Vlada očekuje da će od poreza i doprinosa u narednoj godini prihodovati 1,6 milijardi eura ili 160 miliona više nego što je bio plan za ovu godinu. Upravo za taj iznos smanjeno je zaduživanja države u narednoj godini u odnosu na ovu, navodi se u predlogu budžeta za 2018. godinu kojeg je Vlada juče predala Skupštini.
Najveći dio od tih 160 miliona eura novih prihoda, odnosi se na veću naplatu poreza na dodatu vrijednost (PDV) - za 93 miliona eura jer će stopa PDV-a od januara biti povećana sa 19 na 21 euro. Od veće naplate akciza Vlada očekuje dodatnih 36 miliona eura, jer od januara ponovo povećava akcize na cigarete i alkohol a i naredne godine će važiti dodatna akciza na gorivo od devet centi, uvedena početkom ove godine.
Država očekuje i više novca od doprinosa za penzijsko i zdravstveno osiguranje za 18 miliona, a kako nije najavljeno povećanje stopa ovih dažbina do tog novca treba da dođu poboljšanjem naplate i rastom broja zaposlenih.
Očekuju i dodatnih devet miliona od poreza na dohodak fizičkih lica, tri miliona od poreza na dobit, pet miliona više na račun administrativnih taksi, po 1,2 miliona više od naknada za prirodna dobra i od koncesija za igre na sreću...
Ostali državni prihodi iznosiće 107 miliona eura, ili osam miliona manje nego ove godine.
Prihod države od zaduživanja vrijediće 296 miliona eura, dok je ove godine ta cifra iznosila 454 miliona eura. Od tih 296 miliona eura, 190 miliona se odnosi na kredit za autoput a 106 miliona su novi krediti na otplatu starih dugova. Za otplatu starih dugova biće iskorišćeno još 70 miliona iz redovnih prihoda.
Na rashodnoj strani budžeta najveća stavka su transferi za socijalnu zaštitu od 551 milion eura i oni su za 19 miliona manji nego ove godine. Do uštede od čak 40 miliona na ovoj stavci došlo je kod “ostalih prava iz socijalne zaštite”, što se odnosilo na ukinute naknade majkama sa troje i više djece.
Transferi za socijalnu zaštitu obuhvataju i isplatu penzija za što će biti potrebno 425 miliona eura ili 14 miliona više nego ove godine. Smanjena je stavka za otpremnine tehnološkim viškovima za 2,5 miliona, a povećana za naknade nezaposlenima za dva miliona. Za dječje dodatke opredijeljeno je 4,5 miliona eura što je milion više nego ove godine. Stavka za porodilje povećana je za 1,2 miliona na 16,6 miliona, za socijalnu pomoć (materijalno obezbjeđenje) za milion na 14,2 miliona, za liječenje van Crne Gore za 600 hiljada na 16,5 miliona,...
Iznos za bruto zarade zaposlenih “na budžetu” povećan je za pola miliona na 439 miliona, dok su rashodi za materijal uvećani sa 29 na 36 miliona, a za usluge sa 71 na 75 miliona.
Transferi za zdravstvenu zaštitu povećani su za četiri miliona na 76,5 miliona, a za obrazovanje za dva miliona na 23,5 miliona. Smanjeni su transferi za kulturu i sport za 1,2 miliona na 4,6 miliona, a za nevladine organizacije za 1,8 miliona na 4,6 miliona. Davanja političkim strankama povećana su za oko 300 hiljada na 5,3 miliona eura.
Budžetska rezerva iznosiće 17 miliona ili 2,7 miliona više nego ove godine.
Novi krediti za puteve od 50 miliona, a za helikoptere 30
Vlada će naredne godine potpisati kreditne angažmane ili će ranije potpisani postati efektivni, u vrijednosti od 158,8 miliona eura. Najveći kredit je sa Evropskom investicionom bankom (EIB) od 40 miliona eura za projekte rekonstrukcije magistralnih puteva. Biće potpisan i kredit od 30 miliona za kupovinu tri vojna helikoptera.
Od Banke za razvoj Savjeta Evrope (CEB) biće uzeto 15 miliona eura za izgradnju novog zatvora u Bijelom Polju. Sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj (IBRD) uzeće kredit od 30 miliona za projekat MIDAS 2 koji se odnosi na jačanja institucija i poljoprivrede.
Sa IBRD biće zaključeni i krediti od 14 miliona za jačanje porekse administracije, od 10 miliona za rekonstrukciju puteva i od šest miliona za energetsku efikasnost.
Sa Njemačkom bankom za razvoj (KfW) biće potpisan ugovor o kreditu od 8,8 miliona eura za projekat „Vodosnadbijevanje i odvođenje otpadnih voda na crnogorskom primorju, faza V”.
Za potrebe javnih zdravstvenih ustanova za kupovinu medicinske opreme predviđeno je zaduženje od pet miliona, koje će se, kako je navedeno, realizovati kroz kreditni ili lizing aranžman u trajanju od najmanje pet godina.
Vlada će naredne godine dati i dvije garancije za zaduženja njenih kompanija. To se odnosi na kredit od 20 miliona između Crnogorskog elektronskoprenosnog sistema i Njemačke banke za razvoj (KfW) za projekat izgradnje elektroenergetske infrastrukture na poluostrvu Luštica, kao i na kredit od sedam miliona Željezničkoj infrastrukturi za unapređenje pruge.
Bonus video:
