rješavanje krize izazvane pandemijom

Iz Evropske investicione banke 1,7 milijardi eura pomoći Zapadnom Balkanu

Zdravstveni sistemi u državama regiona, kao i mala i srednja preduzeća biće glavni korisnici ovog paketa podrške EU
1072 pregleda 0 komentar(a)
Ilustracija, Foto: Pixabay.com, Pixabay.com, Pixabay.com
Ilustracija, Foto: Pixabay.com, Pixabay.com, Pixabay.com

Evropska investiciona banka (EIB) će investirati 1,7 milijarde eura kako bi podržala brži društveni i ekonomski oporavak Zapadnog Balkana od posledica pandemije Kovid-19, saopšteno je iz EIB. Ova sredstva su, kako je saopšteno, dio finansijskog paketa podrške regionu koji je u ukupnom iznosu od 3,3 milijarde eura pripremila Evropska komisija i najavila 29. aprila kad pomoć „Tima Evrope“ zemljama Zapadnog Balkana.

Zdravstveni sistemi u državama regiona, kao i mala i srednja preduzeća biće glavni korisnici ovog paketa podrške EU. Mjere će dodatno ojačati i bankarski sektor u regionu i omogućiti tehničku pomoć za pripremu i realizaciju razvojnih projekata i privlačenje dodatnih investicija, ističu iz EIB.

"Kako bi pomogao da se brže otklone zdravstvene, društvene i ekonomske posljedica pandemije, Evropska investiciona banka će ubrzati odobravanje, potpisivanje i raspodjelu već odobrenih zajmova za privatni i javni sektor u regionu, a 600 miliona eura biće namijenjene isključivo za privatni sektor", dodaje se u saopštenju.

“Uprkos nesagledivim izazovima koje je donijela pandemija Kovid-19 u samoj Evropskoj uniji, ovaj je paket mjera dokaz naše iskrene podrške našim partnerskim zemljama na Zapadnom Balkanu i naše posvećenosti međunarodnoj saradnji i koordinaciji u kriznim vremenima. Značajne potrebe Zapadnog Balkana mogu se podmiriti isključivo saradnjom i EIB će rado dati svoj doprinos ovim naporima kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan, kao i Plan za oporavak ekonomije i investicija koji se očekuje", poručio je Verner Hojer, predsjednik EIB.

Oliver Varhelji, komesar EU za proširenje, kazao je da odgovor EU na pandemiju Kovid-19 pokazuje da zemlje Zapadnog Balkana vide kao privilegovane partnere Unije i buduće zemlje članice EU.

"Zajedno sa Evropskom investicionom bankom sastavili smo paket finansijskih mjera kako bi se odgovorilo na najhitnije potrebe i omogućili uslovi za što brži ekonomski oporavak. Nas fokus u ovom trenutku je ubrzano plasiranje ovih finansijskih sredstava korisnicima u regionu jer je pravovremena pomoći ključna. Paralelno sa ovim mjerama, nastavićemo sa pripremom sveobuhvatnog ekonomskog i investicionog plana koji će pomoći Zapadnom Balkanu na putu dugoročnog oporavka, obezbijediti podršku za ekonomije regiona i podržati dodatne reforme, kada i kako to bude potrebno”, rekao je Varhelji.

Paket hitnih mjera Evropske investiciona banke za Zapadni Balkan, kako je saopšteno: uključuje:

- Odobravanje namenskih novih finansijskih sredstava, uz fleksibilnije uslove i proširene kriterijume za apliciranje za projekte koji podržavaju zdravstveni sektor, mala i srednja preduzeća i preduzeća srednje tržišne kapitalizacije pogođena pandemijom

- ubrzavanje raspodjele i realizacije postojećih transakcija,

- preusmjeravanje postojećih sredstava za pomoć zdravstvenom i privatnom sektoru

- povećanje dostupnih finansija kod EIB-a u okviru finansijskog paketa “Covid TopUp”,

- dodatne olakšice za finansiranje projekata u oblasti zdravstva i civilne zaštite, a koji su prioritet javnog sektora, u skladu sa nacionalnim strategijama za reagovanje u slučaju pandemija i vanrednog stanja.

"Regionu Zapadnog Balkana je nužna značajna pomoć i njen obim zahtijeva saradnju svih zemalja u regionu, institucija EU i zemalja članica EU, kao i međunarodnih i evropskih finansijskih institucija. EIB Grupacija je spremna da nastavi saradnju sa svim svojim partnerima na Zapadnim Balkanom, posebno putem platformi kao što je Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF)", dodaje se u saopštenju EIB.

Pored paketa hitne finansijske pomoći vrednog 1,7 milijardu eura, iz EIB ističu da pripremaju i dodatne investicije i portfolio projekata čija se vrijednost trenutno procjenjuje na 2,3 milijardi eura.

"Ovo će biti dugoročne mjere podrške održivom razvoju regiona i još jedna potvrda pozicije EIB-a kao glavnog izvora pristupačnih, dugoročnih finansija i tehničke podrške Zapadnom Balkanu. U periodu od 2008. do 2019. godine EIB je investirao više od osam milijardi eura u Zapadni Balkan što čini ovu banku najvećim međunarodnim investitorom u regionu", ističu iz EIB.

EIB je, poručuju, spreman da u skladu sa politikom EU i nacionalnim prioritetima zemalja članica podrži projekte koji će omogućiti regionu uspješnu tranziciju ka korišćenju obnovljivih izvora energije, digitalizaciju, bolju povezanost, nova radna mjesta i posebno zapošljavanje mladih, efikasnu zaštitu životne sredine, povećanu otpornosti na prirodne katastrofe, kao i efikasniju regionalnu saradnju i ekonomske integracije.

Podrška modernizaciji zdravstva

Kada je zdravstveni sektor u pitanju, ističe se da je EIB na Zapadnom Balkanu fokusiran na podršku projektima koji imaju za cilj modernizaciju, obnovu i poboljšanje javnog sektora, kao i projektima koji ohrabruju ravnopravan pristup i unaprjeđenje kvaliteta nege pacijenata. EIB je, kako navode, spremna da finansijski i savjetodavno podrži zdravstvene sisteme u regionu kako bi podigli efikasnost, unaprijedili bolničku infrastrukturu, našli efikasne modele finansiranja i transformisali se u zdravstvene sisteme otporne na izazove poput pandemija.

"Banka Evropske unije planira nastavak svojih investicija u zdravstvene sisteme u regionu, oslanjajući se na već realizovane projekte, od kojih je značajan broj dobio i bespovratnu pomoć iz fondova Evropske unije. EIB je u Srbiji investirao 200 miliona eura za modernizaciju, rekonstrukciju i proširenje kliničkih centara u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu. Dodatnih 200 miliona eura investirano je u javna istraživanja i razvoj zdravstva u Srbiji, čime su unaprijeđeni istraživačke institucije i zdravstvena infrastruktura. U Bosni i Hercegovini EIB je investirala 115 miliona eura u rekonstrukciju Kliničkog centra Banja Luka i izgradnju nove bolnice u Bijeljini. Danas su ove institucije među najvažnijim karikama u lancu odbrane svojih zemalja od pandemije Covid-19. Oslanjajući se na sopstvena sredstva i grantove EU, iz inicijativa kao što je WBIF na primjer, EIB je spremna da zdravstvenom sektoru u regionu pruži i usluge savjetovanja kako bi se pripremili razvojni i investicioni projekti, a zdravstveni sistem razvijao u skladu sa najboljim standardima i praksama EU i dodatno osnažili i izgradili kapaciteti", poručuju iz EIB.

Investiranje u zapošljavanje i održivi razvoj

Iz EIB ističu da su mala i srednja preduzeća ključ ekonomskog rasta, inovacija, socijalne integracije i zapošljavanja na Zapadnom Balkanu, gdje zapošljavaju između 60 i 80 odsto radno aktivne populacije.

"EIB će odgovoriti na izazove sa kojima se oni suočavaju i povećati finansiranje opširnim spektarom svojih proizvoda i usluga (zajmovi, garancije, akcije i tehničke usluge). Cilj ovih mjera je da se malim i srednjim preduzećima na Zapadnom Balkanu pomogne da riješe tekuće probleme nastale kao posljedica pandemije Covid-19 kako bi se brže oporavili i nastavili sa radom. Dio ove podrške biće realizovan kroz Program za razvoj preduzeća i inovacija Zapadnog Balkana (EDIF) koji je podržan od strane Evropske unije. Od ukupnog iznosa sredstava koje je Evropska investiciona banka plasirala na Zapadnom Balkanu skoro polovinu čine zajmovi malim i srednjim preduzećima, kao i preduzećima sa srednjom tržišnom kapitalizacijom. Sredstva EIB-a dostupna su malim i srednjim preduzećima preko lokalnih finansijskih institucija koje djeluju kao posrednici između Banke i MSP. Na ovaj je način, samo u posljednjoj deceniji, na Zapadnom Balkanu finansijskim sredstvima podržano 28.400 malih i srednjih preduzeća i sačuvano 200.000 radnih mjesta", saopšteno je iz EIB.

Preporučujemo za Vas