osvrt na predloženi zakon

Fidelity: Usvajanje Zakona o moratorijumu dovešće do nesagledivih ekonomskih posljedica

“Crnogorske kompanije zavise od eksternog finansiranja i nemaju mogućnost da akumuliraju dovoljnu količinu novca za stabilizaciju, oporavak I diverzifikaciju poslovanja"

46676 pregleda 82 reakcija 82 komentar(a)
Foto: Shutterstock
Foto: Shutterstock

Konsultanska kompanija „Fidelity consulting“ u svom osvrtu na predloženi Zakon o moratoriju navodi da bi se njegovim usvajanjem izazvao interni ekonomski šok u ekonomiji koja je već ekstremno osjetljiva na eksterne šokove, a da kombinacija ovako koncipiranog internog i razarajućeg postojećeg eksternog šoka, može dovesti do nesagledivih dugoročnih posljedica po ekonomski sistem Crne Gore.

Zakon o "moratorijumu" predviđa da se na šest mjeseci od 1. maja odloži plaćanje svih kreditnih obaveza bankama po osnovu glavnica, kamata, zatezne kamate, naknada i drugog, odnosno banke bi u ovom periodu ostale bez najznačajnijih prihoda.

Predlagači ovog zakona su Draginja Vuksanović Stanković i Raško Konjević iz Socijaldemokratske partije.

Fidelity smatra da ključnu ulogu u stabilizaciji, oporavku i diversfikaciji ekonomije ima bankarski sektor, te da se ne privreda ne može stabilizovati bez zajedničkih napora privrede, banaka i Vlade.

“Crnogorske kompanije zavise od eksternog finansiranja i nemaju mogućnost da akumuliraju dovoljnu količinu novca za stabilizaciju, oporavak I diverzifikaciju poslovanja. Drugo, Investiciono razvojni fond više nema snažan kreditni potencijal jer je najveći dio novca usmjerio u privredu prethodne godine. Zbog navedenog, presudna je uloga najavljenog Kreditno garantnog fonda u kome će ulogu plasiranja viška sredstava imati jedino banke! Bez banaka, koje imaju viška sredstava, kreditno garantni fond u potpunosti gubi smisao čime se otežava ukupna stabilizacija, oporavak i diverzifikacija crnogorske ekononije”, navode iz “Fidelity consulting-a”.

Oni postavljaju pitanje zašto se moratorijum odnosi na 200.000 ljudi, od kojih mnogi imaju kredite, a koji su, kako navode, redovno primali zarade tokom pamdemije virusa.

“Kada je uveden opravdani moratorijum u 2020. godini, situacija je bilo mnogo drugačija: država je bila zaključana, veći dio privrede nije radio pa je odlaganje plaćanja obaveza bio potpuno ispravna odluka”.

Za njih je nelogičan zahtjev i da se korisnicima kredita ne obračunava kamata.

“Na stranu što banke imaju trošak depozita, kao i visoke operativne troškove, izdvajamo sljedeću nelogičnost: veliki broj kompanija je imao rast prihoda i profita u 2020. godini (privatne zdravstvene ustanove na primjer). Ukoliko bi ovakvo zakonsko rješenje prošlo, i tim kompanijama bi plaćanje kreditnih obaveza bilo odloženo, dok bi im se dodatno finansirala i kamata?! Priznaćete – takav pristup jeste lišen suve ekonomske logike”, navode iz ove kompanije

Nije pošteno, prema njima, ni da kamate plaćaju i kompanije koje su bile u teškim dubiozama prije krize izazvane koronavirusom.

“Ukoliko bi se bankama onemogućila naplata kamate, stvara se opasan presedan koji može da se aplicira na ostale industrije i grane privrede. Tako možemo doći u situaciju da se svim sektorima privrede za koje se procijeni da su profitabilni, na birokratsko-administrativni način jednostavno nametne prodaja proizvoda i usluga bez ikakve zarade. Ne bi bilo loše da plaćamo manje račune za, recimo, telekomunikacione usluge”, kažu iz Fidelitija.

Dodaju i da se investicije u bankarski sektor dolaze mahom od renomiranih evropskih finansijskih institucija, a da se ne može očekivati njihov dolazak u budućnosti ako se usvoji predloženi zakon.

Prema njihovoj analizi, usvajanjem zakona bi se brzo i pogoršao kreditni rejting države, što će za posljedicu imati, kako navode, povećanje cijene zaduženja, zbog čega će država I njeni građani plaćati veće kamate na javni dug. Dodaju da refinasiranje spoljnjeg duga države može biti ugroženo

“Strane finansijske institucije drže dio spoljnjeg duga Crne Gore i da neće blagonaklone gledati na predloženo zakosnko rješenje. Ako znamo da Crna Gora jednostavno nema mogućnosti da bez refinansiranja otplati dio spoljnjeg duga koji dolazi na jednokratnu naplatu sljedećih godina, dogodio bi se bankrot javnih finansija. Ukoliko bi se dogodio bankrot javnih finansija, takva situacija predstavlja ispunjavanje uslova za jednokratnu naplatu kompletnog kineskog duga za autoput koji iznosi blizu milijardu eura. Domino efekat ovakvog razvoja situacije može biti katastrofalan: povlačenje depozita bi izazvalo ugrožavanje likvidnosti a u dužem roku bi zaustavljanje naplate kamate izazvalo i krizu solventnosti pojedinih banaka”.

Kao rješenje za podršku najteže pogođenim kompanijama i građanima vide identifikaciju kompanije i osoba koja su opravdano onemogućene da sevisiraju obaveze prema bankama.

“Kao i u slučaju hotelske industrije, kada je država platila kamatu za tu industriju, treba napraviti jasan obračun troškova kamata i vidjeti da li država ima potencijal da subvencioniše dio ili ukupnu kamatu najugroženijim kompanijama i građanima. Na taj način se postiže pravi cilj: podrška zdravim djelovima privrede i ugroženim građanima”, zaključuju iz “Fidelity consulting”.