Boljević: Porast interesovanja za programe beskamatnog kreditiranja i subvencionisanja ugradnje solarnih panela

Osnovni cilj Eko fonda je, kako je kazao, da kontinuirano finansiraju održive projekte koji su prioritetni za državu, a od značaja za društvo

4606 pregleda 1 komentar(a)
Boljević, Foto: Privatna arhiva
Boljević, Foto: Privatna arhiva

U Crnoj Gori postoji porast interesovanja građana i privednika za programe beskamatnog kreditiranja i subvencionisanja ugradnje solarnih panela, saopštio je direktor Fonda za zaštitu životne sredine Draško Boljević.

“Porast interesovanja bilježi se i u pogledu savremenih sistema grijanja zasnovanih na biomasi, toplotnih pumpi i multisplit sistema za grijanje i hlađenje”, rekao je Boljević agenciji Mina-business.

Eko fond je, prema njegovim riječima, trenutno fokusiran na subvencionisanje ugradnje solarnih panela u okviru projekta koji je usmjeren na smanjenje emisija ugljen-dioksida u sektoru mikro, malih i srednjih preduzeća, kao i u poljoprivrednim gazdinstvima.

Kako je kazao, interesovanje crnogorske javnosti za projekte iz oblasti zaštite životne sredine, koji su posebno izazovni jer iziskuju velike finansije, i energetske efikasnosti, nesumnjivo postoji.

“Naročito su izazovni infrastrukturni projekti, poput izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i sanacije odlagališta otpada, na šta u budućnosti planiramo da stavimo poseban akcenat”, dodao je Boljević.

Osnovni cilj Eko fonda je, kako je kazao, da kontinuirano finansiraju održive projekte koji su prioritetni za državu, a od značaja za društvo.

Boljević je naveo da se uglavnom svi projekti iz te oblasti u Crnoj Gori realizuju od skoro, za razliku od zemalja regiona, koje bilježe dužu praksu.

On je saopštio da ti projekti imaju mjerljive indikatore koji pozitivno utiču na zaštitu životne sredine, podstiču energetsku efiksanost i upotrebu obnovljivih izvora energije.

“Ovakvi projekti su od izuzetnog značaja za Crnu Goru jer imaju pozitivan uticaj na podizanje kvaliteta životnog standarda i ostvarivanje ekonomskog benefita za korisnike, pa samim tim i za cjelokupno društvo”, poručio je Boljević.

Eko fond je, kako je dodao, u završnoj fazi 100 hiljada EUR vrijednog projekta pod nazivom Fotonaponskih paneli za privredu i poljoprivredu.

“Maksimalni iznos koji je korisnik mogao ostvariti za nabavku i ugradnju fotonaponskih sistema je 40 odsto prihvatljivih troškova, odnosno maksimalno do 25 hiljada EUR”, naveo je Boljević.

On je objasnio da je projekat sproveden u saradnji sa Kancelarijom Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), a usmjeren na mikro, mala i srednja preduzeća, kao i poljoprivredna gazdinstva.

“Korisnici, nakon nabavke i ugradnje panela, prelaze iz pasivne uloge potrošača u aktivne proizvođače-potrošače, koji će korišćenjem novih tehnologija upravljati svojim profilom potrošnje”, rekao je Boljević.

On je naveo da se, takvim načinom korišćenja obnovljivih izvora energije, postižu uštede na računima za električnu energiju, a postoji i mogućnost ostvarivanja zarade.

“Jedan od prvih projekata Eko fonda bio je dodjela bespovratnih sredstava za nabavku električnih i hibridnih vozila u iznosu od 100 hiljada EUR, kako građanima, tako i preduzećima iz javnog i privatnog sektora”, podsjetio je Boljević.

On je najavio da se u narednom periodu planira i uspostavljanje šeme podsticaja za razvoj infrastrukture za punjenje električnih vozila, pogotovo od jedinica lokalne samouprave.

Eko fond je, kako je naveo Boljević, u Centralni registar privrednih subjekata upisan u martu prošle godine, pa se početak pandemije poklopio sa početkom njegovog rada.

On je objasnio da je, u mjesecima koji su uslijedili, usporenost administracije usljed restriktivnih epidemioloških mjera u velikoj mjeri uticala na sva novoosnovana preduzeća.

“U takvim okolonstima na samom početku rada Eko fond nije uspio da ostvari progres predviđen godišnjim planom rada, niti je bilo vremena da se obezbijede stabilni izvori finansiranja i održiva fiskalna politika”, rekao je Boljević.

Prioritet Eko fonda je, kako je dodao, da građanima i privredi ponudi što povoljnije uslove učešća u projektima.

“To se odnosi na jednostavniji način apliciranja i što veće subvencije. Konkretno, naši projekti nude subvencionisanje kamatne stope na kredite kod komercijalnih banaka, na ulaganja i za zatvaranje finansijske konstrukcije ulaganja”, rekao je Boljević.

Predmet subvencije, kako je saopštio, može biti materijalna imovina poput građevinskih objekata, opreme, uređaja, ali i nematerijalna poput razvoja proizvoda ili usluga, patenata, licenci, franšizi.

“Osnovna vizija Eko fonda je da u budućnosti postane vodeća institucija u državi kada je u pitanju finansiranje projekata životne sredine i energetske efikasnosti”, rekao je Boljević.

On je naveo da je potrebno donijeti određena zakonska rješenja, kako bi se osigurali dodatni izvori finansiranja Fonda.

“Nadamo se da će uskoro nadležno ministarstvo donijeti uredbu kojom će biti definisan iznos naknade koji pripada Fondu. Time bismo bili u mogućnosti da podržimo mnogo veće projekte nego što sada”, naveo je Boljević.

On je najavio da će Eko fond, u narednom periodu, intenzivirati saradnju sa međunarodnim partnerima, kako bi generisali sredstva iz međunarodnih fondova.

“Planiramo projekte unapređenja infrastrukture u zaštićenim područjima, uspostavljanja programa konzervacijskih mjera i zaštite biodiverziteta u zaštićenim područjima i unapređenje monitoringa stanja životne sredine”, zaključio je Boljević.