Podaci o izvozu i uvozi Crne Gore za prvih šest mjeseci ove godine, koje je objavio Monstat, pokazuju da je aluminijum i dalje najznačajniji izvozni proizvod ali mnogo manje nego ranije, kao i da električna enregija zauzima sve značajnije mjesto i da se skoro izjednačila sa aluminijumom.
Izvoz obojenih metala, u koje se ubraja aluminijum, u ovom periodu iznosio je 41 milion eura, dok je u prvoj polovini prošle godine bio vrijedan 75 miliona eura. Izvoz električne energije ove godine vrijedio je 65 miliona eura i bio je četiri puta veći nego u istom periodu lani. Ovogodišnji uvoz električne energije vrijedio je 26 miliona eura, tako da je suficit u trgovini električnom energijom iznosio 39 miliona eura i bio je za dva miliona manji od izvoza aluminijuma.
Proizvodnja aluminijuma smanjena je prošle godine za oko 40 odsto zbog zahtjeva Elektroprivrede kojoj Kombinat aluminijuma nije plaćao račune. Smanjena proizvodnja i trošenje struje u KAP-u, kao i obilne padavine tokom proljeća ove godine uslovile su rekordnu proizvodnju i izvoz električne energije.
Ukupan izvoz crnogorske privrede za pola godine iznosio je 195 miliona eura ili 7,3 odsto više nego lani, dok je uvoz iznosio 847 miliona ili 4,5 odsto manje. Na smanjenje deficita najviše je uticala električna energija, jer je izvoz iz prošle godine od 16,7 miliona povećan na 65 miliona, a uvoz istog proizvoda smanjen sa 62 na 26 miliona.
Izvoz duvana i duvanskih proizvoda u polugodištu iznosio je 3,2 miliona, dok ga prošle godine u istom periodu nije bilo. Izvoz pića smanjen je sa osam na 6,3 miliona. Izvoz medicinskih i farmaceutskih sredstava smanjen je sa 4,7 na 3,2 miliona. Izvoz gvožđa i čelika smanjen je sa 12,3 na 7,6 miliona.
Uvoz pića povećan je sa 26,2 na 28,7 miliona, dok je uvoz mineralnih ruda smanjen sa 26 na 16 miliona, najviše zahvaljujući smanjenju proizvodnje u KAP-u koji glinicu nabavlja u Bosni i Hercegovini
Uvoz pića povećan je sa 26,2 na 28,7 miliona, dok je uvoz mineralnih ruda smanjen sa 26 na 16 miliona, najviše zahvaljujući smanjenju proizvodnje u KAP-u koji glinicu nabavlja u Bosni i Hercegovini. Uvoz nafte i njenih derivata smanjen je sa 100 na 82 miliona, kao i drumskih vozila sa 52 na 47 miliona eura. Uvoz odjeće povećan je sa 21,6 na 23,9 miliona, a obuće sa 14,1 na 15,4 miliona.
I u izvozu i u uvozu glavni spoljnotrgovinski partner bila je Srbija u koju su izvezeni proizvodi vrijedni 77,3 miliona a uvozeni od 232 miliona. Nakon Srbije najviše je izvezeno u Hrvatsku 25,7 miliona i u Sloveniju 23 miliona.
Drugi spoljnotrgovinski partner u uvozu je Kina iz koje je kupljena roba vrijedna 79,2 miliona eura, pa zatim Grčka sa 66 miliona.
Nastavljen rast uvoza hrane
I u ovom periodu nastavljen je trend rasta uvoza hrane, pa je on sa prošlogodišnjih 160 povećan na 167 miliona eura. Uvoz mesa i mesnih prerađevina povećan je za dva miliona na 39,2, a voća i povrća za čak pet miliona na 21,5 miliona.
Uvoz mliječnih proizvoda i jaja neznatno je povećan na 22,7 miliona, kao i žitarica i njihovih proizvoda na 25,5 miliona. Uvoz ribe i njenih prerađevina povećan je sa 3,9 na 5,4 miliona, stočne hrane za milion na 8,5 miliona, a raznih proizvoda za ishranu sa 12 na 13,4 miliona. Od hrane smanjen je uvoz kafe, čaja, kakaoa i začina sa 18,2 na 15,3, kao i živih životinja sa 12,1 na 11,3 miliona. Izvoz hrane u istom periodu iznosio je svega 10,6 miliona i bio je za 1,3 miliona veći nego lani.
Mesa i mesnih preređavina izvezeno je za tri miliona eura, što je za 300 hiljada više, a voća i povrća za 2,3 miliona ili duplo više nego u istom periodu prošle godine. Izvoz žitarica smanjen je sa 2,2 na 1,9 miliona, a raznih proizvoda za ishranu sa 1,2 na pola miliona.
Prema ovoj statistici Crna Gora izvozi i kafu, čaj, kakao i začine u vrijednosti od 1,8 miliona, što je pad od 100 hiljada u odnosu na godinu ranije.
Bonus video:
