Crna Gora je u protekle dvije decenije ostvarila značajan ekonomski napredak, ali je pred njom niz izazova koji zahtijevaju dodatne reforme, diversifikaciju ekonomije, kao i jačanje produktivnosti, proizvodnih kapaciteta i ljudskog kapitala, ocijenila je predsjednica Privredne komore (PKCG) Nina Drakić.
Drakić je, govoreći o Analizi crnogorske ekonomije od 2006. do ove godine, koju je uradila PKCG, kazala da je Crna Gora u tom periodu ostvarila ekonomski napredak.
„Porastao je bruto domaći proizvod (BDP), BDP po stanovniku, a došlo je i do rasta zaposlenosti i zarada. Sve su to pozitivni pomaci. Takođe, značajno je promijenjena i struktura naše ekonomije, značajno smo rasli u sektoru usluga, dok su proizvodni sektori usporavali“, rekla je Drakić u intervjuu agenciji Mina-business.
U prethodnom 20-godišnjem periodu, BDP Crne Gore realno je porastao 65 procenata i dostigli smo BDP po stanovniku od 13,1 hiljadu eura i sada smo na 54 odsto prosjeka Evropske unije (EU).
„Značajan napredak ostvaren je u sektoru turizma, koja je okosnica razvoja, pokrenuti su veliki infrastrukturni projekti. Takođe, imali smo značajne projekte u sektoru energetike, posebno u dijelu obnovljivih izvora energije, koje su takođe učinili Crnu Goru atraktivnom za ulaganje u sektor energetike“, navela je Drakić.
Sa druge strane, kako je saopštila, Crna Gora je postala jako uvozno zavisna, odnosno ranjiva ekonomija s aspekta nedovoljnih proizvodnih kapaciteta. Upravo je sektor industrije imao najveće smanjenje učešća u BDP-u, sa nekih 15 na osam odsto.
Kada je riječ o životnom standardu građana, Drakić je naglasila da je on porastao u prethodnom 20-godišnjem periodu, odnosno da su rasle i zarade i zaposlenost.
„Ali, istraživanje je pokazalo da je ta produktivnost po zaposlenom trebalo da raste više, odnosno da zadržimo produktivnost iz 2006. godine, ili da je popravimo. To nije segment koji se može promijeniti jako brzo, ali ono što jeste važno je da treba da radimo na povećanju produktivnosti po zaposlenom, a ne samo na povećanju zarada“, smatra Drakić.
Produktivnost se povećava uvođenjem novih tehnologija, privlačenjem projekata koji donose transfer novih znanja i tehnologija, većim ulaganjem u sektore sa većom dodatom vrijednošću i otvaranjem radnih mjesta.
Na pitanje koji su stubovi crnogorske ekonomije i ima li prostora za pozicioniranjem nekih novih vodećih sektora, Drakić je odgovorila da turizam jeste i treba da ostane razvojni potencijal, ali da ga treba snažnije povezati sa poljoprivredom.
Potencijal postoji i u daljoj energetskoj tranziciji, odnosno privlačenje kapitala u sektor energetike, posebno obnovljivih izvora energije, kao i u informaciono-komunikacionim tehnologijama, digitalizaciji i finansijskom sektoru.
Drakić je kazala i da je neophodno raditi na rastu produktivnosti po zaposlenom, diversifikaciji ekonomije, jačanju domaćih proizvodnih kapaciteta, ulaganju u ljudski kapital i u sektore koji su manje osjetljivi na eksterne faktore.
Na pitanje kako investitore podstaći da više ulažu u proizvodne djelatnosti, umjesto u nekretnine, Drakić je odgovorila da je jedan od prvih preduslova za to predvidiv i stabilan poslovni ambijent.
„Tu su potom i efikasne institucije koje će omogućiti sprovođenje zakona i vladavinu prava, kao i obezbjeđivanje adekvatne infrastrukture i kreiranje podsticajnih mjera koje će privući investitore u one sektore koji su važni za budući razvoj“, dodala je Drakić.
Ona je kazala da vjeruje i da će članstvo u EU i evropski fondovi biti podstrek i podsticaj za investitore.
Na pitanje da li je cilj da do 2035. godine Crna Gora dostigne 65 do 70 odsto prosječnog BDP-a po stanovniku u EU i koje reforme u tom smislu treba sprovesti, Drakić je odgovorila da to jeste realan cilj, ali da će njegovo ostvarenje zavisiti isključivo od nas i od načina kako ćemo definisati razvojne prioritete.
PKCG je u analizi definisala, zavisno od ročnosti, tri grupe razvojnih prioriteta.
Kratkoročne, koji se mogu negdje realizovati do 2028. godine, a to su dalje fiskalna konsolidacija, strožija selekcija kapitalnih projekata i fleksibilnije tržište rada.
Srednjoročni prioriteti su postavljeni do 2031. godine, a zahtijevaju sistemske reforme i koordinisane politike više institucija koje se prije svega fokusiraju na dalji razvoj i korišćenje potencijala ICT sektora, digitalizaciju, digitalnu transformaciju, bolje povezivanje poljoprivrede i turističke potrošnje i reforme u obrazovanju ka praktičnim digitalnim znanjima koja su neophodne za tržište rada.
Dugoročni prioriteti su definisani do 2035. godine, a to su energetska tranzicija, odnosno sve veće ulaganje u obnovljive izvore energije, razvoj tržišta kapitala i puna integracija trgovinske privrede u jedinstveno tržište EU.
„Kroz realizaciju ovih prioriteta, vjerujemo da do 2035. godine možemo graditi ekonomiju koja će obezbijediti bolji BDP u odnosu na ono što je prosjek EU i to na nivou do blizu 70 odsto. Kreiraće se ekonomija koja će biti otpornija na eksterne uticaje i koja neće biti toliko uvozno zavisna“, rekla je Drakić.
Govoreći o ostvarenim ciljevima koje bi željela da se nađu u nekoj narednoj ekonomskoj analizi, Drakić je saopštila da bi voljela da Crna Gora dostigne BDP na nivou od 65 do 70 odsto evropskog prosjeka i kreira politike koje će riješiti veliki izazov za crnogorsku privredu, a to je nedostatak radne snage.
„Dakle, politike koje će omogućiti veće angažovanje domaće radne snage, zatim ulaganje u znanje, odnosno kreiranje jednog društva znanja, jer za male ekonomije oslanjanje na ljudski kapital i ulaganje u znanje i u ljude je nešto što može da nas izdvaja u odnosu na druge ekonomije“, zaključila je Drakić.
Pogledajte još:
Preuzmi aplikaciju i prati vijesti
PRATITE NAS NA
