Ukidanje viza za 12 država zbog usklađivanja sa politikom Evropske unije do kraja 2027. godine, kao i mogući problemi u ispunjavanju uslova za povlačenje novca iz EU fondova iz Plana rasta za Zapadni Balkan, su glavni negativni faktori koju mogu uticati na niži ekonomski rast u naredne tri godine od predviđenih 3,2 odsto i niže prihode u državnom budžetu.
To je navedeno u nacrtu Programa ekonomskih reformi (PER) Crne Gore 2026-2028, koji je Ministarstvo finansija stavilo na javnu raspravu do 22. decembra.
"Usklađivanje Crne Gore sa spoljno-bezbjednosnom politikom Evropske unije zahtijeva uvođenje viza državljanima 12 država, od kojih mnoge predstavljaju važna turistička tržišta. Takva mjera može uzrokovati pad broja turista i manji investicioni priliv iz pomenutih država, naročito u sektoru nekretnina", navedeno je nacrtu PER-a.
Vize moraju i Rusiji, Kini,...
Evropska komisija je ranije ove godine u izvještaju o procesu integracije Crne Gore u EU, navela da vizna politika Crne Gore nije u potpunosti usklađena sa EU, odnosno razliku u listama u tom periodu je činilo 13 država čiji državljani u Crnoj Gori mogu boraviti bez vize.
U oktobru je Crna Gora uvela vize Kuvajtu i Turskoj, pa je tada na listi ostalo 11 država sa kojima Crna Gora mora raskinuti bezvizni režim do zatvaranja ovog poglavlja. EK traži da se za državljane Rusije, Kine, Azerbejdžana, Bahreina, Katara, Saudijske Arabije i Bjelorusije ukine mogućnost da mogu bez vize da ulaze u Crnu Goru tokom cijele godine, kao i da se državljanima Egipta, Jermenije, Kazahstana, Uzbekistana (kao i rezidentima Ujedinjenih Arapskih Emirata) ukine privremeno oslobađanje od vize tokom turističke sezone.
Ministarstvo u PER-u ne navodi koliko bi novca Crna Gora mogla izgubiti uvođenjem viza za ovih 12 preostalih država. Za mjesec od uvođenja viza građanima Turske i incidenata koji su se prethodno dogodili, Crnu Goru je napustilo 9.000 turskih državljana koji su imali privremeni boravak, ali i bili dio ekonomskih aktivnosti i opšte potrošnje.
Kasni ispunjavanje uslova za novac iz Plana rasta
Evropska komisija (EK) je usvojila regulativu koja se odnosi na Plan rasta za Zapadni Balkan, od čega se za Crnu Goru odnosi 383,5 miliona eura, od čega oko 110 miliona čine bespovratna sredstva, a 273,5 miliona povoljni krediti. Naknadno je cifra promijenjena, pa će Crna Gora dobiti 150 miliona eura bespovratnog novca za narednu dionicu auto-puta Mateševo - Andrijevica, kao i 200 miliona povoljnog kredita od EBRD-a.
Iako je bilo najavljeno da će sama izgradnja početi ove godine, tek će krajem decembra biti otvorene ponude nakon više odlaganja. Tender koji se odvija po pravilima EBRD-a predviđa da se prvih 12 mjeseci radi glavni projekat, a zatim četiri godine gradi dionica.
Crna Gora je od preostalog dijela paketa iz Plana rasta do sada povukla svega 10 miliona jer značajno kasni u ispunjavanju raznih uslova. Među neispunjenim reformskim koracima su neusklađena vizna politika, unapređenje integriteta u inspekcijskim službama, kao i kompletna transpozicija paketa integracije električne energije u skladu sa zahtjevima Energetske zajednice. Reformska agenda sadrži ukupno 32 reformske mjere.
Ministarstvo finansija je analizom PER-a navelo da bi ispunjenje ovih uslova i dobijanje novca za predviđene programe i investicije imalo značajan pozitivan efekat na ekonomiju, dok je direktna korist budžetu kroz direktne i indirektne prihode u naredne tri godine predviđena na 85 miliona eura.
"Imajući u vidu karakter reformi, kao i značajan broj planiranih infrastrukturnih projekata, u obzir su uzete kategorije prihoda budžeta koje će ostvariti rast shodno rastu zaposlenosti i zarada, započinjanju novog investicionog ciklusa i, shodno tome, očekivanom značajnom privrednom rastu. U skladu sa navedenim i uslijed očekivanog rasta uvoza zbog realizacije infrastrukturnih projekata, očekuje se rast PDV-a, posebno rast PDV-a pri uvozu, kao i poreza na međunarodnu trgovinu i transakcije. Sveukupno, očekivani fiskalni efekat Plana rasta na prihode budžeta je na nivou od oko 85 miliona eura u periodu 2025-2027. godine.
Implementacija mjera iz Reformske agende, kako je navedeno, elminisala bi biznis barijeru, unaprijedila digitalizaciju administrativnih procesa, povećala efikasnost javne uprave, uticala na poboljšanje poslovne klime i stabilniji rast prihoda budžeta.
Vladin osnovni scenario je da će sve i dalje rasti
Osnovni ekonomski scenario zasniva se na očekivanjima da će se u naredne tri godine nastaviti rast potrošnje domaćinstava (računajući i strance) i da će to voditi konstantnom rastu prihoda države od poreza na potrošnju - PDV-a i akciza.
Očekuje se i da će rast potrošnje uticati na povećanje prihoda kompanija, koje će plaćati veći porez na dobit.
Predviđaju i da će se sve investicije ostvariti planiranom dinamikom, da će Crna Gora ispuniti sve uslove za dobijanje novca iz EU fondova, da će prihodi od turizma nastaviti ubrzano da rastu, da će se povećati izvoz, povećati zaposlenost...
Bonus video:
