PODRŠKA EU ZAVISI OD KVALITETA PROJEKATA

Crna Gora može dobiti oko 500 miliona

EU će tražiti da projekti budu neophodni, isplativi, održivi i ekološki prihvatljivi, objašnjava sagovornik uključen u aktivnosti u vezi sa Investicionim okvirom za Zapadni Balkan Pet godina kod EU na čekanju dva nastavka izgradnje auto-puta, jer nema dokaza da su isplativi

65203 pregleda 133 reakcija 37 komentar(a)
Države regiona dobijale podršku za gradnju auto-puteva, Crna Gora nije dokazala isplativost: dionica Podgorica-Mateševo (arhiva), Foto: Boris Pejović
Države regiona dobijale podršku za gradnju auto-puteva, Crna Gora nije dokazala isplativost: dionica Podgorica-Mateševo (arhiva), Foto: Boris Pejović

Crna Gora bi mogla očekivati da dobije oko pet odsto sredstava, grantova i povoljnih kredita od devet milijardi eura iz Investicionog okvira Evropske komisije (EK) za Zapadni Balkan, što je oko 450 do 500 miliona, ali sve zavisi od kvaliteta projekata koji se predlažu, ocijenio je sagovornik „Vijesti“ uključen u aktivnosti u vezi sa tim projektom.

On navodi da je Crna Gora u proteklih deset godina od postojanja Investicionog okvira, od oko 7,5 milijardi podijeljenih grantova i povoljnih kredita zemljama u regionu dobila oko 410 miliona.

Projekti koje je Crna Gora do sada kandidovala sama ili zajedno sa jednom ili više susjednih zemalja vrijede oko 1,7 milijardi eura.

Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) je osnovala Evropska unija da bi pomogla zemljama kandidatima za članstvo da se brže i kvalitetnije razvijaju, kao i da pojednostavi kontakt između korisnika - šest država regiona Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Albanije, Srbije, Kosova i Sjeverne Makedonije sa institucijama i bankama EU kao donatorima i kreditorima.

Projekti se mogu predati iz oblasti saobraćajne infrastrukture, zaštite životne sredine, energetike iz obnovljivih izvora, razvoja digitalne infrastrukture, izgradnje i opremanja škola, bolnica i socijalnih institucija, kao i za održive i razvojne projekte privatnog sektora.

Iz Kancelarije za evropske integracije nedavno su kazali da tačan iznos sredstava za Crnu Goru nije moguće unaprijed definisati.

Studija isplativosti

Dva najznačajnija projekta koje je Crne Gora kandidovala još prije pet godina su poddionice na auto-putu od Mateševa do Andrijevice i takozvana obilaznica auto-puta oko Podgorice od Smokovca, preko Rogama, Vranjskih njiva, Veljeg brda, Tološa, ukrštanja na nikšićkoj magistrali kod Komanskog mosta i dalje preko Bera do ukrštanja sa magistralom za Cetinje kod Farmaka.

Sagovornik „Vijesti“ kaže da su dva bitna razloga zbog čega Crna Gora nije dobila podršku za gradnju ove dvije dionice - to su što auto-put Bar - Boljare - Beograd nije dio evropske mreže auto-puteva i što ne postoje studije da je ta investicija isplativa.

„Crna Gora nema studiju da je ovaj auto-put isplativ i održiv, što je osnovni uslov da bi neki projekat bio finansiran. Vlada je dobila grant od 3,1 milion eura da uradi studiju isplativosti prema standardima EU, što još nije završeno pa je pitanje da li ovaj projekat može biti i finansiran i iz nove faze Investicionog okvira“, kazao je sagovornik „Vijesti“.

Predloženo

Za dionicu od Mateševa do Andrijevice dugu 21 kilometar, Vlada je, kroz Investicioni okvir, zatražila da od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) dobije povoljan kredit od 123 miliona eura, dok se sama obavezala da će obezbjediti 287 miliona eura, uz dodatni grant od 12,3 miliona za nadzor radova i superviziju.

Za dionicu od Smokovca do Farmaka, od 18 kilometara, potrebna su 192 miliona eura, od čega bi, prema ideji Vlade, 55,2 miliona eura pozajmila od EBRD-a, a 128,8 miliona eura bi sama obezbijedila. Dobila bi i dva bespovratna granta od 2,4 i 5,5 miliona eura.

„Sve susjedne zemlje su proteklih godina dobijale novac iz Investicionog okvira da grade svoje auto-puteve jer su njihove dionice dio evropskih koridora i kvalitetno su pripremili projekte. Crna Gora to nije uradila. Na primjer, Srbija je za završetak koridora od Beograda do makedonske granice i od Niša do Bugarske dobila oko 1,4 milijarde eura. S obzirom da bismo mi naredne godine konačno trebalo da završimo dionicu od Podgorice do Mateševa, nakon dvije godine kašnjenja, moguće je da nova studija pokaže da su nove dionice isplative jer je već završena ova najskuplja, odnosno da bi se njihovom izgradnjom smanjila šteta. Ali to je neizvjesno i veliki posao za novu Vladu“, ukazuje sagovornik „Vijesti“.

On predlaže da se što prije procijeni da li se nastavci gradnje auto-puta mogu finansirati kroz Investicioni okvir, kao i da se pokuša povećati iznos povoljnih zajmova od EU i grantova.

„Svjetska banka i MMF procjenjuju da će javni dug Crne Gore do kraja godine preći 90 odsto BDP-a, takođe pandemijska kriza je dodatno ispraznila javne finansije pa je nemoguće da se na drugi način pronađe sada predviđeni dio novca koji mora da obezbijedi Crna Gora. Ako je izvjesno da Crna Gora ne može dobiti novac za ove dionice onda pažnju treba usmjeriti na druge projekte koji ispunjavaju uslove da dobiju podršku”.

Crna Gora u proteklih deset godina od postojanja Investicionog okvira od oko 7,5 milijardi podijeljenih grantova i povoljnih kredita zemljama u regionu dobila oko 410 miliona

Neki od predatih projekata a koji nijesu počeli ili nijesu u potpunosti završeni su razvoj elektroprenosne mreže od 27 miliona eura, unapređenje digatalne mreže i dostupnosti od 27 miliona, završetak vodovodne i kanalizacione mreže na primorju od 25 miliona, izgradnja zatvora u Mojkovcu od 23,7 miliona i međudržavnog puta Plužine - Šćepan Polje od 65 miliona, projekat brzih magistrala duž Crnogorskog primorja od 293 miliona, izgradnja dalekovoda 400 kV sa susjednim državama 50 miliona...

Ako nastavak auto-puta nije prihvatljiv, hitno novi projekti

Sagovornik „Vijesti“ uključen u aktivnosti u vezi sa Investicionim okvirom kaže da bi bio veliki uspjeh ako bi se projekat nastavka izgradnje dvije dionice auto-puta prilagodio, odnosno ako bi se dokazala prihvatljivost tog projekta i dobila podrška EU.

„To bi značilo uposlenje značajne građevinske operative i velikog broja radnika narednih tri do pet godina, zavisno da li bi se radile obje dionice istovremeno ili jedna nakon druge, i održanje rasta BDP-a jer je moguće da će u narednom periodu doći da smanjenja stambene i izgradnje hotelskih kompleksa zbog ekonomske krize. Ako bismo dobili novac od EU za nastavak gradnje auto-puta izvođači bi morali da traže na tenderu, to bi bila šansa i za crnogorske kompanije koje su sada podizvođači kineskom CRBC-u i koji su stekli znanja i iskustva da neke dionice sami rade“, jedno je mogućih rješenja.

Predlog je, ako bi bilo izvjesno da se nastavak auto-puta ne može finansirati iz ovog Investicionog okvira, da se ubrza priprema ostalih projekata poput tri nedostajuće klinike za Klinički centar Crne Gore, izgradnju škola, regionalnih sanitarnih deponija, saniranje crnih tačaka...

„Bilo bi dobro i kada bi se mogao kvalitetno pripremiti projekat izgradnje hidroelektrane na Komarnici jer je lakše dokazati održivost, a odustati od elektrana na Morači. Takođe, mislim da bi mogao proći projekat koji bi objedinio izgradnju kanalizacione mreže u Ulcinju, sa sanacijom kanala Port Milena, regulacijom Bojane i spašavanja Ade od erozije plaže koja je u toku. Tu imate i ekološku i razvojnu komponentu, a mogao bi se i pripremiti projekat obnove rada Solane ako se prethodno riješe imovinski sporovi“, neki su od predloga.