Crnogorska ekonomija će zahvaljujući turizmu dostići rast od 10,8 odsto u ovoj godini, ali taj snažni oporavak nije donio smanjenje nezaposlenosti i smanjenje stope siromaštva, procijenila je Svjetska banka (SB) u novom ekonomskom izvještaju za region.
Iz ove međunarodne organizacije su ukazali i da je došlo do rasta budžetskih prihoda dominantno zbog naplate PDV-a, te da je zabilježen pad rashoda zbog nedovoljnog izvršenja kapitalne budžetske potrošnje i niske potrošnje roba i usluga.
Prognoza SB o rastu ekonomije od 10,8 odsto je niža od poslednje Vladine projekcije koju je predstavio prošle sedmice ministar finansija Milojko Spajić koji je najavio rast ekonomije od 13 odsto u ovoj godini.
”Nakon duboke recesije 2020. godine, crnogorska ekonomija se oporavlja brže nego što je predviđeno uz dvocifrenu stopu rasta u ovoj godini. Vakcinacija, zdravstveni protokoli i otvorene granice su pomogle da oživi turizam. Međutim, nezaposlenost ostaje visoka, jer se sa oporavkom ekonomije nije pokrenulo tržište rada što ograničava tempo ponovnog smanjenja siromaštva”,ocjena je SB-a.
Konstatovano je da je velika emisija evroobveznica u decembru 2020. godine umanjila finansijske pritiske u ovoj godini, zajedno sa smanjenim fiskalnim deficitom. Ipak, preporuka je da se i dalje mora zadržati pažljivo fiskalno upravljanje.
”Mala, otvorena i od turizma zavisna crnogorska ekonomija bila je jako pogođena pandemijom i pretrpjela je pad od 15 odsto u prošloj godini poništavajući time višegodišnje smanjenje siromaštva. Uz to, kriza je dodatno otvorila strukturalne slabosti Crne Gore. Tokom posljednjih pet godina prije korona krize rast je u prosjeku bio četiri odsto vođen velikim javnim ulaganjiam i rastom potrošnje. Zbog slabijeg pridržavanja fiskalnih planova i finansiranja auto-puta iz dugova javni dug se udvostručio od nezavisnosti i dostigao vrhunac od 105 odsto BDP-a u prošloj godini. Sa napretkom u vakcinisanju i uvođenjem restrikcija procjenjuje se da će rast ekonomije Crne Gore u ovoj godini biti 10,8 odsto BDP-a. Rast je jači nego što se ranije procjenjivalo zbog bržeg opravka turizma. Predviđanje je da će prihodi od turizma biti na nivou od 75 odsto ostvarenih prihoda iz 2019. godine”, konstatovala je SB.
U izvještaju se navodi da je turistička sezona bila jača od očekivanja sa julskim ostvarenjem noćenja turista u nivou od 90 odsto iz 2019. godine, kao i da je turizam doprinio rastu maloprodaje koja je do juna ojačana za šest odsto.
Rekordan broj nezaposlenih
”Ipak, podaci pokazuju stalni pad zaposlenosti koji je u junu dostigao rekordno nizak nivo. Registrovani broj nezaposlenih je porastao sa 41.890 u junu 2020. godine na 55.703 u junu ove godine i sa više od 60 odsto novoprijavljenih nezaposlenih žena. Siromaštvo (prihod sa 5,5 dolara po danu) polako će se smanjivati na 17,7 odsto uz ovoj godini što je opet više od nivou iz 2019. godine”, piše u izvještaju.
Konstatovano je da su veća potražnja i veće cijene nafte povećala stopu inflacije koja je u avgustu bila 1,7 procenata, kao i da je finansijski sektor ostao stabilan sa rastom depozita i kredita.
”Veći prihodi i fiskalna disciplina pomogli su smanjenju fiskalnog deficita za koji se predviđa da će pasti sa 11 odsto u prošloj na četiri odsto u ovoj godini. Do juna su prihodi centralne vlade povećani za 11 odsto zahvaljujući rastu PDV-a, dok su rashodi pali za 4,5 odsto podstaknuti nedovoljnim izvršenjem kapitalne potrošnje i niže potrošnje roba i usluga. Posle otplate euroobveznica u mart očekuje se pad javnog duga na kraju ove godine na 90 odsto BDP-a”, piše u izvještaju.
Pod pretpostavkom potpunog opravka tuirzma u 2022. i 2023. godini predviđa se, kako ocjenjuje SB, da rast ekonomije ostaje u prosjeku 5,6 i 4,8 odsto.
”Očekuje se da će se investicije izravnati naredne godine, jer će izgradnja auto-puta biti završena do kraja ove godine. Vlada je od naredne godine najavila jaču javnu kapitalnu potrošnju, što bi dodatno podstaklo srednjoročni rast”,smatraju u SB.
Politička situacija je složena i odražava se u visokoj polarizaciji koja usporava proces reformi. Vlada se obavezala na ubrzanje reformi, jačanje vladavine prava i borbu protiv korupcije koja zajedno sa fiskalnom odgovornošću i upravljanjem dugom može donijeti stabilan rast i bolju uslugu građanima, konstatuje SB.
Novi talas pandemije može usporiti ekonomski oporavak
Preporuka SB je da se Crna Gora pozabavi izazovima upravljanja javnim ulaganjima, da bi se osigurali jači ekonomski efekti.
”Očekuje se da će javni dug pasti na 77 odsto BDP-a naredne godine i dalje na 70 odsto 2023.godine, jer oko 500 miliona eura duga dospijeva za otplatu te godine. S obzirom na očekivani potpuni oporavak turizma, izgledi za siromaštvo zavise od toga koliko će brzo doći do otvaranja novih radnih mjesta, posebno za radnike sa niskim kvalifikacijama”, istakli su iz SB.
U izvještaju je kostatovano da su budući izgledi crnogorske ekonomije okruženi višestrukim rizicima i da bi novi talas infekcija u Evropi mogao usporiti crnogorski ekonomski oporavak.
“Domaći rizici proističu iz oklijevanja u vakcinaciji, dok bi moguće nove mjere restrikcije mogle da odlože oporavak”, ocjena je SB.
Bonus video:
