Bez fiskalne konsolidacije region bi mogao da uđe u opasnu spiralu negativnog rasta, rastućeg duga i nezaposlenosti, pa je njen značaj ključan za uspostavljanje uslova za rast i stabilnost, poručeno je juče na samitu ministara finansija i guvernera centralnih banaka.
Otvarajući samit, koji je u Miločeru organizovao beogradski nedjeljnik NIN, ministar finansija Crne Gore, Milorad Katnić je naglasio da, pored fiskalne konsolidacije, stabilnost i rast je neophodno ojačati ubrzanjem strukturnih reformi i izgradnjom kvalitetne infrastrukture, posebno one koja povezuje države regiona, jednu sa drugom i šire u Evropi.
"Nastavljamo da sprovodimo fiskalnu konsolidaciju koja znači manju državnu potrošnju, manji deficit i manju izloženost prema nestabilnom međunarodnom finansijskom tržištu", kazao je Katnić
“Crna Gora će nastaviti politiku integracija i otvorenosti. Ove godine smo postali član STO, započeli pregovore sa EU i ispunjavamo uslove za članstvo u NATO.
Nastavljamo da sprovodimo fiskalnu konsolidaciju koja znači manju državnu potrošnju, manji deficit i manju izloženost prema nestabilnom međunarodnom finansijskom tržištu.
Potrošnja je smanjena ispod 40 odsto BDP-a, deficit na oko tri odsto, a javni dug Eurozona će i ove godine biti u recesiji.
Naš region, šest država zapadnog Balkana, takođe je u recesiji u prvoj polovini ove godine, dok se na godišnjem nivou očekuje rast ne veći od 0,3 odsto.
Kao rezultat težih ekonomskih uslova od očekivanih, većina država regiona su morale da revidiraju fiskalne planove i naprave dodatnu konsolidaciju”, istakao je Katnić.
Prema njegovim riječima fiskalni stimulans koji su mnogi preporučivali na početku krize kao nužan i poželjan instrument postao je dio problema a ne rješenja.
“Većina država regiona je iscrpila fiskalne rezerve, a povećani javni dugovi podrivaju makroekonomsku stabilnost.
Pri tome ne smijemo zaboraviti da će novo kreditiranje bitno uticati na ukupnu ekonomsku stabilnost i razvoj. Zemlje regiona mogu da urade mnogo više na međusobnoj ekonomskoj integraciji, posebno u domenu infrastrukture.
Međusobna trgovina u regionu je veoma značajna, ali i dalje slaba infrastrukturna povezanost naših država čini tu trgovinu i manju po obimu i slabiju po efikasnosti, nego što bi mogla da bude.
U interesu je država i zajedničkog prosperiteta da budu što više otvoreni jedni prema drugima i svijetu jer povezanost povećava razvojne šanse”, naglasio je crnogorski ministar.
Senić: Najgori finansijski rezultat poslije 2000.
Državni sekretar Ministarstva finansija i privrede Srbije, Vlajko Senić, ocijenio je da se Srbija tokom 2012. godine suočila sa najvećim izazovima u oblasti javnih finansija nakon demokratskih promjena koje su se desile u oktobru 2000.
“Budžetski deficit je dostigao rekordan nivo od sedam odsto BDP-a, a međugodišnji rast potrošačkih cijena je veći od 10 odsto.
"Budžetski deficit je dostigao rekordan nivo od 7% BDP-a, a međugodišnji rast potrošačkih cijena je veći od 10%. Ukupne potrebe za finansiranjem dostigle su iznos od 4,5 milijardi eura", kazao je Senić
Ukupne potrebe za finansiranjem dostigle su iznos od 4,5 milijardi eura.
Vlada Srbije je nakon izbora pripremila obiman paket mjera fiskalne konsolidacije.
Sveukupno će izdaci tokom 2013. godine porasti za četiri odsto, a prihodi za 15 odsto.
Vlada će obezbijediti drastično smanjenje budžetskog deficita sa ovogodišnjih sedam na 3,5 odsto u 2013. godini. Deficit će dostići sedam odsto BDP-a, što je najgori finansijski rezultat poslije 2000. godine.
Plan i budžet koji je upućen Vladi na usvajanje podrazumijeva drastičnu fiskalnu konsolidaciju i deficit koji bi naredne godine mogao iznositi 3,52 odsto.
Takav potez predstavja ozbiljan korak u pravcu štednje i promjena ponašanja uopšte u oblasti javnih finansija”, naglasio je Senić.
Avdiu: Cilj je održivi nivo javnog duga
Zamjenik ministra finansija i ekonomije Kosova, Ramadan Avdiu istakao je da je od presudne je važnosti zadržati fiskalnu održivost i budžetom obezbijediti održivo finansiranje i adekvatan nivo fiskalnih rezervi.
“Cilj je održivi nivo javnog duga kako mjere ne bi ugrozile naš budući razvoj.
"Od 2008. do 2011. rast realnog BDP je bio u prosjeku 3,9% i uglavnom je bio podstaknut domaćom tražnjom i investicijama. Ove godine očekujemo rast BDP za 3,9, a naredne 4,5%”, kazao je Avdiu
Ekonomija Kosova je u velikoj mjeri ostala zaštićena od globalne finansijske i trenutne dužničke krize, što je uglavnom rezultat niske finansijske integrisanosti, male izvozne baze i vrlo niskog javnog duga.
Od 2008. do 2011. rast realnog BDP je bio u prosjeku 3,9 odsto i uglavnom je bio podstaknut domaćom tražnjom i investicijama.
Ove godine očekujemo rast BDP za 3,9, a naredne 4,5 procenata”, zaključio je Avdiu.
Galerija
Bonus video:
