Da državna administracija nije efikasna smatra 85 odsto privrednika. Slučajeve podmićivanja u 2023. godini prijavilo je 20 odsto privrednika, dok 40 odsto smatra da mito i korupcija redovno utiču na njihovo poslovanje. Trećina kompanija se bavi sivom ekonomijom, dok je 70 odsto građana prijavilo da koristi uluge ili kupuje proizvode i od neregistrovanih ponuđača iz sive zone, zbog nižih cijena. Čak 76 odsto kompanija smatra da institucije za stručno i visoko obrazovanje ne uspijevaju da opreme studente vještinama relevantnim za posao.
Oko 27% kompanija saopštilo je da gubi zaposlene zbog migracija u inostranstvo, dok se 26% suočava sa izazovima konkurencije iz javnog sektora. U 2024. godini crnogorska produktivnost rada iznosila je samo 40% prosjeka EU - pa će bez poboljšanja produktivnosti nadmetanje na tržištu EU biti sve teže.
Ovo je navedeno u Biznis agendi 2025. Unije poslodavaca koja je nazvana i “Mapa puta za konkurentnu i održivu privredu spremnu za budućnost” i koja je juče predstavljena.
Problemi na koje ukazuju decenijama
U Agendi je navedeno deset prioriteta za koje privrednici smatraju da su najveći problemi i na kojima nosioci vlasti zajedno sa njima i drugim institucijama moraju hitno raditi kako bi se poboljšao biznis ambijent.
Ti prioriteti su - efikasnija javna uprava, jači socijalni dijalog i kolektivno pregovaranje, regulatorni okvir usmjeren ka razvoju, formalizacija sive ekonomije, lakši pristup finansijama za preduzeća, obrazovanje i vješetine po mjeri privrede, inovacije i digitalna transformacija, brža tranzicija ka zelenoj ekonomiji, produktivnost za veću konkurentnost i društveno odgovorno poslovanje za dugoročnu održivost.
Unije poslodavaca je 2013. godine objavila analizu “5 ubica biznisa” od kojih se svih pet “ubica” i nakon 12 godina nalaze među glavnim biznis barijerama - neadekvatan regulatorni okvir, otežan pristup finansijskim sredstvima, velika zastupljenost sive ekonomije, postojanje korupcije u svim oblastima i na svim nivoima i nesklad između obrazovnog sistema i stvarnih potreba tržišta rada.
“UPCG vidi crnogorsku ekonomiju 2030. godine kao snažniju, dinamičniju i ekonomiju koja je u stanju nositi se sa izazovima učešća na globalnom tržištu, a naša vizija Crne Gore je država u kojoj kompanije napreduju u podsticajnom poslovnom okruženju, u kojoj inovacije pokreću napredak a ekonomski rast je inkluzivan i održiv”, navedeno je u Agendi.
Ključna jeftina i efikasna uprava
U agendi se navodi da je stvaranje jeftinije, profesionalnije i efikasnije javne uprave, ključni cilj strategije reforme javne uprave, ali i dalje postoje ozbiljni izazovi kao što je zapošljavanje bez jasnih kriterijuma, izbor rukovodilaca u netransparentnim procedurama, kao i da postoji široka diskrecija za zapošljavanje nižerangiranih kandidata.
Oni navode da budžetom za 2025. godini trošak zarada u javnom sektoru dostiže 712 miliona eura, dok je cijeli kapitalni budžet planiran na 280 miliona eura.
“Reforma javne uprave u Crnoj Gori nalazi se u kritičnom trenutku. Postizanje daljeg napretka zahtijeva kontinuiranu političku posvećenost, snažno vođstvo i nepokolebljivu odgovornost. Profesionalna, apolitična i javna uprava zasnovana na zaslugama, odgovarajuće veličine da zadovolji potrebe zemlje i zasnovana na integritetu, je od suštinskog značaja. Transparentno donošenje odluka, snažna institucionalna koordinacija i sadržajan angažman zainteresovanih strana su ključni za izgradnju povjerenja i stvaranje moderne, efikasne javne uprave. Samo kroz ove napore Crna Gora može otključati svoj puni potencijal, unaprijediti svoje poslovno okruženje i reformske ambicije pretvoriti u opipljive rezultate”, navedeno je u Agendi.
Problem loše osmišljeni propisi
Kod preporuke za jačanje socijalnog dijaloga navedeno je da postoje dobri zakoni i okvir za socijalni dijalog, ali da se on često zaobilazi, da se zakoni bitni za poslodavce i radnike predlažu mimo Socijalnog savjeta, da se konsultacije često održavaju kada je već kasno za kreiranje drugačijih politika.
“Često ad hoc odlučivanje u Crnoj Gori umanjuje značaj socijalnog dijaloga i dovodi do loše osmišljenih propisa koje je teško implementirati i koji su skupi i za državu i za poslodavce”, navedeno je u dokumentu.
Poslodavci prioritetno traže i formiranje jasnog i predvidljivog regulatornog okvira, navodeći da se odluke Vlade često donose bez odgovarajućih konsultacija, kao i da ograničeni vremenski rokovi za implementaciju otežavaju kompanijama da se prilagode novim propisima.
“Izmjene zakona vezane za proces pristupanja EU su nedosljedne. Usvajanje podzakonskih akata, koji su od suštinskog značaja za sprovođenje primarnih zakona, često kasni”, navedeno je u dokumentu.
Trećina BDP-a u sivoj zoni
Poslodavci smatraju da i dalje postoji značajna siva ekonomija, oko trećine BDP-a, odnosno da time vrijedi oko dvije i po milijarde eura. Time ogroman novac gube registrovani poslodavci, dok država ostaje bez značajnih prihoda.
“Borba protiv neformalne ekonomije je od suštinskog značaja za podsticanje fer i konkurentnog poslovnog okruženja u Crnoj Gori. Jačanje zakonskog okvira, jačanje kapaciteta inspekcijskih službi i osiguravanje koordinisanih napora među relevantnim akterima su ključni koraci”, piše u Agendi.
Peti prioritet je je bolji pristup finansijama za kompanije jer mala i srednja preduzeća teško dolaze do kredita, zbog čega predlažu da se moraju smanjiti zahtjevi za kolateralom i proširiti kreditne opcija. Da su visoke kamatne stope smatra 89 odsto privrednika.
Nema konkurentnosti sa slabom digitalizacijom i neodgovarajućim obrazovanjem
UPCG smatra da crnogorski obrazovni sistem ne obezbjeđuje kvalifikovanu radnu snagu za privredu, zbog čega pozivaju na usklađenost i jačanje veza između obrazovnih institucija i privrede.
Navode i da je Crnoj Gori potrebna digitalno transformisana ekonomija vođena inovacijama, kao i da država mora više digitalizovati svoje servise prema privredi.
U Agendi se navodi i da je Crna Gora uspostavila solidan zakonodavni i institucionalni okvir za model zelenog i održivog rasta, ali da se sa sprovođenjem mjera kasni.
Kod prioriteta za stvaranje veća produktivnost se navodi da crnogorska privreda ne može biti konkurentna sa glomaznom i neefikasnom javnom upravom.
“Racionalizacija birokratskih procesa, usvajanje digitalnih rješenja i poboljšanje kapaciteta i profesionalizma javnih institucija mogu smanjiti transakcione troškove za kompanije i podstaći konkurentnije okruženje”, navedeno je u dokumentu.
UPCG smatra i da je potrebno njegovati kulturu odgovornog i etičkog poslovnog ponašanja, promovisati korporativne odgovornosti, održivosti i privlačenje investicija, uz jačanje uloge Crne Gore kao odgovornog ekonomskog igrača.
Bonus video:
