Crnogorska ekonomija je u prvoj polovini godine rasla po stopi od 2,1 odsto, što je približno projekciji rasta od 2,5 odsto za ovu godinu, saopštili su iz Vlade.Pomoćnik ministra finansija, Tijana Stanković, kazala je da su osnovni generatori rasta u prvoj polovini godine turizam, sa rastom dolazaka broja turista 8,3 odsto i rastom broja noćenja 6,4 odsto u prvoj polovini godine. "Pozitivan aspekat je dolazak turista iz razvijenih zemalja, što se može smatrati rezultatom međunarodnih dešavanja, koji su se iz arapskih zemalja i Grčke preselili na druge mediteranske destinacije”, rekla je Stanković nakon sjednice Vlade na kojoj je usvojena Analiza ostvarenja ekonomske politike Crne Gore u prvoj polovini godine. Na rast su uticala i pozitivna kretanja u trgovini, i to u maloprodaji 16,1 odsto, što ukazuje na povećanje ukupne tražnje i što je uslov za pozitivan investicioni ciklus.
Na rast su uticala i pozitivna kretanja u trgovini, i to u maloprodaji 16,1 odsto, što ukazuje na povećanje ukupne tražnje i što je uslov za pozitivan investicioni ciklus
U građevinarstvu je rast vrijednosti radova iznosio 18,1 odsto i pozitivan je pokazatelj, ali je s druge strane zabilježen pad broja novih ugovora u toj oblasti.“Prerađivačka industrija je isto uticala sa rastom 7,9 odsto i nije uslovljena samo većom proizvodnjom aluminijuma, već i rastom u oblasti drvoprerade, hemijske i prehrambene industrije”, navodi se u Analizi.
Inflacija pod uticajem nafte
Inflacija je u prvoj polovini godine bila pod uticajem cijene nafte. Najviša je bila u martu – 3,7 odsto, ali se sa padom cijena stabilizovala u junu na 3,5 odsto.Relativni rast cijena zabilježen je u transportu, industriji prehrambenih proizvoda, što je indiretni ili direktni rezultat cijena nafte, a kod alkoholonih pića i duvanskih proizvoda zabilježen je rast usljed rasta akciza početkom godine.
Deficit javnih finansija iznosio je 1,56 odsto, dok je projekcija na godišnjem nivou bila 2,6 odsto
Stopa nezaposlenosti u junu iznosila je 11,3 odsto, što je rezultat povećane ekonomske aktivnosti. Rast zaposlenosti od 5,6 odsto, prosječna zarada u prvih šest mjeseci bila je jedan odsto niža u odnosu na period prošle godine, dok je nominalna zabilježila pozitivan rast.“I pored pozitivnih pokazatelja na tržištu rada, Crna Gora se i dalje suočava sa strukturnim disbalansima na tržištu rada, sa oko 30 hiljada nezaposlenih i deset hiljada sezonaca. Zabilježen je rast nezaposlenih sa visokom stručnom spremom, konstantan je rast onih sa srednjom stručnom spremom, što ukazuje na potrebu za sistemskim promjenama na tržištu rada”, ukazuje se u izvještaju Vlade.Deficit javnih finansija iznosio je 1,56 odsto, dok je projekcija na godišnjem nivou bila 2,6 odsto. Prihodi budžeta pali su u odnosu na isti period prošle godine 2,7 odsto, dok su rashodi rasli 5,3 odsto.
Deficit 1,6 odsto
Pad prihoda uslovljen je rastom nenaplaćenih poreskih potraživanja, dok je rast rashoda ostvaren zahvaljujući većem broju penzionera i penzijskih i socijalnih izdataka.Deficit budžeta bio je 1,6 odsto. Javni dug je porastao na 44,9 odsto, u odnosu na 37,4 odsto prošle godine i to zbog emisije euroobveznica, koja je koršćena za otplatu duga i kapitalni budžet.“Bankarski sektor bio je finansijski stabilan, ali i dalje bilježi konstantnu kreditnu neaktivnost, krediti su u konstantnom padu, od početka godine pet odsto, a u aprilu je bio blagi rast. Zabrinjava rast učešća nekvalitetnih u ukupnim kreditima koji je u julu iznosio 25,3 odsto”, rekla je Stanković.Vlada i Centralna banka Crne Gore (CBCG) će 1. oktobra predložiti set mjera za povećanje kreditne aktivnosti banaka, kao i onih koje će odgovoriti izazovima koji dolaze sa eksternih tržišta.Pozitivni signali dolazili su iz eksternog sektora, pa je u spoljnotrgovinskoj razmjeni rast izvoza iznosio 50 odsto, koji odražava konkuretnost privrede i rast uvoza 11,2 odsto.
“Kriza ne može izbjeći Crnu Goru u smislu pada investicija iz zemalja koje je već zahvatila, ali se država može opredijeliti za mjere politike velikih članica poput Njemačke
Spoljnotrgovinski deficit pao je 22,5 odsto u odnosu na prethodni kvartal. Neto strane direktne investicije za prvih pet mjeseci pale su 21 odsto.“Kriza ne može izbjeći Crnu Goru u smislu pada investicija iz zemalja koje je već zahvatila, ali se država može opredijeliti za mjere politike velikih članica poput Njemačke”, kazala je Stanković.Ekonomija je, kako je dodala, na putu rasta nakon perioda oporavka prošle godine, ali je kao mali i otvoren sistem imala eksterne šokove i sami proces donošenja odluka mora biti fleksibilan i ne uslovljen kratkoročnim efektima."Na usporavanje rasta može uticati nelikvidnost privrede, kao i javne finansije u kojima se bilježi povećanje duga i potraživanja, ali se očekuje da će podaci nakon sezone biti drugačiji, jer je treći kvartal najbitniji", saopštila je Stanković.
Bonus video:
