Budžet za narednu godinu je više potrošački i ne sadrži program Evropa sad 2, saopštili su članovi matičnog skupštinskog odbora iz redova opozicionih partija, dok su predstavnici pozicije ocijenili da je budžet odgovoran prema građanima i ima socijalnu kategoriju.
Odbor za ekonomiju, finansije i budžet danas je nastavio raspravu o budžetu za narednu godinu i odluci o zaduživanju, nakon što su u ponedjeljak na sjednici riječ imali predstavnici Državne revizorske institucije, Centralne banke i privrednih, poslodavačkih i sindikalnih asocijacija.
Danas su se, nakon uvodnog izlaganja ministra finansija, Novice Vukovića, u raspravu uključili i članovi tog skupštinskog tijela.
Poslanik Socijaldemokrata (SD), Boris Mugoša, saopštio je da se opet dešava da budžet prati veliki set ozbiljnih, sistemskih zakona, o kojima nije bilo javne rasprave.
„To je praksa koja postaje normalnost, što ne bi trebalo da bude, jer ne možemo krajem godine raspravljati o 15 zakona“, rekao je Mugoša.
Prema njegovim riječima, cifra koja se odnosi na prihode je izazovna, ali bi on, i pored toga, volio da bude ostvarena.
„Ovaj budžet nije razvojni, niti se strukturno razlikuje od prethodnih. Ovo je potrošački budžet, jer imamo problem sa strukturom ekonomije. Ništa nijesmo uradili na diversifikaciji ekonomije“, kazao je Mugoša.
Kada se, kako je rekao, pogleda struktura potoršnje, bruto zarade u javnoj upravi su prije par godina bile 500 miliona, a ove godine su 675 miliona.
„Nemojmo više da pričamo o reformi javne uprave. Ona ne postoji. Nama je reforma javne uprave povećanje broja zaposlenih u javnoj upravi“, rekao je Mugoša.
On je dodao da sa tim rastu i ugovori o djelu.
„Jesmo li normalni da su nam ugovori o djelu došli do iznosa od 17 miliona godišnje. Vidimo li mi što se radi sa ugovorima o djelu“, pitao je Mugoša.
Kada je riječ o kapitalnom budžetu, on je naveo da ima pozitivnih iskoraka, ali da će se amandmanima poslanika ponovo napuniti sa projektima koji se ne mogu realizovati.
„Nemojmo fiktivne projekte da stavljamo u kapitalni budžet“, rekao je Mugoša i predložio da se predstavnici Ministarstva finansija kvartalno saslušavaju o realizaciji kapitalnog budžeta. Poslanik Pokreta Evropa sad, Tonći Janović, kazao je da je predloženi budžet odraz onoga što je PES obećao građanima s jedne strane, a s druge ono što je fiskalna održivost i makroekonomska stabilnost.
„Vlada je povećala minimalne penzije i na neki način dio obećanja ispunila“, rekao je Janović.
On se nije složio sa ocjenom Mugoše da budžet nije razvojni nego potrošački.
„Imamo 500 miliona eura starih kredita. Zamislite da nijesu došli na naplatu ili da se prethodne vlade nijesu zaduživale za tekuću potrošnju, bio bi drugačiji taj odnos“, saopštio je Janović.
On je rekao da predloženi budžet nije savršen, ali to je trenutno moguće uraditi.
„U naredne dvije, tri godine imamo da vratimo 1,5 milijardi eura starih kredita. Zamislite da to možemo da uložimo u kapitalni budžet ili duplo manje. Nije ova Vlada neko ko treba da snosi odgovornost za to, niti abolira svoju odgovornost, jer se uhvatila u koštac s tim. Evo za 30 dana vlasti uspostavljeni su rezultati“, kazao je Janović.
Vlada je, kako je podsjetio, morala da rješava neke sporedne probleme, kao sive liste Manivala umjesto nekih drugih.
„Ugovori o djelu opterećuju budžet i 17 miliona eura je previše i to bi trebalo regulisati. Vjerujem i da su građani prezasićeni oko optimizacije državnog aparata, a u zadnjih par godina zaposlilo se preko dvije hiljade ljudi“, naveo je Janović.
On je apelovao da se revidiraju svi ugovori o djelu i krene u efikasniji rad javne uprave.
Kada je riječ o kapitalnom budžetu, Janović je ocijenio da on nije savršen, ali je u mjeri mogućeg.
„On je 40 miliona veći nego prošle godine. Vlada se vodila intencijom da u njemu budu sve zreli projekti. Planiraju se 94 projekta u narednoj godini“, dodao je Janović.
Budžet je, kako je naveo, odgovoran prema građanima i ima socijalnu kategoriju.
Poslanik Demokratske partije socijalista (DPS), Nikola Milović, rekao je da ono što u budžetu nije vidljivo jeste jasan pogled o samoj ekonomskoj politici u naredne tri godine, a posebno u narednoj.
„Ne vidimo jasan koncept na osnovu kojeg će doći do povećanja budžetskih prihoda u naredne tri godine“, rekao je Milović.
Određene stavke koje se tiču rashodne strane budžeta, kako je naveo, nijesu posljedica povećane ekonomske aktivnosti koja je planirana za narednu godinu na realnim osnovama.
„Moja pretpostavka je da nas nedostajuća sredstva od 760 miliona neće zadovoljiti u narednoj godini“, smatra Milović. On je rekao da su očekivanja predstavnika Ministarstva, kada je u pitanju ostvarenje budžeta, isuviše optimistična, posebno u dijelu prihoda od akciza kroz izmjenu zakona.
„Prihodi budžeta su previše optimistični. Sa druge strane, rashodi su se u odnosu na 2019. godinu povećali skoro cijelu milijardu eura“, precizirao je Milović.
On je ocijenio da je budžet za narednu godinu socijalni, ali i potrošački, uz ovakvu rashodnu stranu.
„U ovom budžetu imamo dosta skrivenih stavki koje pokazuju nejasnu ekonomsku politiku za narednu godinu“, upozorio je Milović.
On je pozvao predlagače da se vrate konzervativnom pristupu.
„Nemojte da obećavamo građanima ono što ne možemo da ispunimo. Ne treba građanima pričati da će živjeti naredne godine bolje, jer neće. Vratimo se na nivo realne ekonomske politike“, poručio je Milović.
Što se tiče zaduženja, on tvrdi da Crna Gora može doći u poziciju da izgubi mogućnost da se zadužuje.
Poslanik Građanskog pokreta URA, Miloš Konatar, pitao je gdje je Evropa sad 2 u predloženom budžetu, pošto je on u tom dokumentu ne vidi.
„Odgovor na to pitanje očekuju građani Crne Gore i očekujemo svi, jer je to nešto što je obećano“, podsjetio je Konatar.
On je kazao da je Evropom sad 2 predviđeno da će plate rasti naredne godine, kao i da će minimalna iznositi 700 eura, a prosječna hiljadu eura.
„Zašto je u predloženom budžetu predviđen rast plata od pet odsto? Tokom naredne godine ne možemo imati minimalnu platu 700, ni prosječnu hiljadu EUR“, rekao je Konatar.
On je dodao da su vidjeli predloženi program ekonomskih reformi, koji je praktično isti kao i u prethodnoj vladi.
„Logično bi bilo da on bude posve drugačiji u odnosu na prethodni, da bi se uradilo sve ono predviđeno Evropom sad 2“, naveo je Konatar.
On smatra da predloženo povećanje penzija nije sistemsko.
„Vi kao ministar finansija podržali ste zamisao da se u Crnoj Gori treba povećati minimalna penzija, a nijedna druga ne. A vama je to sistemsko i pravedno rješenje“, rekao je Konatar.
On smatra da je tih 105 miliona eura moglo pravednije da se raspodijeli.
„Pošto je finansijska situacija takva da smo mogli da obezbijedimo 105 miliona, iz istih izvora treba da se obezbijede dodatna sredstva za povećanje svih penzija. Možda smo mogli da za manji iznos podignemo minimalnu penziju, ali da povećamo svima, a da se krećemo u sličnom budžetskom opterećenju i da imamo pravednije rješenje“, smatra Konatar.
Jelena Božović iz Kluba poslanika ZBCG - Nova srpska demokratija, kazala je da je zaduživanje najvažnija tema koja karakteriše budžet, kao i dugovi koji dospijevaju na naplatu.
“Zaduživanja očigledno vraćamo još iz period bivše vlasti, odnosno prije 2020. godine. Evo već četiri godina prioritetno moramo ramišljati o tome kako da te dugove vratimo, pa tek onda da razmišljamo o socijalnim davanjima, penzijama i slično”, saopštila je Božović.
Ona je rekla da se kroz kapitalni budžet može primijetiti određena nesrazmjera, u smislu da su neke opštine sa juga, koje imaju dobre lokalne budžete, dobile više novca iz kapitalnog budžeta u odnosu na sjeverne, manje razvijene, koje raspolažu skromnijim budžetima.
Predsjednik Odbora i poslanik Bošnjačke stranke, Mirsad Nurković, rekao je da se može zaključiti da Evrope sad 2 neće biti.
“Rast bruto zarada koji se predviđa za narednu godinu je pet odsto, a za 2025. i 2026. po četiri odsto. To govori da neće biti implementiran projekat Evropa sad 2”, kazao je Nurković.
Što se tiče tekuće potrošnje, konstatovano je da neće biti finasirana iz zaduženja, što je, prema riječima Nurkovića, pozitivno.
Što se tiče zaduženja, on je naveo da se bjanko daje mogućnost Vladi da se zaduži pod bilo kojim uslovima.
„Smatram da u odluci treba da postoje neke margine i smjernice“, dodao je Nurković.
Sjednica bi, prema dogovoru, trebalo da bude nastavljena u 15 sati.
Bonus video:
