Vlada Crne Gore mora da ograniči tekuću potrošnju iz budžeta (plate, penzije, socijalna davanja,..), uspostavi fiskalni savjet, preispita postojeća fiskalna pravila, analizira uticaj svih poreskih izuzeća, poveća javne prihode, analizira poslovanje državnih preduzeća u cilju ekonomičnog poslovanja, da izabere prioritetne investicije koje će finansirati zaduženjem kako bi se ograničio rast javnog duga... Crna Gora mora i da izabere viceguvernere Centralne banke po princupu nezavisnosti te institucije, kao i da Zakon o razvojnoj banci uskladi sa pravnim normama EU.
To je, između ostalog, navedeno u mišljenju Evropske komisije na Program ekonomskih reformi (PER) Crne Gore do 2027. godine, koji su objavljeni u junskom Institucionalnom dokumentu EK.
“Crna Gora treba da ograniči tekuću potrošnju, dok eventualna preostala budžetska sredstva i uštede nastale zbog neizvršenja kapitalne potrošnje treba da iskoristi za smanjenje deficita i akumulaciju državnih depozita. Treba da osnuje i stavi u funkciju Fiskalni savjet na vrijeme kako bi mogao da izvrši pregled budžetskog predloga za 2026. godinu. Treba da preispita funkcionisanje postojećih fiskalnih pravila i pripremi i dostavi Komisiji dokument s mogućim opcijama za njihovo jačanje”, navedeno je u zaključcima EK.
Parlamentarna većina je krajem maja odbila da izabere dvoje viceguvernera koje je predložila guvernerka CBCG Irena Radović.
Analizirati rizike u državnim preduzećima
Iz Brisela traže i da se na osnovu analize ekonomskog i fiskalnog uticaja svih poreskih izuzeća, sprovedu budžetske mjere s ciljem povećanja javnih prihoda.
“Crna Gora treba da pripremi i dostavi Komisiji sveobuhvatan izvještaj o fiskalnim rizicima i dodatno ojača analizu fiskalnih rizika povezanih s državnim preduzećima. Sprovede preporuke iz procjene upravljanja javnim investicijama, dajući prioritet ključnim infrastrukturnim projektima unutar raspoloživog fiskalnog prostora i osiguravajući analizu troškova i koristi investicionih projekata, uključujući javno-privatna partnerstva. Da nastavi temeljno praćenje kretanja cijena i mogućih sekundarnih efekata, te bude spremna da koristi ograničene instrumente dostupne u okviru izabranog monetarnog okvira kako bi osigurala stabilnost cijena. U skladu s principima nezavisnosti Centralne banke, treba da obezbijedi transparentan izbor članova savjeta, uključujući viceguvernere, na osnovu kompetencija kandidata i kroz postupak koji je usklađen sa Zakonom o centralnoj banci. Da osigura da Razvojna banka poštuje najbolje prakse u pogledu upravljanja, kao i odgovarajući nadzor i regulaciju koji važe za druge institucije koje prikupljaju depozite, kako bi se osigurala transparentnost, zdrava kreditna praksa, adekvatna zaštita depozita i ravnopravni uslovi poslovanja u bankarskom sektoru”, naveli su iz EK u glavnim preporukama Crnoj Gori.
Vlada je Program ekonomskih reformi od 2025. do 2027. godine u januaru poslala Evropskoj komisiji. Taj dokumenta sadrži sve planirane mjere koje će država spovesti u oblasti javnih finansija i ekonomije, planove zaduženja i otplate starih dugove, planirane kapitalne investicije... kao i prognoze kretanja državnih prihoda, javnog duga i rasta brutodomaćeg proizvoda.
Manje stranaca, kasne investicije, pada BDP
Vlada u PER-u za ovu godinu očekuje rast ekonomije za 4,8 odsto, na osnovu rasta privatne potrošnje, povećanja prihoda od turizma i novih kapitalnih investicija, u nastavak gradnje auto-puta, rekonstukciju željezničke pruge, energetiku,.. Partner države u izgradnji nove dionice auto-puta EBRD još nije izabrao ponuđača, a iako se to desi u drugoj polovini godine glavni radovi, i efekti po BDP, mogli bi početi tek naredne godine, takođe nisu završene ni očekivane pripreme za projekat rekonstrukcije željeznice vrijedan 224 miliona.
Svjetska banka i EBRD već su korigovali stope rasta u Crnoj Gori naniže, 3 i 2,6 odsto. Ukoliko ne bi došlo do ovakvog procenta rasta, porastao bi procenat javnog duga u ostvarenom BDP-u a niža ekonomska aktivnost uticala bi i na niže ostvarivanje državnih prihoda u odnosu na plan.
Iz Evropske komisije upozoravaju na moguće rizike po procjene rasta od 4,8 odsto, odnosno da bi pad turizma iz 2024. godine mogao da se nastavi i u 2025. kao i da se ne ostvari značajan prihod od potrošnje velikog broja stranaca - migranata.
“Očekuje se da će podsticaj tražnje i rast BDP-a oslabiti u periodu 2026-2027. Iako se predviđa širenje turističkih usluga, PER prognozira da će neto izvoz u tom periodu negativno doprinositi rastu BDP-a. Ukupno gledano, rizici po ekonomske izglede uglavnom su negativni. Nedavni priliv migranata, koji je uslijedio nakon ruske agresije na Ukrajinu i u prethodnim godinama podstakao potrošnju, mogao bi se preokrenuti. Slabiji rast turizma mogao bi se nastaviti i nakon 2024, u svjetlu izazovne i vrlo neizvjesne globalne situacije. Privremeno zatvaranje velike termoelektrane moglo bi dodatno umanjiti rast BDP-a, više nego što PER trenutno predviđa”, naveli su iz EK.
Vladin plan štednje previše optimističan
Oni ukazuju i da sam vladin PER za ovu godinu predviđa povećanje budžetskog deficita sa 3,2 na 3,5 odsto BDP-a, naspram malog suficita koji se desio u 2023. godini. EK navodi da će i deficit biti iznad tri odsto i javni dug iznad 60 odsto BDP-a, odnosno iznad mastrihtskih kriterijuma i limita propisanih crnogorskim fiskalnim pravilima. Ukazuju i da je to posljedica programa “Evropa sad 2”.
“Budžet za 2025. predviđa deficit od 3,5%, usljed pune godišnje primjene programa ‘Evropa sad 2’, uključujući značajno smanjenje doprinosa za penzijsko osiguranje, ubrzanje kapitalnih investicija i djelimično nadoknađivanje kroz povećanje indirektnih poreza. Planovi za budžetsko prilagođavanje u periodu 2026-2027. godina oslanjaju se na postepeno smanjenje primarnog deficita, uglavnom kroz usporavanje rasta tekuće potrošnje, što bi trebalo dovesti do smanjenja odnosa potrošnje za 2,5 procentna poena. Međutim, predviđena budžetska štednja djeluje previše optimistično i nije podržana konkretnim mjerama. Udio javnog duga, koji je u prethodnim godinama značajno opao, djelimično zahvaljujući snažnom nominalnom rastu BDP-a, predviđa se da će pasti na 60,2% BDP-a u 2025, a zatim porasti na 64,6% u 2027”, naveli su iz EK.
Ne vraćati dugove samo iz novih zaduženja
Oni ukazuju da Crna Gora u periodu 2025-2026. treba da vrati 2,1 milijardu eura starih kradita, odnosno po oko 14 odsto BDP-a u 2025. i 2027. godini. EK smatra i da se dio ovih obaveza traba vrati iz budžetskih prihoda, a ne iz novih zaduženja, zbog čega pozivaju na štednju i konsolidaciju javnih finansija.
“Visoki obavezni izdaci i ograničena poreska baza, u kombinaciji sa velikim potrebama za otplatom duga, zahtijevaju oprezniju fiskalnu politiku. Nedavne mjere, uključujući napore da se značajno smanji poresko opterećenje rada (‘Evropa sad 2’) i trajno povećaju socijalni transferi, dodatno su povećale strukturni jaz između prihoda i rashoda. Potrebe za otplatom duga trebalo bi da znatno porastu, najprije u 2025, a zatim i u 2027. godini. S obzirom na monetarni okvir Crne Gore, fiskalna politika predstavlja glavni instrument za očuvanje makroekonomske stabilnosti. Zbog toga su potrebne ambicioznije mjere fiskalne konsolidacije, idealno usmjerene ka ostvarivanju primarnog suficita i smanjenju udjela javnog duga ispod 60% BDP-a, kako to propisuje fiskalno pravilo”, smatraju u EK.
Iz Brisela pozivaju da se u tom cilju proširi poreska baza suzbijanjem sive ekonomije i povećanjem broja poreskih obveznika, da se racionalizuju poreska oslobađanja, da se uvedu mjere za povećanje prihoda, kao i da se u smislu ušteda preispitaju i reformišu obaveze za plate u javnom sektoru i socijalne transfere.
“Vlada je usvojila reformsku agendu ‘Evropa sad 2’, što vodi ka nastavku neusklađenosti sa fiskalnim pravilima i porastu udjela javnog duga, kako je projektovano u novoj srednjoročnoj fiskalnoj strategiji. Ostvaren je mali napredak u pregledu poreskih izuzeća i pripremi konkretnih budžetskih preporuka”, naveli su iz EK.
Zakon o razvojnoj banci suprotan EU normama
Nakon usvajanja Zakona o razvojnoj banci u oktobru, Investiciono-razvojni fond Crne Gore je u decembru zvanično transformisan u Razvojnu banku Crne Gore. Iz EK upozoravaju da ovaj zakon u suprotnosti sa normama EU.
“Zakon krši nekoliko pravnih akata EU u oblasti bankarstva i regulacije kreditnih institucija, kao i u oblasti platnog prometa, što izaziva ozbiljne zabrinutosti u vezi sa usklađenošću sa pravilima EU o konkurenciji i državnoj pomoći. Okviri za upravljanje i upravljanje rizicima, kao i mehanizmi nadzora i kontrole Razvojne banke nijesu usklađeni sa sveobuhvatnim pravilima EU i zakonodavstvom Crne Gore usklađenim sa EU, što može negativno uticati na integritet finansijskog sistema zemlje. Zahtjevi za adekvatnost kapitala niži su od standarda propisanih EU zakonodavstvom o bankarstvu. Razvojna banka je izuzeta iz zakona koji regulišu kreditne institucije, iako prihvata depozite i odobrava poslovne kredite. To stvara neravnopravan položaj u odnosu na druge komercijalne banke”, naveli su iz EK.
Centralna banka je prošle godine, kada je klub poslanika “Pokreta Evropa sad” predlagao sporni zakon o Razvojnoj banci, saopštila da podržava osnivanje razvojne banke Crne Gore, ali da je predlog zakona suprotan direktivama EU zbog čega je potrebno pribaviti mišljenje Evropske komisije. Parlamentarna većina je tada, ipak, usvojila sporni zakon.
Bonus video:
