Ministarstvo finansija predstavilo je budžet za 2026. godinu vrijedan 3,78 milijardi eura, dok u sljedećoj godini očekuju rast ekonomije od 3,2 odsto, ali i da će inflacija ostati ispod tri odsto.
To se između ostalog moglo čuti na konferenciji za medije na kojoj je predstavljen Predlog zakona o budžetu za narednu godinu, koji je danas dostavljen i Skupštini na razmatranje.
Ministar finansija Novica Vuković je kazao da kapitalni budžet iznosi 305 miliona i da je nikada veći, da Vlada planira da Crna Gora uđe u Evropsku uniju do 2028. godine i da do tada žele da zatvore pregovaračka poglavlja, uz predviđanja da će ekonomija do tada rasti 3,2 odsto godišnje, dok će inflacija biti oko 2,5 odsto.
On je uputio i apel medijima da obrate pažnju pri izvještavanju o zaduživanju, te da se krediti isključivo uzimaju za finansiranje kapitalnih projekata i otplate starih dugova - a ne isplate plata i penzija.
„Ministarstvu finansija se otvara mogućnost uz saglasnost Vlade, da do jedne milijarde obezbijedi sredstva za fiskalnu rezervu i vraćanje duga iz 2027. i 2028. godine. U 2027. imamo dospijeće duga 1,2 milijarde i moramo se pripremiti za dospjeće dugova na srednji rok. Sredstva koja su nepohodna i kada govorimo o dugu i zaduženju za 2026. godinu su 710 miliona i molim vas da tako javnost informišemo. Druga kategorija su infrastrukturni projekti i obezbjeđivanje sredstava za vraćanje dugova, samo da ne sabiramo i informišemo javnost da je zaduženje 3,5 milijardi – jer to ulazi u zonu dezinformacije“, naveo je on.
Iz tog resora su naveli da će budžet zadržati stabilan deficit i da će se tekuće obaveze plaćati iz tekućih prihoda.
Za socijalno staranje 1,13 milijardi
Generalni direktor Direktorata za državni budžet Bojan Paunović je naveo da je ukupni prihod budžeta uz depozite projektovan na 3,79 milijardi eura, dok su izdaci tekućeg bužeta u odnosu na ovu godinu uvećani za 100,1 miliona, budžet državnih fondova za 99,1 miliona, kapitalni za 25 miliona, dok su transakcije finansiranja umanjene za 459,3 miliona, a rezerva 3,3 miliona...
Paunović je naveo da se očekuje deficit budžeta na nivou od 3,2 odsto bruto-domaćeg proizvoda, odnosno 278 miliona uz suficit tekuće potrošnje od 72 miliona eura.
„Najznačajnije izdvajanje odnosi se na oblast socijalnog staranja 1,13 milijardi, oblast javnih finansija zbog otplate glavnice duga i kamate 760 miliona, zdravstvo 521 milion, obrazovanje, sport i nauka 368 miliona, javna bezbjednost 261 miliona, saobraćaj 241 miliona... Budžet za 2026. godinu je niži od budžeta za 2025. godinu za 238 miliona eura i dominantno zbog manjih otplata dugova“, naveo je Paunović.
Ugovora o djelu 20 odsto manje
Vuković je, o upozorenjima Evropske komisije da je potrebno smanjiti javnu potrošnju i racionalizovati javnu upravu, kazao da je saglasan sa tim ocjenama, ali da su već kroz djelovanje Komisije umanjili broj ugovora o djelu za 20 odsto u odnosu na prošlu godinu.
„Da prevedem u brojke, zbog zahtjeva premijera kada smo definisali sistematizacije i kadrovske planove – svima nama je oduzeta mogućnost dodatnog zapošljavanja“, naglasio je on.
Vuković je pojasnio da su kamatne stope trenutno povoljne i da Crna Gora mora predvidjeti kapitalni budžet i dospjeće duga u iznosu od 710 miliona eura, ali da se država ne mora zadužiti do tog iznosa.
Upitan o većim izdvajanjima za Fond za penzijsko-invalidsko osiguranje (PIO) i njegovom potencijalnom urušavanju, on je naglasio da će naredne godine biti tri redovna usklađivanja penzija, te da građani u tom dijelu ne treba da brinu i da nema opasnosti.
Iz Ministarstva finansija su na pitanja novinara kazali da u budžetu nema stavke koja se odnosi na kupovinu parcele od kompanije „Čelebić“ radi izgradnje novog studentskog doma, ali da Vlada takvu odluku može donijeti naknadno.
Vuković je dodao da Fiskalna strategija traje četiri godine, pa još ne planiraju rad na reformama poput „Evrope sad 3“ i njegovih nastavaka, te da bi naredne godine moglo doći do povećanja akciza na duvanske proizvode, jer Crna Gora akcizni kalendar mora usklađivati sa onim iz EU. Najavio je i da će kupovina remorkera ići preko ino-kreditora, sa cijenom do 8.000.000 eura i zaduženja, te da se novac od prodaje brodova "Crnogorske plovidbe" može koristiti za bilo koju oblast.
Očekuju i stabilnu inflaciju
Generalni direktor Direktorata za makroekonomske i fiskalne analize i projekcije Miloš Mišković je naveo da očekuju nastavak povoljnih ekonomskih trendova i u narednoj godini, i rast ekonomije od 3,2 odsto većinski vođen investicijama i privatnom potrošnjom. Iz Ministarstva finansija očekuju i da će inflacija ostati ispod tri odsto u narednoj godini.
Mišković je naglasio da je i rekordan iznos naplate budžeta, posebno PDV-a i akciza i to u iznosu od 150 miliona više nego prošle godine, te da očekuju nastavak tih i trendova smanjenja nezaposlenosti i privatne potrošnje.
Generalna direktorka Direktorata za upravljanje javnim investicijama i politiku javnih nabavki Jelena Jovetić je navela da je kapitalni budžet 305 miliona i da je 25 miliona viši nego ovogodišnji, te da se projekti većinski odnose na sjever Crne Gore.
Istakla je da je za drugu dionicu auto-puta Mateševo – Andrijevica opredijeljeno 65 miliona eura, dok je ostavljen prostor za obilaznice oko Podgorice i Bara, čije projektovanje očekuju u toku 2026. godine, dok je 30 miliona spremno i za obilaznicu oko Budve. Dodala je da su među najznačajnijim projektima uređenje Trga Božane Vučinić u Podgorici uz izgradnju podzemne garaže, izgradnja vrtića, rekonstrukcija Tehničkih fakulteta, izgradnja Opšte bolnice u Pljevljima i rekonstrukcija one u Bijelom Polju...
Iz Ministarstva finansija su naveli da su među novim projektima i izgradnja administrativnog i državnog data centra, modernizacija pruge Golubovci - Bar, izgradnja naselja Velje brdo u Podgorici, izgradnja najmanje četiri nove škole.
Generalna direktorica Direktorata za javni dug Andrijana Ulić Rajović je naglasila da Crnoj Gori stižu na naplatu krediti kod „Exim“ i Dojče banke, te da se država možda neće zadužiti u punom iznosu od 710 miliona. Pojasnila je da stiže oko dvije milijarde duga i 600 miliona eura kamata, pa je potrebno odgovorno upravljanje.
Bonus video:
