Na Montenegroberzi se tokom 2016. trgovalo hartijama za 115.174.714 eura, ili 76 odsto više u odnosu na 2015. godinu. Vodeći korporativni indeks MNSE10 izgubio je za godinu oko 12 odsto, a najveći dio prometa na berzi (skoro 84 miliona) ostvaren je emisijom i prodajom državni obveznica na primarnom tržištu.
Učesnici na tržištu posebno su nezadovolji nedostatkom kvalitetnih hartija za trgovinu i što gazde investicionih fondova ZIF Atlas Mont i ZIF Eurofond nijesu ispoštovale zakonsku obavezu i kao slovenački investitori, koji kontrolišu ZIF Moneta, isplatili nesaglasne akcionare.
U novoj 2017. učesnici očekuju donošenje ovog Zakona o tržištu kapitala, uspješnu privatizaciju Luke Bar i Montekarga, nastavak emisije državnih obveznica i raspisivanje novih privatizacionih tendera.
Najprodavanije akcije u 2016. bile su Jugopetrol 5.400.951 eura, Crnogorski telekom 4.245.342 eura i ZIF Trend 4.012.349 eura.
Hartije sa najvećim procentom rasta u 2016. bile su dionice Novogradnja AD Budva koje su porasle čak 1.566,67 odsto i Industriaimport-industriaimpex AD 672,73 odsto, dok su najveći pad zabilježile akcije KAP-a 98,15 odsto, Swiss osiguranja 96.48 odsto i Centralne depozitarne agencije 90.20 odsto. Većinom je riječ o malom prometu, kojim su rasle ili padale vrijednosti ovih akcija.
Direktor Montenegroberze Gojko Maksimović kaže da je uprkos padu vodećeg korporativnog indeksa MNSE10 2016. bila uspješna godina.
“Razlog za navedeni zaključak sigurno predstavlja uspješno realizovana emisija državnih obveznica i činjenica da je država uspjela da na tržištu po najpovoljnim uslovima prikupi oko 80 miliona eura. Naredna godina će biti puna izazova na tržištu kapitala. Sa stanovišta regulative očekujemo da dođe do usvajanja novog Zakona o tržištu kapitala, koji će biti u potpunosti usaglašen sa EU regulativom”, dodao je Maksimović.
On se nada da će u 2017. doći do uspješnog završetka procesa privatizacije Luke Bar i Montekarga.
“Prevashodno tu mislim na Luku, koja ima oko 11 hiljada akcionara. Uspješna privatizaciona priča navedene kompanije i razvoj investicionih ciklusa kroz projektovano povećanje prihoda, ostvarile bi efekte na kretanje cijene akcija na berzi”, naveo je Maksimović.
Kako se u narednom periodu očekuje dalji pad pasivnih kamatnih stopa, Maksimović očekuje da investitorima budu interesantne za ulaganje kompanije koje konstantno isplaćuju dividendu i čiji se godišnji dividendni prinosi kreću u rasponu od 6 do 9 odsto vrijednosti akcije.
Rukovodilac Odjeljenja kastodi poslova u Sektoru riznice Erste banke Pavle Gegaj kaže da je za razliku od našeg indeksa 10 najlikvidnijih hartija koji je oslabio, hrvatski index Cro10 ojačao za godinu 16,55 odsto, a beogradski Belex15 11,59 odsto.
“Raspisivanje tendera za privatizaciju Ulcinjske rivijere bi dodatno podstaklo interesovanje investitora za akcije ove kompanije. Treba reći da je cijena akcija Ulcinjske rivijere na berzi već nepune dvije godine na sličnom nivou, koji implicira gotovo sigurno raspisivanje tendera. Međutim, to se još nije desilo, i najvjerovatnije će sačekati konačno rješenje statusa imovine, tj rješenje u vezi sa vlasništvom nad Adom Bojanom. Ipak, rekli bismo da je kompanija na berzi sa svojom trenutnom kapitalizacijom od 13 miliona eura potcijenjena, i da postoji značajan prostor za zaradu akcionara”, smatra Gegaj.
On je dodao da je cijena akcija Luke Bar već značajno porasla na talasu privatizacije, ali se i dalje trguje uz diskont veći od 20 odsto u odnosu na cijenu ponuđenu na tenderu, što će reći da i dalje postoji prostor za rast. “Naravno, preduslov je uspješno okončanje tendera i potpisivanje ugovora. Nevezano za ovo, treba svakako istaći značajno poboljšanje poslovanja kompanije - u prvih 9 mjeseci 2016. prihodi su porasli 15 odsto, a neto profit 40 odsto, uz pozitivne najave i za ovu godinu”, dodao je Gegaj.
Poslovanje CGES-a je, kako napominje, već godinama u opadanju, od rekordne 2014. godine kada je kompanija zabilježila profit od nešto preko 12 miliona eura, preko 2015. kada je profit bio jedva trećina toga, dok je 2016. ta kompanija na putu da ostvari profit od ispod dva miliona eura.
“Time su neke pretpostavke u vezi sa vrijednošću kompanije uzdrmane, pogotovo one koje se odnose na profitabilnost osnovnog posla. Veoma brine i odnos sa EPCG koji ugrožava osnovnu likvidnost kompanije, i međusobni sporovi koji se vode, jer opet ukazuje da osnovno poslovanje kompanije nije dobro postavljeno. Naravno, 2017. bi trebalo da budu godina završetka projekta podmorskog kabla, od kojeg kompanija i akcionari imaju značajna očekivanja”, istakao je Gegaj.
Izvršni direktor DZU Butterfly finance Nedeljko Šuškavčević, koje upravlja fondom Trend, kaže da je na žalost povjerenje u fondovsku industriju poljuljano, iz razloga što se nekim fondovima nedomaćinski upravljalo, a akcionari su do sada osjetili skoro beznačajne benifite.
„Možda je i sam Zakon o investicionim fondovima previše strog i konzervativan, i mislim da bi isti trebalo da pretrpi određene korekcije u smislu prilagođavanja realnim, lokalnim, prilikama. Što se tiče Trend siguran sam da ćemo vratiti povjerenje u investiranje u fondove. Svi naši dosadašnji rezultati govore u prilog tome... Portfolio otvorenog fonda smo obogatili nekim inostranim hartijama, što se pokazalo savim opravdanim, u smislu zarade i sigurnosti investicije“, naveo je Šuškavčević.
On očekuje da portfolio Trenda bude siguran i obezbjeđuje konstantan rast vrijednosti imovine odnosno investicione jedinice.
„Skupština akcionara Zatvorenog fonda je sazvana za 11. januar, kada će biti i usvojen Program razvoja fonda. Obećavam da ćemo nesaglasne akcionare, koji su već najavili izlazak iz fonda isplatiti na način i u rokovima kako to nalaže Zakon“, zaključio je Šuškavčević.
Jovović: Kršenje zakona daje ružnu sliku fondova i ruši sistem
Broker Bull and Beara Aleksandar Jovović kaže da je stanje na tržištu kapitala daleko od sjajnog, bez obzira na to što je 2015. po prometu bila najbolja još od 2009. godine.
“Promet sa akcijama iz godine u godinu je sve manji i tržištu nedostaje kvalitetnih HoV koje bi privukle nove investitore. Dovoljno je reći da od 115 miliona prometa u 2016. skoro 84 miliona eura je ostvareno sa obveznicama, a svega 31 milion sa akcijama kompanija što je najniži promet ostvaren trgovinom akcijama na Montenegroberzi u poslednjih 10 godina. Očekivanje je da će se taj trend rasta prometa obveznicama, a pada prometa sa akcijama nastaviti”, smatra Jovović.
On ne očekuje da to značajnije može promijeniti privatizacija Luke Bar, s obzirom da je “ponuđena cijena za državni paket ispod očekivane i fer vrijednosti u ovom trenutku”.
“Tako da treba prvo sačekati da vidimo da li će država prodati svojih 30 odsto po ponuđenim uslovima”, dodao je Jovović .
On smatra da će u 2017. doći do određenog ukrupnjivanja u fondovskoj industriji, a da će prije ili kasnije pojedini izaći iz tog biznisa.
“Imovina kojom upravljaju fondovi se iz godine u godinu topi, prevashodno zbog odliva kapitala iz otvorenih fondova, što je opet posljedica nepovjerenja i lošeg upravljanja. Sve to dodatno komplikuje situacija oko pojedinih zatvorenih fondova gdje su akcionari prinuđeni sudskim putem da naplate svoja potraživanja. Nezamislivo je da neko ko upravlja tuđim novcem i za to naplaćuje godišnju naknadu neće tom akcionaru da isplati novac kada se steknu zakonski uslovi za to. I pri tome ne trpi nikakve sankcije za takvo ponašanje i kršenje zakona. Da bi i laiku bilo jasno to je kao da bankar neće da isplati svoje štediše kada dođu da razroče i podignu svoj novac. To generalno stvara jako ružnu sliku o tržištu a može imati nesagledive posledice po stabilnost cjelokupnog finansijskog sistema”, zaključio je Jovović .
Bonus video:
