Predlog budžeta za 2022. godinu

Spajić stavio na sto, poslanici sude

Vlada očekuje milijardu eura prihoda od turizma i BDP od 5,3 milijarde, zadržava opštu stopu PDV-a na 21 odsto, dok budžetski deficit projektuje na 205 miliona Ministar finansija Milojko Spajić očekuje podršku parlamenta za predlog budžeta

14233 pregleda 31 komentar(a)
Foto: Vlada Crne Gore
Foto: Vlada Crne Gore

Nepromijenjena opšta stopa poreza na dodatu vrijednost (PDV) od 21 odsto, milijarda eura prihoda od turizma, bruto-društveni proizvod od 5,3 milijarde, povećanje izdavanja za kapitalne projekte, potpuni oporavak ekonomske aktivnosti na pretkrizni nivo, dodatno povećanje plata za zdravstvene radnike, rast izdvajanja za poljoprivredu, uvođenje poreskih olakšica za poljoprivrednike, povećanje socijalnih izdavanja i reforma programa “Evropa sad” su ključne karakteristike predloga zakona o budžetu za narednu godinu.

To je saopštio juče na konferenciji za novinare ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić nakon sjednice Vlade na kojoj je utvrđen predlog budžeta za narednu godinu i fiskalna strategije koja se odnosi na period trajanja ove Vlade.

Konačnu saglasnost na budžet treba da da Skupština, a da li će on biti usvojen kako je Vlada predložila, zavisiće i od rješavanja krize u parlamentu.

Spajić je kazao da očekuje da će Skupština podržati predlog budžeta i set zakona koji je izmijenjen jer se njime, između ostalog, doprinosi ravnomjernom regionalnom razvoju i vraćanju turizma na pretkrizni nivo.

Ukupni budžet (primici i depoziti) je projektovan na 2,46 milijardi eura, što je na nivou ovogodišnje cifre koja iznosi 2,45 milijardi. Budžetski deficit u 2022. godini je projektovan na 205 miliona, od čega je primarni 112 miliona. Ovogodišnji deficit je projektovan na 175,32 miliona, od čega je primarni deficit 62,2 miliona.

Ne treba, ali može zaduženje do 1,4 milijarde

”Neće biti potrebe za novim zaduživanjem, što znači da imamo zaokruženo finansiranje.To ne znači da nećemo izlaziti na tržište zbog povoljnih uslova ukoliko bude prilika. Biće dodatno povećanje plata za zdravstvene radnike, za poljoprivedu imamo značajan rast, kao i za socijalna davanja”, naveo je Spajić.

Nedostajuća sredstva za finansiranje budžeta u 2022. godini iznose 500 miliona eura i za njihovo finansiranje država će u 2022. godini koristiti depozite i novac iz postojećih kreditnih aranžmana zaključenih u ranijem periodu.

Predlogom budžeta je ostavljen prostor da se država može zadužiti oko 1,4 milijarde eura i to za otkup i/ili refinansiranje državnog duga do iznosa od 900 miliona i do 500 miliona za potrebe finansiranja deficita u 2022. godini i stvaranja fiskalne rezerve za finansiranje nedostajućih sredstava za 2023. godinu.

Planirano je da se vrati stopa PDV-a od 21 odsto za pripremanje i usluživanje hrane i pića u restoranima i objektima u kojima se pružaju ketering usluge. Ona sada iznos sedam odsto, a snižena je kao olakšica zbog kovid krize.

”U 2022. godini PDV je projektovan na 748,8 miliona eura, što je u odnosu na 2021. godinu više za 137 miliona, ili 22,4 odsto i to u skladu sa projekcijama rasta potrošnje domaćinstava i uvoza shodno makroekonomskom scenariju, kao i planiranih efekata po osnovu suzbijanja neformalne ekonomije kroz već implementirani projekat elektronske fiskalizacije, ali i efikasnije kontrole kroz nastavak unapređenja rada inspekcijskih službi. Na rast prihoda po ovom osnovu će uticati i vraćanje stope sa sedam na 21 odsto za pripremanje i usluživanje hrane i pića u restoranima i objektima u kojima se pružaju ketering usluge. U projekcije su uračunati i efekti po osnovu redefinisane akcizne politike, kao i novog Zakona o reprogramu poreskih potraživanja”, konstatovano je u predlogu budžeta.

Koliko kome

Od ukupnog budžeta u narednoj godini za socijalnu zaštitu će se izdvojiti 667,3 miliona, obrazovanje 225 miliona, zdravstvo 344,1 milion, odbranu 56,9 miliona, ekonomske poslove 319,4 miliona, javni red i bezbjednost 161,7 miliona, opšte javne službe 618,5 miliona i na stavci “ostalo” je 72,8 miliona.

Državnoj kasi u narednoj godini nedostajaće oko 480 miliona eura, što je 78 miliona manje nego ove godine.

Kapitalni budžet je projektovan na 248,30 miliona eura, dok je ovogodišnji 203,45 miliona. Ministar je kazao da predlog kapitalnog budžeta donosi uravnoteženi razvoj, da od ukupne sume za kapitalni budžet 76,7 miliona eura ide za sjever Crne Gore, 60 miliona za središnji dio i 26,7 miliona za južni dio.

”Nijesmo do kraja zadovoljni uravnoteženjem i dalje ćemo na tome raditi”, istakao je Spajić.

On je kao pozitivan primjer uravnoteženja budžeta naveo da je po glavi stanovnika u Ulcinju izdvajanje za kapitalni budžet 164 eura, dok je to do sada bio jedan euro.

Za auto-put je opredijeljeno 68,3 miliona eura. Vrijednost do sada svih ugovorenih projekata u kapitalnom budžetu je 488 miliona eura, a planirano je da se započne 117 novih projekata čija je vrijednost 549 miliona. Smanjuje se stavka transakcije i finansiranja sa ovogodišnjih 450,79 miliona na 329,18 miliona eura. Budžet državni fondova se uvećava sa 798,17 milio, na 828,15 miliona eura.

Garancije

Planirano je da država u narednoj godini izda garancije u iznosu od 39 miliona eura i to regionalnom vodovodu, Željezničkoj infrastrukturi i Željezničkom prevozu kod međunarodnih finansijski institucija.

U narednoj godini će se uvećati staračke naknade za 3.300 korisnika sa 50 odsto, na 70 odsto najniže penzije.

Budžet će se se narednoj godini puniti od povećanje akciza na duvan i divanske proizvode (10 miliona), povećanje akcize na alkohol i alkoholna pića (dva miliona eura), uvođenje akcize na proizvode od šećera, kakaoa i sladoled (pet miliona eura), markiranje mineralnih ulja i njihovih derivata (14 miliona), oporezivanja neprijavljenih prihoda (20 miliona eura), suzbijanje neformalne ekonomije i efikasnije kontrole kroz nastavak unapređenja rada inspekcijskih službi (10 miliona eura).

Budžet će se puniti i kroz uvođenje progresivnog oporezivanja dobiti pravnih lica, uvođenje poreza na podizanje gotovine i prenos novčanih sredstava sa poslovnog računa za pravna lica, preduzetnike i fizička lica koja obavljaju samostalnu djelatnost, kao i primjene novog zakonskog rješenja u oblasti privređivanja igara na sreću (15 miliona eura).

Planirano je da se na vraćanje kamata potroši 92,54 miliona eura, od čega je 83,84 miliona nerezidentima i 8,7 miliona za isplatu kamate rezidentima.

Nema koncesije za ACG, razgovaraće i dalje sa bankarima

Državni sekretar Janko Odović je kazao da nije planiran prihod od davanja aerodroma pod koncesiju, dok je državni sekretar Branko Krvavac rekao da što se tiče poreza na gotovinu, on će se primjenjivati od juna naredne godine.

"Veći dio primjedbi banaka na taj porez uvrstili smo u predlog zakona, a bićemo sa bankarima u stalnom kontaktu", kazao je Krvavac.

43,1 milion eura je planirano za tekuću budžetsku rezervu u narednoj godini

Povećanje budžeta fondovima za zdravstveno osiguranje i PIO

Fondu za zdravstveno osiguranje povećan je budžet sa 303 miliona eura na 333 miliona, što je povećanje za 30 miliona u odnosu na 2021. godinu. Od te sume 15 miliona će se koristiti za povećanje zarada u ovom fondu.

Fondu penzijskog i invalidskog osiguranja povećava se budžet sa 454 miliona eura, na 462 miliona, što je osam miliona više. Dodatnih osam miliona će se, kako je planirano iskoristiti za aktivnosti - usklađivanja, pomoć penzionerima, rješavanje stambenih potreba penzionera, podrška radu klubova penzionera i subvencioniranje odmora i oporavka penzionera.