Crna Gora mora da poveća konkurentnost privrede kako bi iskoristila sve benefite jedinstvenog evropskog tržišta, poručio je premijer Milojko Spajić.
Privredna komora Crne Gore (PKCG) organizovala je tradicionalni godišnji sastanak privrednika sa predsjednikom Vlade i ministrima, gdje je ocijenjeno da je poslovni ambijent u ovoj godini blago unaprijeđen u odnosu na prošlu.
Spajić je, kako je saopšteno iz PKCG, poručio da je kontinuitet dijaloga sa privredom jedan od ključnih elemenata ekonomske politike Vlade, posebno u periodu velikih unutrašnjih i spoljnopolitičkih izazova.
“Od prvog dana vodimo jasnu i dosljednu poresku politiku – smanjujemo opterećenje na rad i fiksne troškove, a oslanjamo se na oporezivanje potrošnje. Taj pravac je nepromijenjen i donosi potpunu predvidivost poslovanja, jer privreda mora da zna na čemu je“, poručio je Spajić.
On je, kako se dodaje, naglasio da Crna Gora, kao malo i otvoreno tržište, mora graditi konkurentnost kroz stabilnost, evropsku perspektivu i pametno postavljenu poresku politiku.
Spajić je dodao da to mora biti rađeno uz snažan fokus na diversifikaciju ekonomije i jačanje konkurentnosti kroz: razvoj energetike kao drugog strateškog stuba, uz turizam, intenzivni razvoj infrastrukture i digitalizaciju.
On je kazao da se u narednoj godini očekuje implementacija najvećih infrastrukturnih projekata decenijama unazad - izgradnja druge dionice Autoputa, rekonstrukcija željeznice i unapređenje aerodroma Podgorica i Tivat.
"Crna Gora je malo tržište, sa ograničenom radnom snagom i niskom proizvodnom bazom – ali imamo svoje prednosti: snažan međunarodni imidž, prirodne resurse i jasnu evropsku perspektivu”, rekao je Spajić.
Prema njegovim riječima, ulazak u EU znači jaču vladavinu prava, stroge kontrolne mehanizme i veću odgovornost svih institucija, ali i slobodniji protok radne snage i kapitala.
“Zato moramo povećati konkurentnost naše privrede kako bi iskoristili sve benefite jedinstvenog evropskog tržišta a to ćemo postići: transparentnom i podsticajnom poreskom politikom, izgradnjom infrastrukture i usvajanjem evropskih standarda jer samo tako možemo dugoročno privući investicije i zadržati ljude u Crnoj Gori”, kazao je Spajić.
On je poručio da država i privreda moraju zajednički mijenjati ambijent u kojem se rad i preduzetništvo isplate.
Predsjednica PKCG Nina Drakić predstavila je analizu poslovanja crnogorske privrede u ovoj godini, koja je urađena na osnovu zvaničnih podataka, sektorskih analiza, istraživanja poslovnog ambijenta i svakodnevne komunikacije sa privrednicima.
Taj dokument, kako se navodi, jasno pokazuje gdje se danas nalazi Crna Gora, kako izgleda struktura rasta, i koliko je ona dugoročno održiva.
“Analiza pokazuje da crnogorska ekonomija i u ovoj godini bilježi solidan rast od oko tri odsto, na nivou većem od prosjeka Evropske unije (EU), uz očuvanu makroekonomsku i fiskalnu stabilnost, stabilan finansijski sektor, rast zaposlenosti i napredak ka EU, uključujući ulazak u SEPA sistem”, kaže se u saopštenju.
Turizam, kako se dodaje, pokazuje znake oporavka, ali se naglašava potreba za dugoročnim i održivim rješenjem za Aerodrome Crne Gore.
“Ipak, upozorava se da je dosadašnji model rasta previše zasnovan na potrošnji i uvozu, dok proizvodni sektori – poljoprivreda, industrija, energetika i građevinarstvo – i dalje bilježe izazove produktivnosti”, navodi se u saopštenju.
Drakić je rekla da rast zasnovan na potrošnji može kratkoročno izgledati snažno, ali bez proizvodnje i investicija ne može biti održiv.
“Jačanje domaće proizvodnje je centralno razvojno pitanje Crne Gore, posebno poljoprivrede i prehrambene industrije, ali i prerađivačkih djelatnosti koje imaju potencijal da smanje uvoznu zavisnost, povećaju izvoz i stvore stabilniju osnovu za dugoročni rast”, rekla je Drakić.
Iz PKCG su naveli da privreda izražava zabrinutost zbog strukture stranih direktnih investicija, koje su dominantno usmjerene na nekretnine i ne doprinose razvoju proizvodnih kapaciteta, izvoza i konkurentnosti.
“Analiza ukazuje i na slabosti poslovnog ambijenta: česte promjene propisa, nedovoljnu predvidivost, administrativna opterećenja i poreske mjere koje destimulišu ulaganja, naročito u poljoprivredu, prehrambenu industriju i turizam”, dodaje se u saopštenju.
Prema riječima Drakić, privreda Crne Gore nema nerealna očekivanja da se svi sistemski izazovi mogu riješiti brzo i jednostavno.
“Ipak, očekujemo da se izazovi sagledaju realno, da se poruke privrede pažljivo razmotre i da zajednički gradimo jasan razvojni pravac i stabilan regulatorni okvir, a sve u cilju jačanja konkurentnosti i diversifikacije privrede”, rekla je Drakić.
Ona je dodala da, u tom duhu, PKCG želi da ostane pouzdan partner Vladi.
“Ne pitajući samo šta država može učiniti za privredu, već šta zajedno možemo učiniti za razvoj Crne Gore“, zaključila je Drakić.
U saopštenju se navodi da će sinergetski efekat strateškog partnersta Vlade i privrede, doprinijeti doprinijeli ulasku naše zemlje u EU 2028. godine.
Spajić je čestitao novu dokapitalizacija kompanije Voli od dugogodišnjeg partnera - Evropske banke za obnovu i razvoj, koji, kako se navodi, predstavlja jednog od najkredibilnijih partnera privredi i predstavlja snažnu evropsku poruku.
U diskusiji je, kako se dodaje, ukazano i na potrebu snaženja Luke Bar i otklanjanja određenih izazova u njenom poslovanju.
Turistički poslenici su zatražili od Vlade vraćanje stope PDV na usluge smještaja od sedam odsto kako bi se doprinijelo konkurentnosti destinacije, kao i mogućnost izuzeća od najavljenog sedmočasovnog radnog vremena.
Ministarka rada Naida Nišić je najavila liberalizaciju zapošljavanja u oblasti turizma, i ocijenila da će ublažavanju deficita kadra u toj oblasti doprinijeti novi Zakon o strancima i, sa druge strane, lakše zapošljavanje studenata.
Spajić je kazao da EU pomno prati usklađivanje obaveza Crne Gore u dijelu usklađivanja viznog režima sa evropskim, što se mora u potpunosti uraditi do kraja 2026., uz istovremeno uvođenje elektronskog viznog sistema.
On je najavio otvaranje avio-linija od strateškog značaja, a, kako je dodao, država će imati mogućnost da finansijski pomogne njihovo uspostavljanje ka glavnim gradovima evropskih država.
Navodi se da su predstavnici agrara ukazali su da je potrebno sredstva iz grantova izuzeti iz osnovice za obračunavanje poreza na dobit, i relaksirati ovaj nisko profitabilni sektor visokog poreza na nepokretnost.
Spajić je naglasio da će poljoprivreda biti u fokusu Vlade narednih godina, i najavio da će investicije u tom sektoru imati podršku države.
Iz sektora metalurgije je, kako se dodaje, ukazano na izazove koje nosi CBAM, i da bi dodatno opterećenje koje proizilazi iz njegove primjene moglo da prekine proizvodnju u UNIPROM KAP-u, što bi 300 radnika ostavilo bez posla.
Dodaje se da su o tom važnom pitanju, najavljeni međusektorski razgovori već za početak sedmice.
Predstavnici građevinskog sektora ukazali su na problem nedostatka kvalifikovane domaće radne snage, zbog čega, kako se dodaje, smatraju da je neophodno povećati plate na odgovornim pozicijama i obezbijediti dovoljan broj stručnih izvršilaca.
Navodi se da su predstavnici sektora postavili pitanja formiranju agencija za planiranje prostora na državnom i lokalnom nivou, i izgradnji Veljeg brda.
Dodaje se da je iz Ministarstva prostornog planiranja saopšteno da je u toku raspisivanje konkursa za idejna urbanističko-arhitektonsko rješenje za Velje brdo, i da se početak radova očekuje u narednoj godini.
Iz PKCG su naveli da, kada je u pitanju državna agencija za planiranje prostora, iz Ministarstva su kazali da je formirana, i da su raspisani oglasi za zapošljavanje, a početak njenog rada se očekuje nakon praznika.
Iz komunalnog sektora, kako se dodaje, naglašeno je da se u okviru Poglavlja 27 mora otvoriti više prostora za rješavanje kompleksnih pitanja, i da bez snažnijih ulaganja u komunalnu infrastrukturu nema održivog razvoja.
“Posebno je ukazano na potrebu izgradnje regionalnih centara i većih ulaganja u komunalnu opremu”, kaže se u saopštenju.
Spajić je, kako se dodaje, naglasio da Vlada daje punu podršku realizaciji komunalnih projekata i da je neophodno da se sprovedu što prije, jer je ekologija temelj evropskih politika.
Bonus video:
