kredite, kao i to što država novac koji uzima od banka ne usmjerava na razvojne projekte.

Ministarstvo finansija emitovalo je u posljednje dvije sedmice dvije emisije državnih zapisa u iznosu od 52,5 miliona eura kako bi održalo tekuću likvidnost budžeta.

Zapisi su po definiciji kratkoročne hartije od vrijednosti kojima se održava likvidnost budžeta, međutim Vlada još od 2009. u kontinuitetu objavljuje zapise sa istim ili većim iznosom kada prethodni dospije na naplatu, tako da su oni postali suštinski dugoročno zaduživanje sa visokim kratkoročnim/polugodišnjim kamatama od 3,5 do 4 odsto.

Kada je Vlada početkom marta 2009. godine emitovala prvu veliku količinu zapisa od 30 miliona sa dospjećem od šest mjeseci, oni su od tada produžavani svakih šest mjeseci sa nešto većim iznosom pa su krajem avgusta ove godine iznosili 44 miliona.

Prema podacima sa sajta Ministarstva finansija ukupan dug po osnovu emitovanih zapisa je 101,48 miliona eura, dok do kraja godine na naplatu dolazi ranije emitovanih sedam emisija vrijednih 48,8 miliona eura.

U Hipoteksrnoj banci „Vijestima“ su kazali da smatraju da ne postoji konkurencija između banaka i privrede jer su potpuno dva različita plasmana.

„Banke 'kubure' sa viškom likvidnosti na kratak rok, koji ne mogu plasirati privredi, pa nam ovo dođe vrlo zgodno da uposlimo višak novca. Time se ne smanjuje potencijal za kreditiranje privrede.

Privredi treba novac na duži rok od pet do sedam godina. To je uobičajeni period za kredite privredi. Plasmane na 180 dana bi uzeo neko iz privrede samo u izuzetnim slučajevima kad treba da premosti trenutnu nelikvidnost u očekivanju priliva novca“, kazao je glavni izvršni direkotr Hipotekarne banke Esad Zaimović.

On je objasnio da se kreditiranje države po stopama od 3,5 odsto na godišnjem nivou isplati bankama jer ih plasiraju iz kratkoročnih depozita.

„Kamatne stope koje banke plaćaju na depozite do 180 dana su ispod tri odsto godišnje, tako da postoji interes banaka da to rade. Dokaz je i povećana tražnja na svim održanim aukcijama državnih zapisa. Čak mislim da bi banke bile zainteresovane i da imaju potencijala da dodatno investiraju u kratkoročne hartije od vrijednosti, ali nažalost nema puno mogućnosti za to na našem tržištu. Tako da neke banke traže način da svoje kratkoročne viškove likvidnosti uposle van Crne Gore, jer su mogućnosti ovdje vrlo male“, kazao je Zaimović.

Esad Zaimović (FOTO: Arhiva vijesti)

I u Crnogorskoj komercijalnoj banci smatraju da država nije postala konkurencija privrednom sektoru emitovanjem državnih zapisa.

„I to zbog toga jer banke ulažu slobodni novac u državne zapise koji je već dio obavezne rezerve koja se izdvaja kod Centralne banke. Krediti koji su odobreni državi imaju manju potrebu za izdvajanjem kapitala koji propisuje CBCG ( a samim tim i troškove) u odnosu na kredite koji se odobravaju privredi. Kamatne stope upravo odražavaju tu razliku“, kazali su u CKB banci.

U CKB i Hipotekarnoj banci ističu da su u ovoj godini povećali kreditnu aktivnost u odnosu na prošlu godinu. Prema podacima CBCG, kreditna aktivnost banaka u prvih sedam mjeseci ove godine dostiže nivo od 400,3 miliona eura što je za 6,31 odsto na isti period u prethodnoj godini.

“Krediti privredi iznose 59,39 odsto u ukupnim novoodobrenim kreditima, odnosno iznose 237,7 miliona u ovoj godini. Posmatrano u odnosu na jul prethodne godine novoodobreni krediti ovoj kategoriji klijenata ostvaruju pad od 57 miliona ili 19,36 odsto“, kazali su „Vijestima” u CBCG. 

U pogledu ročnosti dominantni su dugoročni krediti sa 64,65 odsto učešća u ukupno novim kreditima na kraju jula 2013. godine.

„Ročna struktura novoodobrenih kredita nije značajno izmijenjena u odnosu na jul prethodne godine“, kazali su u CBCG.

Prosječna efektivna kamatna stopa (sa svim troškovima) na kraju jula za kredite koji su odobreni privredi na period do jedne godine bila 9,89 odsto, dok je za kredite iznad jedne godine 8,77 odsto.

UPCG: Država da se zadužuje za investicije, banke da pomognu privredi

U Uniji poslodavaca (UPCG) su ocijenili da kod emitovanja državnih zapisa najveći problem predstavlja ne odluka o zaduživanju države, već namjena novca koji se po tom osnovu prikupljaju.

„Svjedoci smo činjenice da se taj novac u najvećoj mjeri troši za izvršavanje obaveza države po osnovu dospjelih potraživanja. Ne preusmjerava se u razvojne, investicione projekte u privredi koji bi imali mnogobrojne pozitivne efekte i čime bi slična zaduženja dobila status ekonomski opravdanih“, rekla je „Vijesitma“ ekonomski savjetnik UPCG Ana Rašović.

Ona je rekla da ne treba da čudi spremnost komercijalnih banaka da slobodna finansijska sredstva plasiraju u državne zapise.

„Činjenica je da se državne obveznice smatraju najsigurnijim finansijskim instrumentom. Iz ugla investitora, one nose najmanji rizik i visok kreditni rejting, a karakterišu se i visokom likvidnošću što se odražava na kraju kroz visinu kamatne stope“, navela je Rašović.

Prema njenim riječima, privrednicima otežan pristup novcu, visina kamatnih stopa, sredstva obezbjeđenja kredita i neprilagođenost finansijskih proizvoda individualnim potrebama preduzeća predstavljaju prepreke za nesmetano poslovanje.

„Posebno u uslovima pada ekonomske aktivnosti, otežane naplate potraživanja među privrednim subjektima i smanjene likvidnosti. Kreiranje posebnih kreditnih linija, koje bi bile usklađene sa stvarnim mogućnostima i perspektivama poslovanja preduzeća, imalo bi ogroman značaj, a posebno za proizvodno i izvozno orijentisana, energetski efikasna i inovativna preduzeća u svim sektorima“, istakla je Rašović.

Galerija