Komercijalne banke, njih 11, ostvarile su prošle godine prema podacima Centralne banke (CBCG) dobit u iznosu od 146 miliona eura, što je za 62,7 miliona eura, odnosno 75,26 odsto, više u odnosu na kraj 2022. godine.
Iz vrhovne monetarne institucije “Vijestima” su zvanično kazali da je svih 11 banaka iskazalo pozitivan rezultat.
U 2023. godini došlo je do rasta kamata na kredite za građane i privredu u Crnoj Gori, zbog rasta međunarodne referentne kamatne stope za evropsku valutu Euribor, ali i povećanja naknada i provizija banaka za građane i privredu na platni promet, kartični i bankomatsko poslovanje i druge usluge. Sve ovo je uticalo na visoki profit crnogorskih banaka.
Evropska centralna banka (ECB) je prije dvije godine pokrenula rast referentne kamatne stope u sklopu mjera protiv inflacije, ali je krajem prošle godine saopšteno da će u 2024. godini prestati sa ovim mjerama jer je inflacija u državama eurozone zaustavljena, a da je sada sa nižim kamatnim stopama potrebno podržati potrošnju i ekonomski rast.
Predstavnici banaka u Crnoj Gori najavili su prošle sedmice, nakon sastanka sa novom guvernerkom CBCC Irenom Radović, da će do kraja marta ove godine ponuditi niže kamatne stope na kredite građanima.
Guvernerka je tada kazala da je, u cilju očuvanja životnog standarda građana, CBCG pokrenula, a poslovne banke podržale inicijativu za snižavanje kamatnih stopa na kredite za građane.
“Vjerujemo da će, osim povoljnosti za građane, ponuđene kreditne linije sa nižim kamatnim stopama podstaći jačanje tržišne konkurencije, što će otvoriti prostor za dodatne korekcije cjenovne politike banaka”, istakla je tada Radović.
Iz CBCG su u odgovoru na pitanja “Vijesti” kazali da su ključni prihodi banaka, koji su uslovili visoki profit u 2023. godini, prihodi od kamata i od naknada i provizija koji čine 93,47 odsto ukupnih prihoda.
“Prihode od kamata banke dominantno ostvaruju po tri osnova: od kredita, hartija od vrijednosti i kratkoročnih sredstava. Ove tri kategorije čine 94,3 odsto svih prihoda od kamata, s tim što su prihodi od kamata na kredite najznačajnije, sa visokim učešćem od 76,05 odsto u ukupnim prihodima od kamata”, navedeno je u odgovorima CBCG.
Najbolji rezultat u prošloj godini, prema podacima iz bilansa uspjeha, imala je Crnogorska komercijalna banka sa neto profitom od 55,5 miliona eura. Njoj se krajem 2020. godine pripojila Podgorička banka, nakon čega je postala dominantna banka po visini prometa. Najmanji profit u prošloj godini od svega 76 hiljada eura imala je Prva banka.
Iz CBCG navode da “poslovanje banaka tokom 2023. godine karakteriše ostvarenje visokog neto profita u iznosu od 146 miliona eura”, dok su tokom 2022. godine banke poslovale sa neto profitom u iznosu od 83,3 miliona eura.
Od kamata, naknada i provizija 403,7 miliona
“Povećanje profita u iznosu od 75,26 odsto u odnosu na prethodnu godinu je, sa jedne strane posljedica značajnog porasta prihoda banaka po ključnim osnovama od 32,42 odsto, a sa druge strane mnogo manjeg rasta ukupnog rashoda banaka od 17,73 odsto u istom periodu”, naveli su iz Centralne banke.
Prema podacima ove monetarne institucije, banke su prošle godine ostvarile bruto prihod od kamata u iznosu od 250 miliona eura, odnosno za 65 miliona više nego u 2022. godini.
Od kamata na odobrene kredite ostvaren je prihod od 190 miliona eura (35 miliona više), od kamata na hartije od vrijednosti 31 milion (8,3 miliona više), od kamata na kratkoročne sredstva 14,6 miliona (12,9 miliona više) i od kamata na ostala sredstva ostvaren je prihod od 14,2 miliona eura, što je za 8,5 miliona više nego u 2022. godini.
Banke su u prošloj godine imale ukupan prihod od naknada i provizija u vrijednosti od 153,7 miliona eura, što je za 30 miliona više nego u 2022. godini.
“Prihode od naknada i provizija dominantno generišu dvije vrste ovih prihoda: prihodi od platnog prometa i prihodi od kartičnog i bankomatskog poslovanja. Ove dvije vrste prihoda učestvuju sa 73,75% u ukupnim prihodima od naknada i provizija”, naveli su “Vijestima” iz CBCG.
Od naknada i provizija za platni promet banke su lani imale prihod od 61,7 miliona eura, što je devet miliona više nego godinu ranije. Prihod od kartičnog i bankomatskog poslovanja iznosio je 51,7 miliona eura (12,5 miliona više), od drugih usluga naplaćeno je 12,2 miliona eura (4,7 miliona više), od naknada za vođenje računa naplaćeno je 11,1 milion eura (1,8 miliona više).
Od naknada i provizija za odobrenje kredita banke su lani ostvarile prihod od 7,6 miliona eura, što je za 700 hiljada više nego u 2012. godini. Od vanbilansnih poslova banke su imale prihod od 4,6 miliona eura, uz rast od 800 hiljada eura, dok su od naknada na ostale poslove dobile 4,8 miliona eura uz rast od pola miliona u odnosu na 2022.
Rastu svi ključni pokazatelji, u padu nekvalitetni krediti
Iz Centralne banke navode da bankarski sistem u Crnoj Gori karakteriše stabilnost, visoka likvidnost, visoka profitabilnost i dobra kapitalizovanost.
“U decembru 2023. godine zabilježen je rast ključnih bilansnih pozicija u jednogodišnjem uporednom periodu. Ukupna aktiva banaka ostvaruje rast od 5,15 odsto, krediti od 11,89 odsto, a depoziti od 4,76 odsto. Takođe, ukupan kapital banaka ostvaruje značajnu stopu rasta od 21,43 odsto. Koeficijent adekvatnosti kapitala iznosi 20,03% na kraju četvrtog kvartala 2023. godine, i bilježi rast u odnosu na isti period 2022. godine kada je iznosio 19,32 odsto. Likvidna aktiva banaka iznosi 1,59 milijardi eura i čini 23,72 odsto ukupne aktive”, naveli su iz CBCG.
Iz ove institucije su kazali da su na kraju prošle godine nekvalitetni krediti i potraživanja na nivou sistema iznosili 205,6 miliona eura.
“Posmatrano u odnosu na uporedni period prethodne godine, nekvalitetni krediti bilježe pad od 3,5 miliona eura ili 1,67 odsto. NPL (koeficijent nekvalitetni krediti i potraživanja/ukupni krediti i potraživanja, prema bruto principu) na kraju 2023. godine iznosi 5,02 odsto. Ovaj koeficijent bilježi pad od 0,69 procentnih poena u odnosu na kraj 2022. godine kada je iznosio 5,71 odsto. U narednom periodu ne očekujemo rast NPL-a”, naveli su iz CBCG.
Banke će platiti porez od 27 miliona, izbjegli “solidarni doprinos”
U bilansima o uspjehu banaka, navedeno je da su ukupno treba da plate 27 miliona eura poreza na ostvarenu dobit u prošloj godini.
Banke plaćaju porez na dobit po stopama koja važe za sva pravna lica - na profit do 100 hiljada eura stopa je devet odsto, od 100 hiljada do 1,5 miliona je stopa 12 odsto, a na iznose preko milion i po eura profita stopa je 15 odsto.
Doskorašnji ministar finansija Aleksandar Damjanović u prethodnoj Vladi, je početkom 2023. godine pripremio Nacrt zakona o solidarnom doprinosu, po ugledu na nekoliko članica Evropske unije, kojim je bilo predviđeno uvođenje većih poreskih stopa poreskim obveznicima koji su ostvarili profit preko pet miliona eura.
Stopa ovog poreza trebalo je da iznosi 33 odsto, a plaćali bi se na razliku između profita ostvarenih u 2023. i 2024. godini, i prosječne oporezovane dobiti iz 2018, 2019, 2020. i 2021. godine uvećane za 20 odsto. Planirano je bilo da se ovaj porez odnosi samo na visoko profitabilne djelatnosti, kao što su bili energetika, bankarstvo, trgovina, farmacija...
Privredna komora i većina poslodavačkih udruženja bili su protiv ovog predloga, zatim je uslijedila politička kriza i blokada parlamenta, pa nacrt zakona više nije razmatran.
Bonus video:
