PKCG obilježila 94 godine rada

Đurović: Crna Gora da kreira novu strategiju poljoprivrede

U saopštenju PKCG se navodi da su panelisti tokom diskusije ukazali na važnost Privredne komore za sveukupni ekonomski napredak, te da je neophodno da se njen glas u budućnosti jače čuje

6565 pregleda 7 komentar(a)
Foto: PKCG
Foto: PKCG

Crna Gora treba da kreira novu strategiju poljoprivrede i razvija jaču industrijsku politiku, ocijenila je profesorica Ekonomskog fakulteta Univerziteta Crne Gore Gordana Đurović.

Ona je to kazala na panel diskusiji o aktuelnom ekonomskom i društvenom trenutku u Crnoj Gori, koja je organizovana povodom Dana Privredne komore (PKCG).

PKCG je obilježila 94 godine rada u prisustvu brojnih uglednih zvanica – predstavnika državnih struktura, diplomatskog kora, poslovne i akademske zajednice.

Iz PKCG je saopšteno da su tokom panela predstavnici poslovne, akademske zajednice i nevladinog sektora diskutovali o aktuelnom ekonomskom i društvenom trenutku.

Đurović je, komentarišući zašto ne favorizuje inicijativu Otvoreni Balkan u odnosu na Berlinski proces, za koji smatra da će vrlo brzo biti revitalizovan uz realizaciju Evropskog investicionog plana, kazala da je Crna Gora je bila dobar susjed i kredibilan partner u svim regionalnim i evropskim inicijativama.

“Mi jesmo za regionalne integracije i zajedno idemo ka Evropskoj uniji (EU), ali svako po sopstvenim pravilima i prema dinamici koju uspije da uspostavi. Još uvijek vjerujem da Crna Gora može da se “odvoji” od “balkanskog karavana” i postigne da joj put ka EU bude kraći i brži“, rekla je Đurović.

Ona je naglasila neophodnost udruživanja sopstvenih i inostranih kapaciteta u cilju postizanja snažnog ekonomskog razvoja, te da najveći broj investicija ne treba bude u hotelske, već u kapacitete proizvodnje i prerade.

foto: PKCG

„Crna Gora treba da kreira novu strategiju poljoprivrede i razvija jaču industrijsku politiku“, ocijenila je Đurović.

Predsjednica Privredne komore, Nina Drakić, istakla je da su za nama dvije izazovne godine koje su bez dileme ostavile posljedice na društveni i ekonomski poredak, ne samo na mikro, već i na makro planu.

„Evropa se i sa političkog i sa ekonomskog aspekta nalazi u veoma komplikovanoj situaciji i iskušenju kakvo do sada nije imala“, ocijenila je Drakić.

Drakić je istakla da su podijeljena mišljenja o uticaju rata u Ukrajini na evropski put Zapadnog Balkana, odnosno na približavanje ili udaljavanje od članstva u EU.

Izvršna direktorica Centra za građansko obrazovanje Daliborka Uljarević je ocijenila da je ruska agresija na Ukrajinu promijenila krvotok međunarodnih odnosa, što se, smatra ona, u Crnoj Gori još nedovoljno razumije.

„Fokus treba da bude na fundamentalnim vrijednostima i demokratizaciji društva. Vrijednosno ozdravljenje, koje nam je prijeko potrebno, još nije ni počelo“, rekla je Uljarević.

Uljarević je istakla da Evropa šalje poruke ohrabrenja i želi region uz sebe, ali ne po svaku cijenu i ne tako što će gledati kroz prste svim vidljivim problemima.

“Vrata EU su otvorena, ali je do nas kada ćemo proći kroz njih“, kazala je Uljarević.

Ona je istakla da će se izgubiti mnogo vremena pri uspostavljanju nove pregovaračke strukture, te da je Crna Gora u svojevrsnom kružnom toku, dok svijet ne čeka već ide naprijed.

Predsjednik kompanije Voli Dragan Bokan smatra da privreda treba da ostane nepodijeljena u uslovima političkih turbulencija.

„Privreda treba da ostane privrednicima, a politika političarima i to je dobitna kombinacija za cijelu Crnu Goru. Privreda šalje poruku da joj je neophodan jak poslovni ambijent kako bi se razvijala i svojim poslovanjem izlazila van granica“, kazao je Bokan.

On je istakao neophodnost intenzivnije saradnje sa izvršnom vlašću i nevladinim sektorom na demokratizaciji društva i izgradnji povoljnijeg ambijenta za razvoj privrede i investicije.

Bokan, kako se navodi, vidi neiskorišćen potencijal u turizmu za dodatni razvoj proizvodnih i drugih privrednih kapaciteta.

Potrebno je, prema njegovim riječima, kreirati ekonomske strategije koje se neće mijenjati pod uticajem političkih promjena, a koje će doprinijeti jačanju proizvodnih djelatnosti kroz subvencije tokom prvih pet godina poslovanja.

On je naglasio veliki značaj jačanja kadrovske baze u kompanijama, saobraćajne infrastrukture, ali i pozvao sve profitabilne privredne subjekte da disperzuju biznise ulaganjem u agrar, slijedeći primjer Volija koji je za kratko vrijeme postao, kako kaže, najveći poljopriovredni proizvođač.

Izvršni direktor Industrije mesa „Goranović“, Đorđije Goranović, istakao je da je ekonomska struktura u Crnoj Gori nepovoljna jer smo jako zavisni od uvoza koji je pokriven izvozom sa svega 15 odsto.

„Nijesam siguran da se dovoljno radilo na stvaranju povoljnog ambijenta za generisanje razvoja proizvođačkih kapaciteta u Crnoj Gori. Da bi se sektori razvijali neophodne su strategije i ključna je podrška Vlade, kako bi se ostvario dinamičan razvoj ekonomije i ublažili efekti kriza na privrednike“, ocijenio je Goranović.

Goranović je dodao da bi jasno definisane strategije razvoja proizvodnje generisale nova radna mjesta, sigurnost u snabdijevanju i kreiranju robnih rezervi.

On je ocijenio da Crna Gora ima dovoljno kapaciteta za biljnu i proizvodnju mesa, kao i da treba iskoristiti potencijale solarne energije kao podsticaj primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, po uzoru na EU.

Goranović je, kako je saopšteno, pozvao donosioce odluka da što hitnije sagledaju sektorske izazove u crnogorskoj privredi kako bi se brzo reagovalo i očuvala ekonomska supstanca.

Kako je rekao, neophodno je raditi na konkurentnosti na nivou cijele države, koja će se odraziti i na konkurenost pojedinačnih proizvoda.

U saopštenju PKCG se navodi da su panelisti tokom diskusije ukazali na važnost Privredne komore za sveukupni ekonomski napredak, te da je neophodno da se njen glas u budućnosti jače čuje.

„Ocijenjeno je da krovna poslovna asocijacija u budućnosti treba da bude prva adresa za strane investitore, te ključan partner u realizaciji projekata kojima može da doprinese stručnim predlozima“, navodi se u saopštenju.