rekordan rast zarada uz inflaciju

INFOGRAFIK Plate veće a manje hrane na stolu

Za prosječnu zaradu od 530 eura sa početka prošle godine moglo se kupiti više osnovnih namirnica i goriva nego sada za prosjek od 686 eura

50035 pregleda 249 reakcija 92 komentar(a)
Inflacija ugrožava očekivani rast standarda zbog programa “Evropa sad”, Foto: Luka Zekovic
Inflacija ugrožava očekivani rast standarda zbog programa “Evropa sad”, Foto: Luka Zekovic

Prosječna neto zarada u januaru iznosila je 686 eura, što je za 27,7 odsto ili 149 eura više nego u decembru, a za 29,4 odsto ili 156 eura je veća nego u januaru prošle godine, saopštila je juče Uprava za statistiku Monstat.

Ovo je rekordan rast zarada ne samo u jednoj godini, već i za jednu deceniju. U posljednjih deset godina prosječna zarada povećana je za ukupno 6,3 odsto, sa 505 eura u januaru 2012. na 537 eura koliko je iznosila u decembru prošle godine.

To je prva obračunata prosječna neto zarada isplaćena po programu “Evropa sad”. Svi poslodavci su morali povećati neto zarade uvećane radnicima za dio dažbina koje su smanjene.

Zvanična godišnja inflacija u januaru, u odnosu na januar prošle godine, prema Monstatu, iznosila je 5,7 odsto, pa je realan rast zarada za godinu iznosio zvanično 23,7 odsto. Međutim, rast cijena osnovnih životnih namirnica kao i goriva bio je značajno veći od zvanične statistike, ali i od ovolikog povećanja zarada.

Na primjer, cijena hljeba povećana je za 30 odsto, ulja za oko 40 odsto, brašna za 50 odsto, goriva za 32 do 38 odsto... Program “Evropa sad” nije proizveo ovu inflaciju, već je ona posljedica dešavanja na međunarodnim tržištima, ali će rast cijena značajno smanjiti pozitivne efekte rasta zarada na standard građana, naručito ako se ona uskoro ne obuzda.

Vekna hljeba od 500 grama u januaru prošle godine koštala je 0,5 eura pa je za tadašnju prosječnu zaradu od 530 eura moglo da se kupi 1.060 vekni. Sada je prosječna zarada 686 ali je i vekna hljeba 0,65 eura, pa se za nju može kupiti 1.055 vekni. Litar ulja je prije godinu koštao euro, pa se za tadašnju prosječnu platu moglo kupiti 530 litara, a sada litar ulja košta oko 1,4 eura i za novu uvećanu prosječnu zaradu se može kupiti 490 litara.

Kilogram brašna u maloprodaji je prije godinu koštao oko 40 centi, pa se za tadašnju zaradu moglo kupiti 1.325 kilograma. Cijena brašna sada je oko 60 centi, pa se za novu zaradu može kupiti 1.143 kilograma ili skoro 200 kilograma manje nego lani.

Cijena litra eurodizela lani je u ovom periodu iznosila je 1,06 eura, a sada je 1,45 eura. Za prosječnu zaradu sa početka prošle godine moglo se kupiti 500 litara ovog goriva a sada i pored uvećanja zarade 473 litra. Super BMB 98 lani je koštao 1,22 eura pa su se za prosjek od 530 eura mogla kupiti 434 litra, a sada košta 1,62, pa je “vrijednost” nove prosječne zarade 423 litra. Litar supera 95 prije godinu je iznosio 1,19 eura, pa se za tadašnji prosjek zarade moglo kupiti 445 litara, a sada 434 litra i pored rekordnog povećanja prosječne zarade.

Državna sekretarka u Ministarstvu ekonomskog razvoja Milena Lipovina Božović kazala je juče na pres konferenciji povodom prvih podataka o efektima programa “Evropa sad”, da rast cijena nije izazvao ovaj projekat već da cijene prate ono što se dešava na globalnom nivou.

Kazala je da je inflacija u Crnoj Gori uvozna, kao i da za januar iznosi 5,7 odsto što je na nivou Evropske unije. Podsjetila je da je to ministarstvo pripremilo Zakon o privremenoj kontroli cijena životih namirnica i da se nalazi na javnoj raspravi, nakon čega će biti proslijeđen parlamentu.

“On može da u kratkom roku ima efekte, ali ne na dugoročnom nivou”, navela je Lipovina Božović.

Kazala je da pojedini trgovci zloupotrebljavaju situaciju da putem marži povećavaju cijene kako bi povećali svoj prihod. Podsjetila je i da je po treći put u skupštinsku proceduru predat Zakon o akcizama čijim bi se usvajanjem stekli uslovi da Vlada smanji ove dažbine za 20 odsto.

Ministar finansija Milojko Spajić kazao je da je projekat “Evropa sad” uspio, kao i da je prvi put potrošačka korpa od 681 eura za četvoročlanu porodicu manja od prosječne zarade.

”Mi smo prognozorili da će prosječna zarada porasti do 700 eura do kraja 2022. godine. ‘Evropa sad’ je potpuno održiva što znači da smo budžet i program dobro isplanirali. Za januar smo imali preko tri miliona prihoda više od plana, za februar više od osam miliona... Mi pričamo ono što su građani već osjetili”, naveo je Spajić.

On je dodao da su zbog ovog porasta prihoda obezbijedili dijelu penzionera pomoć od 50 eura.

”Uz to, imaćemo minimalne penzije povećane na 200 eura od septembra. Uprkos svim opstrukcijama koje smo imali sa ovim programa možemo da vidimo da je ‘Evropa sad’ potpuno uspjela”, rekao je Spajić.

On je kazao i da će kriza u Ukrajini imati posljedice za čitav evropski kontinent, ali da će ekonomski tim Vlade ubrzo izaći sa predlozima i mjerama.

”Građani ne treba da brinu za ekonomiju Crne Gore dok traje ova postavka vlade. Garantujem da projekat ‘Evropa sad’ neće biti ugrožen zbog ratnog stanja u Ukrajini, ali ne mogu da garantujem, šta će uraditi neka nova vlada”, kazao je Spajić.

Saopštili su i da se za novčanu naknadu za majke sa troje ili više djece do sada prijavile 12.592 osobe, kao i da je budžetom za te potrebe obezbijeđeno 25 milion i da korisnice neće ostati bez naknade.

Budući rast penzija iznosio bi oko deset odsto

Prema jučerašnjim podacima Monstata, prosječna bruto zarada za januar iznosila je 890 eura i bila je za 12,5 odsto veća nego u istom mjesecu prošle godine kada je vrijedjela 791 euro.

Rast prosječne bruto zarade je bitan jer se sa njom, i prosječnom inflacijom, usklađuje penzije jednom godišnje i socijalna pomoć dva puta godišnje.

Godišnja inflacija u januaru, u odnosu na isti mjesec prošle godine, iznosila je 5,7 odsto.

Prema sadašnjoj formuli za usklađivanje penzija, sa 0,75 se množi veći procenat rasta prosječne bruto zarade ili prosječni procenat inflacije, a sa 0,25 odsto manji od ta dva procenta.

Povezani članci

19. Februar 2022.

Inflacija godinama veća od rasta penzija (INFOGRAFIK)

Na primjeru rasta bruto zarada i inflacije samo za januar i ukoliko bi se taj odnos održao, od januara naredne godine penzije bi mogle biti veće za 10,7 odsto. Odnosno rast bruto zarade od 12,5 odsto bi se množio sa 0,75 i dobila bi se cifra od 9,3, a inflacija od 5,7 odsto bi se množila sa 0,25 odsto i dobila cifra od 1,4 odsto, zbir te dvije cifre od 9,3 i 1,4 odsto, dao bi potencijalni rast penzija od 10,7 odsto.

Sadašnji godišnji budžet za isplatu svih penzija iznosi 454 miliona eura, pa bi ovo uvećanje značilo da treba obezbijediti dodatnih 48 miliona eura.

Materijalno obezbjeđenje porodice ili socijalna pomoć se usklađuje na osnovu polugodišnjeg rasta u januaru i julu, tako što se rast prosječne bruto zarade i rast inflacije množe sa po 0,5 odsto. Prema ovoj formuli, ukoliko se održe sadašnji procenti rasta oba indikatora, socijalna pomoć od jula bi bila povećana za oko devet odsto.